Hromoplast

Hromoplasti (grč. χρῶμα - hroma = boja + πλαστός - plastós = oblikovan) su plastidi – raznolike organele koje vrše sintezu i sadrže pigment kod fotosintetskih eukariota.^[1]Prema teoriji o njihovom endosimbiotskom poreklu, kao i ostali plastidi, uključujući i hloroplaste i leukoplaste, oni su potomci simbiotskih prokariota, najverovatnije cijanobakterija.^[2]^[3]^[4]^[5]^[6]

Funkcija uredi

Hromoplasti su nađeni u plodovima, cvetovima, korenju i listovima u procesu starenja, koji su odgovorni za njihovu pigmentaciju, odnosno za dobijanje svih nijansi boja. Redovno su povezani sa velikim porastom količine karotenoida. Pretvaranje hloroplasta u hromoplaste je klasičan primer sazrevanja.

Uglavnom se nalaze u zrelim tkivima gde su proizvodi prethodnih zrelih plastida. Plodovi i cvetovi su najčešće strukture za biosintezu karotenoida, kao i ostalih reakcija u kojima je uključena sinteza šećera, skroba, lipida, aromatskih veza, vitamina i hormona. DNK hloroplasta i hromoplasta je identična. Određene razlike DNK koje se nađu analizom putem tečne hromatografije hromoplasta krompira otkrivaju povećanu metilaciju citozina.

Glavna funkcija hromoplasta je sinteza i čuvanje pigmenata, kao što su narandžin karoten, žuti ksantofili i razni drugi crveni pigmenti. Kao takvi, njihova boja varira u zavisnosti od toga koji pigment sadrže. Glavni evolucijski cilj hromoplasta je da privuče oprašivače ili frugivore obojenih plodova, koji pomažu oplodnji i rasejavanju semena]]. Međutim, oni se takođe nalaze i u korenima, kao što su šargarepa i slatki krompir. Oni omogućavaju nakupljanje velike količine veza nerastvorljivih u vodi u inače vodenastim delovima biljaka.

Kada listovi promene boje u jesen, to je zbog gubitka zelenih hlorofila, što demaskira prethodne karotenoide. U ovom slučaju, proizvodi se relativno malo novih karotenoida u plastidima, a pigmenti koji su povezani sa starenjem su nešto drugačiji od aktivne konverzije u hromoplastima posmatranim u voću i cvetovima.

Postoje neke vrste cvetnica koje sadrže malo ili nimalo karotenoida. U takvim slučajevima, postoje plastidi koji su prisutni u laticama koji liče na hromoplaste i ponekad se vizuelno ne razlikuju. Antocijanini i flavonoidi se nalaze u ćelijskim vakuolama i odgovorni su za druge boje pigmenta.

Termin "hromoplast" se uobičajeno odnosi na bilo koji pigmentirani plastid, uglavnom da bi se razlikovao od raznih tipova leukoplasta, plastida koji nemaju pigmente. U ovom smislu, hloroplasti su specifični tip hromoplasta. Ipak, "hromoplast" je mnogo češći za označavanje plastida sa pigmentom osim hlorofila.

Strukture i klasifikacija uredi

Koristeći svetlosni mikroskop hromoplasti se mogu razlikovati i svrstati u četiri osnovna tipa. Prvi tip se sastoji od proteinske strome sa granulama. Drugi se sastoji od proteinskih kristala i amorfnih pigmentnih granula. Treći tip se sastoji od proteina i pigmentnih kristala. Četvrti tip je hromoplast koji sadrži samo kristale. Elektronskim mikroskopom otkriva se još više, što omogućava identifikaciju skeleta, kao što su globule, kristali, membrane, vlakna i tubule. Skelet pronađen u hromoplastima se ne nalazi u zrelim plastidima, kada je od njih odvojen.^[7]

Vidi još uredi

Reference uredi

^ Whatley JM, Whatley FR (1987). „When is a Chromoplast”. New Phytologist. 106 (4): 667—678. doi:10.1111/j.1469-8137.1987.tb00167.x.
^ Campbell N. A. (2008). Biology. 8th Ed. Person International Edition, San Francisco. ISBN 978-0-321-53616-7.
^ Sofradžija A., Šoljan D., Hadžiselimović R. (2004). Biologija 1. Svjetlost, Sarajevo. ISBN 978-9958-10-686-6.
^ Međedović S., Maslić E., Hadžiselimović R. (2002). Biologija 2. Svjetlost, Sarajevo. ISBN 978-9958-10-222-6.
^ et, Alberts B. al. (2002). Molecular Biology of the Cell, 4th Ed. Garland Science. ISBN 978-0-8153-4072-0.
^ Bajrović K, Jevrić-Čaušević A., Hadžiselimović R., Eds. (2005). Uvod u genetičko inženjerstvo i biotehnologiju. Institut za genetičko inženjerstvo i biotehnologiju (INGEB) Sarajevo. ISBN 978-9958-9344-1-4.
^ Camara B, Hugueney P, Bouvier F, Kuntz M, Monéger R (1995). „Biochemistry and molecular biology of chromoplast development”. Int. Rev. Cytol. 163: 175—247. PMID 8522420. doi:10.1016/s0074-7696(08)62211-1.

[Whatley_1987-1] Whatley JM, Whatley FR (1987). „When is a Chromoplast”. New Phytologist. 106 (4): 667—678. doi:10.1111/j.1469-8137.1987.tb00167.x.

[<“Campbell“-2] Campbell N. A. (2008). Biology. 8th Ed. Person International Edition, San Francisco. ISBN 978-0-321-53616-7.

[“Sofradzija“-3] Sofradžija A., Šoljan D., Hadžiselimović R. (2004). Biologija 1. Svjetlost, Sarajevo. ISBN 978-9958-10-686-6.

[Međedović-4] Međedović S., Maslić E., Hadžiselimović R. (2002). Biologija 2. Svjetlost, Sarajevo. ISBN 978-9958-10-222-6.

[<-5] t, Alberts B. al. (2002). Molecular Biology of the Cell, 4th Ed. Garland Science. ISBN 978-0-8153-4072-0.

[Bajrović-6] Bajrović K, Jevrić-Čaušević A., Hadžiselimović R., Eds. (2005). Uvod u genetičko inženjerstvo i biotehnologiju. Institut za genetičko inženjerstvo i biotehnologiju (INGEB) Sarajevo. ISBN 978-9958-9344-1-4.

[Camara_1995-7] Camara B, Hugueney P, Bouvier F, Kuntz M, Monéger R (1995). „Biochemistry and molecular biology of chromoplast development”. Int. Rev. Cytol. 163: 175—247. PMID 8522420. doi:10.1016/s0074-7696(08)62211-1.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]