Huan de Grihalva
Huan de Grihalva (šp. Juan de Grijalva, 1490-1527), španski kolonizator i istraživač, koji je 1518. prvi istražio istočnu obalu Meksika i uspostavio kontakt sa civilizacijom Asteka.[1]
Huan de Grihalva | |
|---|---|
 | |
| Datum rođenja | 1490 |
| Mesto rođenja | Cuéllar |
| Datum smrti | 21. januar 1527 |
| Mesto smrti | Nikaragva |
Ekspedicija uredi
Pripreme uredi
 Grihalvina ekspedicija 1518. | |
| Sponzor | Dijego Velaskez |
|---|---|
| Država |  Španija |
| Vođa | Huan de Grihalva  |
| Početak | Santjago de Kuba, Kuba 8. april 1518. |
| Cilj | Istraživanje i kolonizacija Jukatana. |
| Brodovi | četiri karavele |
| Posada | 240 ljudi |
| Gubici | 20 mrtvih, 70 ranjenih |
| Postignuća | Istražena istočna obala Meksika, prvi kontakt sa civilizacijom Asteka. |
Pošto su mu preživeli članovi Kordobine ekspedicije koji su se vratili na Kubu u aprilu 1517. doneli nešto zlatnih ukrasa i podneli izveštaj o odevenim Indijancima, kamenim kućama, velikim naseljima i poljima zasejanim kukuruzom, guverner Dijego Velaskez je zaključio da je kopno preplavljeno velikim bogatstvima. Uz to, dvojica zarobljenih Indijanaca, Hulijan i Melhior, spremno su potvrdili da u otkrivenim zemljama, koje su zbog zabune u prevodu prozvane imenom Jukatan[a], ima rudnika zlata, iako ih nikada nije bilo. Velaskez je odmah počeo da organizuje novu ekspediciju, ovoga puta sa četiri broda (dve karavele koje su se vratile sa Kordobom i još dve koje je opremio o svom trošku) pod komandom svog rođaka Huana de Grihalve kao general-kapetana, sa Antonom de Alaminosom kao glavnim navigatorom, dok su još trojica kubanskih zemljoposednika (Pedro de Alvarado, Fransisko de Monteho i Alonso de Avila) postavljeni za kapetane brodova. Kapetani su o svom trošku snabdeli svoje brodove hlebom od manioke i usoljenom svinjetinom, a guverner je obezbedio brodove, arkebuze i samostrele, kao i staklene perle i drugu robu male vrednosti za trgovinu sa Indijancima. Pošto su se preterane vesti o bogatstvu otkrivenih zemalja proširile po okolnim ostrvima (Santo Domingu i Jamajci), prijavilo se 240 dobrovoljaca, koji su se opremili o svom trošku. Među njima je pošao i kasniji hroničar Bernal Dijaz, veteran prethodne Kordobine ekspedicije, kome je Velaskez „naredio da pođe. . . kao zastavnik“.[2][3]
Putovanje uredi
Ova ekspedicija je 8. aprila 1518. godine isplovila iz Santjago de Kuba, išla istim putem kao i Kordobina ekspedicija, samo što je nakon napuštanja Kube odlutala još malo na jug i naišla na ostrvo Kozumel, odakle je nastavila do Čampotona, gde su Španci ponovo naišli na otpor Indijanaca. Bitka je ostavila sedam vojnika mrtvih, Huana de Grihalvu sa tri rane od strele i dva polomljena zuba, i više od 60 ranjenih, ali su Indijanci ipak pobegli. Španci su zauzeli potpuno napušten grad i ostali u njemu 3 dana. Napredujući dalje ka zapadu, Grihalva je prvo ušao u Boka de Terminos, gde su ljudi iz ekspedicije lovili divljač uz pomoć psa koji je ostao na kopnu, dok je ekspedicija nastavila niz obalu do reke Tabasko, koju su preimenovali u Rio Grihalva. U blizini je bilo veliko naselje plemena Tabasko po imenu Potončan i, uz pomoć Hulijana i Melhiora, koji su sada služili kao prevodioci, Grihalva i njegovi ljudi su obavljali trgovinu. U to vreme, glas o ekspediciji Grihalve stigao je do Montezume, i izgleda da je naredio svojim guvernerima duž obale da trguju sa Grihalvom i njegovim ljudima, ali da ih drže pod nadzorom. Grihalvini brodovi su nastavili da se kreću ka zapadu i otkrili su tri ostrva, Isla Blanka, Isla Verde i Isla de Sakrificios. Ploveći dalje, trgujući sa indijskim gradovima dok je išao, Grijalva je formalno zauzimao zemlje u ime kralja i cara Karla V i, konačno, pošto je izgubio još trinaest ljudi od rana zadobijenih u raznim bitkama, Grihalva i njegovi kapetani su bili odlučni da „jave svoju situaciju Dijegu Velaskezu da bi mogao da pošalje pomoć i zato što je Grihalva imao veliku želju da se nastani na tom mestu, iako je sa sobom imao malo vojnika". Grihalva je poslao Pedra de Alvarada da prenese poruke od svakog od kapetana Dijegu Velaskezu, kao i da odnese nazad nešto zlata koje su dobili trampom i one članove ekspedicije koji su bili previše bolesni da nastave sa Grihalvom. Pošto je poslao Pedra de Alvarada, Grihalva je sa svoja dva preostala kapetana, Fransiskom de Montehoom i Alonsom de Avilom, nastavio ka severu da istražuje obalu, da bi konačno stigao do Rio de Kanoasa u provinciji Panuko, nakon čega su počeli da se vraćaju na Kubu.[2]
Posledice uredi
U međuvremenu, Dijego Velaskez, strahujući da je nešto zadesilo ekspediciju Grihalva, poslao je grupu u potragu za njom. Dalje, „zabrinut da bi neki dvorski miljenik u Španiji mogao dobiti prava da istražuje i naseljava kopno“, Dijego Velaskez je poslao izaslanika u Španiju da obavesti o svom slučaju cara Karla V i takođe je počeo da organizuje sledeću ekspediciju, za koju je Ernan Kortes imenovan general-kapetanom.[2]
Napomene uredi
- ^ Po priči Bernala Dijaza, kada su zarobljenim Indijancima (Hulijanu i Melhioru) pokazane sadnice manioke, koju su Indijanci sa Kube nazivali Juka, oni su odgovorili Tlati, što je majanska reč za zemlju zasađenu maniokom. Iz višestruke razmene ove dve reči, guverner Velaskez je zaključio da Indijanci svoju zemlju nazivaju Jukutlan.
Izvori uredi
- ^ Fajfrić, Dr Željko (2008). KORTES I CARSTVO ASTEKA. Sremska Mitrovica: Tabernakl. str. 40—41. ISBN 978-86-85269-26-4.
- ^ a b v Díaz del Castillo, Bernal; Burke, Janet; Humphrey, Ted (2012). The true history of the conquest of New Spain. Indianapolis, Indiana: Hackett Pub. Co. str. 5-6. ISBN 978-1-60384-290-7.
- ^ Díaz del Castillo, Bernal (1908). The true history of the conquest of New Spain [Prava istorija osvajanja Nove Španije]. Prevod: Maudslay, Alfred P. London. str. 28-70.