Hijat

Hijat ili zev je glasovna pojava dvaju uzastopnih samoglasnika koji čine posebne slogove. Javljaju se u mnogim jezicima sveta. U srpskom jeziku se uočava, na primer, u rečima: radio, kauč, Beograd, Leo, Mia, Tea itd. Zev je fonetski zanimljiv utoliko što su takvi samoglasnički nizovi podložni promenama koje bi trebalo izbegavati. To se obično postiže premošćavanjem zeva umetanjem konsonantskog segmenta, kao na primer polusamoglasnika j/i//, između dvaju samoglasnika. U slučaju umetnutih samoglasnika, polusamoglasnik preuzima ulogu početka drugog sloga. U srpskom jeziku zev se premošćuje u nestandaradnim oblicima ili u dečijem govoru u primerima poput radijo, kajuč, Teja, Mija i slično. Epenteza predstavlja proces umetanja spoljnih konsonanata unutar reči. Jedan je od vidova razbijanja vokalnih grupa, odnosno hijata. Hijat se ukida umetanjem j (prija, strija, graja), razvijanjem v (duva, kuva, buva), kod samoglasničkih grupa io, uo, oo zamenom o (čuo, video, zamro, radio). Rešava se i glasovnim zakonom – prelaženjem, pretvaranjem, jednog glasa u drugi – jednačenje po zvučnosti, jednačenje po mestu tvorbe, jednačenjem po načinu tvorbe (umetnuti, primiti, primati) – izbacivanje (nepostojano a, nepostojano e).

U književnosti

Siniceza (sjedinjenje) je uklanjanje hijata u jednoj reči jednosložnim izgovorom dvaju vokala u jedan. Javlja se u osmercu starije književnosti:

A u visocijeh gora vrhe /najprije ognjeni trijs udari (I. Gundulić, Osman).

U stihovima Mažuranića:

Čije je ovo zlaćano oružje – to je oružje age Čengijića,

Umesto na očekivanoj eliziji (čije je... to je...), pesnički se temelji na sinicezi. Sve ovo uz napomenu da treba razlikovati sinicezu od sinereze, gde pri jednosložnom izgovoru fonetska svojstva dugoga i kratkoga vokala ostaju nepromenjena.