Википедија

Histrionični poremećaj ličnosti

Histrionični poremećaj ličnosti (F60.4) je poremećaj ličnosti koji karakteriše teatralnost u izražavanju emocija, potreba za pažnjom, priznanjem i uzbuđenjem i afektivna nestabilnost.[1] Naziv poremećaja potiče od latinske reči histrio (histrio,-onis, m.), što znači glumac.[2]

Histrionični poremećaj ličnosti
Klasifikacija i spoljašnji resursi
Specijalnostpsihijatrija, klinička psihologija
MKB-10F60.4
MKB-9-CM301.5
MedlinePlus001531
MeSHD006677

Osobe sa histrioničnim poremećajem osećaju se neprijatno kada nisu u centru pažnje, i kako bi je pridobile dramatizuju i preuveličavaju činjenice, osećanja i iskustva ili teže isticanju zavodljivim ponašanjem, fizičkim izgledom i pojavom. Uglavnom imaju dobro razvijene socijalne veštine, i interpersonalno odaju utisak šarmantnih, živahnih osoba sklonih flertu, manipulativnom i impulsivnom ponašanju.[3] Trude se da izgledaju privlačno i istaknu se jarkom ili provokativnom odećom.[4] Kapriciozne su, sa emocijama koje se brzo i lako menjaju, a čijim dramatičnim ispoljavanjem mogu posramiti okolinu ili delovati neiskreno. Kognitivno su sugestibilne i mogu potpasti pod uticaj osoba kojima se dive.[1]

Osobe sa ovim poremećajem često nisu svesne da imaju problem, i traže pomoć kada simptomi počnu da predstavljaju teškoću na poslu, u međuljudskim odnosima ili ometaju lično blagostanje.[5] Histrionični poremećaj se dijagnostifikuje u ranom odraslom dobu, posle 18. godine. Prevalenca poremećaja u opštoj populaciji je od 2 do 3%, a 4 puta je češći kod žena nego kod muškaraca. Međutim, moguće je da žene više traže psihološku pomoć i otvorenije govore o simptomima.[6]

Dijagnoza

uredi

Suštinska osobina ovog poremećaja ličnosti je prodorna i preterana emocionalnost i ponašanje sa kojim se traži pažnja. Ovaj obrazac počinje u ranom odraslom dobu i prisutan je u različitim kontekstima. Pojedinci se osećaju neprijatno ili se osećaju necenjeno kada nisu u centru pažnje. Često su živahni i dramatični, imaju tendenciju da privlače pažnju na sebe i mogu u početku da očaraju nova poznanstva svojim entuzijazmom, prividnom otvorenošću ili flertovanjem. Ovi kvaliteti se troše kako ovi pojedinci stalno zahtevaju da budu u centru pažnje. Oni pretenduju na ulogu da budu glavni na žurci, a ako nisu u centru pažnje, mogu učiniti nešto dramatično (npr. izmišljati priče, napraviti scenu) kako bi skrenuli fokus na sebe.[7]

Ova potreba je često očigledna u njihovom ponašanju sa kliničarom (npr. laskanje, donošenje poklona, pružanje dramatičnih opisa fizičkih i psiholoških simptoma koji se zamenjuju novim simptomima svake posete).[7]

Po Dijagnostičkom i statističkom priručniku za mentalne poremećaje, kako bi se dijagnoza histrioničkog poremećaja utvrdila neophodna je pervazivnost ponašanja u cilju privlačenja pažnje i prisustvo afektivnih neregularnosti uz najmanje pet od sledećih kriterijuma:[8]

  1. Neprijatan/-a je u situacijama u kojima on ili ona nisu u centru pažnje.
  2. Interakciju sa drugima često karakteriše neprimereno seksualno zavodljivo ili provokativno ponašanje.
  3. Prikazuje brze promene i plitko izražavanje emocija.
  4. Dosledno koristi fizički izgled da skrene pažnju na sebe.
  5. Ima stil govora koji je preterano impresionistički i bez detalja.
  6. Pokazuje samodramatizaciju, teatralnost i preuveličano izražavanje emocija.
  7. Sugestibilnost, labilnost (tj. na njega lako utiču drugi ili okolnosti).
  8. Smatra da su veze intimnije nego što zapravo jesu.[7]

Komorbiditeti i komplikacije

uredi

Uz ovaj poremećaj često se javljaju i:

Osobe sa histrioničnim poremećajem ličnosti mogu imati interpersonalnih i bračnih problema zbog zavodljivog ponašanja i promenljivog raspoloženja. Potreba za privlačenjem pažnje može ih navesti na pretnje samoubistvom ili samopovređujuće gestove.[8]

Diferencijalna dijagnoza

uredi

Histrionični poremećaj treba razlikovati od narcističkog, zavisnog i graničnog poremećaja ličnosti.

Težnja da budu u centru pažnje zajednička je osobama sa narcističkim i histrioničnim poremećajima ličnosti. Međutim, kod narcističkog poremećaja osobe teže da izazovu divljenje, dok osobe sa histrioničnim poremećajem traže bilo koji tip pažnje[9].

I osobe sa graničnim i sa histrioničnim poremećajem karakterisane su intenzivnim i promenljivim emocionalnim stanjima – međutim, osobe sa graničnim poremećajem uglavnom imaju negativno mišljenje o sebi[3].

I kod zavisnog i kod histrioničkog poremećaja prisutna je težnja osoba da budu u blizini drugih ljudi, ali su osobe sa zavisnim poremećajem ličnosti prestravljene mogućnošću da budu odbijene i prezrene, i zbog toga su više inhibirane u ponašanju[3].

Uzroci

uredi

Iako ne postoji eksplicitni uzrok histrioničkog poremećaja, pretpostavlja se da na njegovo formiranje utiče više činilaca, te da je on posledica i naslednih i sredinskih faktora.

Jedna pretpostavka je da se poremećaj razvija kao neodgovarajući mehanizam odbrane, kao reakcija na traumatični događaj ili traumatično okruženje[10].

Druga pretpostavka je da na razvoj poremećaja utiču roditelji i vaspitanje. Preterano udovoljavanje detetu i nesposobnost roditelja da postave granice može uticati na razvoj poremećaja[11]. Roditelji koji i sami ispoljavaju dramatično, promenljivo i neprikladno seksualno ponašanje mogu biti model deci i biti faktor rizika za razvoj poremećaja[12].

Porodična istorija poremećaja ličnosti, psihijatrijskih poremećaja i bolesti zavisnosti predstavlja predispoziciju za razvoj poremećaja[4].

Lečenje

uredi

Psihoterapija može pomoći osobama sa histrioničnim poremećajim ličnosti da steknu uvid u svoj problem i omogućiti bolje društveno i profesionalno funkcionisanje.

Suportivna psihoterapija, pri kojoj se pacijentu pruža podrška, saosećanje i ohrabrenje, može biti korisna u regulisanju poremećaja, jer obezbeđuje umirujuće, nepreteće psihoterapijsko okruženje, umanjuje emocionalnu nelagodu, podučava konstruktivnim mehanizmima odbrane i radi na poboljšanju samopoštovanja[3].

Psihodinamska psihoterapija takođe može biti dobra terapijska metoda jer podstiče korisnike da uključe faze koje su preskočili tokom emocionalnog razvoja[13], da razumeju konflikte koji su u pozadini njihovih neadaptivnih ponašanja i da zamene neadekvatna ponašanja i reakcije prikladnijim[11].

Određeni simptomi mogu zahtevati poseban tretman psihofarmacima. Afektivna nestabilnost može se lečiti antidepresivima, antipsihoticima i stabilizatorima raspoloženja. Stabilizatori raspoloženja se mogu koristiti i za umanjenje impulsivnosti[12].

Prevalencija

uredi

Podaci iz Nacionalnog epidemiološkog istraživanja o alkoholu i srodnim stanjima iz 2001–2002. sugerišu da je prevalenca histrioničkog poremećaja ličnosti 1,84%.[7]

Reference

uredi
  1. ^ a b „ICD-10 Version:2016”. icd.who.int. Pristupljeno 2020-04-24. 
  2. ^ „histrio - Wiktionary”. en.wiktionary.org. Pristupljeno 2020-04-25. 
  3. ^ a b v g Novais, Filipa; Araújo, Andreia; Godinho, Paula (2015-09-25). „Historical roots of histrionic personality disorder”. Frontiers in Psychology. 6. ISSN 1664-1078. PMC 4585318  . PMID 26441812. doi:10.3389/fpsyg.2015.01463. 
  4. ^ a b „The relationship of histrionic personality disorder to antisocial personality and somatization disorders”. American Journal of Psychiatry. 143 (6): 718—722. 1986-06-01. ISSN 0002-953X. doi:10.1176/ajp.143.6.718. 
  5. ^ Rienzi, Beth M.; Scrams, David J. (1991-12-01). „Gender Stereotypes for Paranoid, Antisocial, Compulsive, Dependent, and Histrionic Personality Disorders”. Psychological Reports (na jeziku: engleski). 69 (3): 976—978. ISSN 0033-2941. doi:10.2466/pr0.1991.69.3.976. 
  6. ^ Nestadt, G.; Romanoski, A. J.; Chahal, R.; Merchant, A.; Folstein, M. F.; Gruenberg, E. M.; McHugh, P. R. (1990-01-01). „An epidemiological study of histrionic personality disorder”. Psychological medicine. 20 (2): 413—422. ISSN 0033-2917. PMID 2356266. doi:10.1017/S0033291700017724. 
  7. ^ a b v g American Psychiatric Association (2013-05-22). Diagnostic and Statistical Manual of Mental Disorders (na jeziku: engleski) (Fifth Edition izd.). American Psychiatric Association. ISBN 978-0-89042-555-8. doi:10.1176/appi.books.9780890425596. 
  8. ^ a b French, Jennifer H.; Shrestha, Sangam (2020), Histrionic Personality Disorder, StatPearls Publishing, PMID 31194465, Pristupljeno 2020-04-24 
  9. ^ Cale, Ellison M.; Lilienfeld, Scott O. (2002-02-01). „Histrionic Personality Disorder and Antisocial Personality Disorder: Sex-Differentiated Manifestations of Psychopathy?”. Journal of Personality Disorders. 16 (1): 52—72. ISSN 0885-579X. doi:10.1521/pedi.16.1.52.22557. 
  10. ^ Apt, C.; Hurlbert, D. F. (1994). „The sexual attitudes, behavior, and relationships of women with histrionic personality disorder”. Journal of Sex & Marital Therapy. 20 (2): 125—133. ISSN 0092-623X. PMID 8035469. doi:10.1080/00926239408403423. 
  11. ^ a b Morrison, J. (1989). „Histrionic personality disorder in women with somatization disorder”. Psychosomatics. 30 (4): 433—437. ISSN 0033-3182. PMID 2798737. doi:10.1016/S0033-3182(89)72250-7. 
  12. ^ a b „PRIME PubMed | [Hysteria I. Histrionic personality disorder. A psychotherapeutic challenge”. www.unboundmedicine.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-04-24. 
  13. ^ Kellett, Stephen. „A time series evaluation of the treatment of histrionic personality disorder with cognitive analytic therapy”. Psychology and Psychotherapy: Theory, Research and Practice (na jeziku: engleski). 80 (3): 389—405. ISSN 1476-0835. 

Literatura

uredi
  • "Chapter 16: Personality Disorders". DSM-IV-TR Diagnostic and Statistical Manual of Mental Disorders. American Psychiatric Publishing. 2000.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Хистрионични_поремећај_личности&oldid=27042925”