Husein ibn Ali

Husein ibn Ali

Treći imam šiizma
Abu Abd Alah
Šabir
Husein ibn Ali; Treći imam šiizma; Abu Abd Alah; Šabir
	Kaligrafska reprezentacija Huseinovog imena u rašidunskoj formi
Ime po rođenju	ٱلْحُسَيْن ٱبْن عَلِيّ
Druga imena	Husajn ibn Ali ibn Abi Talib
Datum rođenja	10. januar 626. ; (3 šaban AH 4)
Mesto rođenja	Medina, Hejaz, Arabija
Datum smrti	10. oktobar 680. (55 god.) ; (10 Muharram AH 61)
Mesto smrti	Karbala, Omejadski kalifat
Uzrok smrti	Odrubljena mu je glava u Bici kod Karbale
Mesto ukopa	Imamsko Husajn svetilište, Karbalska guvernatura, Irak; 32° 36′ 59″ N 44° 01′ 56″ E / 32.61639° S; 44.03222° I
Delovanje	Unuk islamskog proroka Muhameda; Bitka kod Karbale; Imam
Titula	Spisak Sajid al-Šuhada ; (arapski za gospod mučenika); aš-Šahid; (arapski za mučenik); as-Sibt; (arapski za unuk); Sajidu Šababi Ahlil Janah; (arapski za lider mladih iz raja); ar-Rašid; (arapski za pravedno vođen); at-Tabi li Mardhatilah; (arapski za sledbenih božje volje); al-Mubarak; (arapski za blagoslovljen); at-Tajib; (arapski za čist); Sajidiš Šuhada; (arapski za za gospod mučenika); al-Vafi; (arapski za lojalan); Ukuncu Ali ; (turski za Treći Ali);
Mandat	670–680
Supružnik	Šarhrbanu (navodno ) ; Um Rubab; Um Lajla; Um Išak
Deca	Ali Zajn al Abidin; Sakina; Ali Al-Akbar; Sukaynah; Ali al-Asghar; Fatima as-Sughra

El Husein ibn 'Alī ibn Abī Tālib ibn 'Abd el Mutalib ibn Hāšim ibn 'Abd Manaf ili Husejn (* 627, umro 10. oktobar 680/ 5-61.), drugi sin hazreti Alije i Fatime i Muhamedov unuk.^[9]

Priča o Huseinu je centralni događaj u istoriji dvanaestnika. Muaviju je posle njegove smrti nasledio njegov sin Jezid. Jezid je postao halifa u Damasku, ali mimo uobičajene procedure, jer je Muavija znatno ranije prisilio neke poznate ašabe na vernost Jezidu, koji je bio poznat po tome što je voleo zabave. Neslaganja o tome ko je najpogodnija ličnost za mesto halife zbog duhovnih, političkih i verskih razloga, a koja nisu bila samo ši'ijski argumenti, vodila su mnoge poznate ličnosti da odbiju da se priključe Jezidu. Među njima su bili Abdulah ibn Zubejr, sin poznatog ašaba, koji se kasnije proglasio za halifa i jedno vreme vladao Mekom, i Husein, Poslanikov unuk, koji je napustio Medinu i sklonio se u Meku.

U Meki su ga pristalice nagovorile da ode u Kufu, gde su mu osigurali podršku. Husein je poslao svog nećaka Muslima ibn Akila da pripremi njegov dolazak. Međutim, uhvaćen je i ubijen od strane emevijskog namesnika. Husein se posle toga odlučio da ode u Kufu sa osamdeset članva svoje porodice, i još šezdeset drugih, od kojih su polovina bili ašabi. Abdula, sin halife Omera, odgovaro ga je od ovog puta. Jezid je tada naredio svom namesniku Ubejdulahu ibn Zijadu da presretne Huseina, kome se u međuvremenu pridružilo šest stotina ljudi. Međutim, vojska od četiri hiljade ljudi pod vođstvom Omera ibn Sa'da (sina Sa'da ibn Vekasa) okružila ga je na Kerbali, pokraj reke Eufrat u Iraku. Odsečen osam dana od izvora vode, on je pregovarao sa Jezodovim trupama, sve dok nije počela borba, a u početku su to, shodno arapskim običajima, bile borbe pojedinaca. Na kraju je i sam Husejn ušao u borbu gde je, skrhan žeđu, uskoro ubijen. Samo dvoje njegove dece preživelo je masakr, koji je nakon toka sledio. Njegovo ubistvo nije imalo veliki uticaj na tadašnju političku situaciju, ali je postalo simbol od velike važnosti za ši'ije, u početku za vrme Bujida, a još više posle uspona Safavidske dinastije. Husein je za ši'ije imam, osoba koju oni smaraju posrednikom između Boga i čoveka. Oni veruju da je ova funkcija nasledna, i da je od Alije prešla Huseinovim potomcima. Među ši'ijama i danas postoji osećaj krivice zbog događaja u Kerbeli. Centralni događaj vezan za ovu krivicu jeste obmanjujući poziv Huseinu i izdaja od ranih ši'ija iz Kufe, koji mu nisu pristigli u pomoć.

Prvi Safavidi, koji su uspeli da osvoje Persiju početkom šesnaestog vijeka, iskoristili su i institucionalizovali ovu krivicu. Kao i drugi pre njih, Safavidi su koristili ši'izam kao oruđe za dobijanje i održavanje političke moći, i kao mehanizam društvene kontrole. Huseinova smrt opisana je s mnogo krvavih i sažaljivih detalja u drami zvanoj ta'zija koja se u ši'jskom svetu izvodi nekoliko dana pre obeležavanja događaja na Kerbali. Sunije na ovaj događaj gledaju kao na žalosno ubistvo Poslanikovog drugog najbližeg potomka. Iako ga smatraju užasnom tragedijom, ono nije postalo lična i nacionalna trauma. Sunije obilježavaju ovaj dan (10. muharem), ali ne zbog događaja na Kerbeli, već je on obiležavan kao praznik i u Poslanikovo vreme. Danas neke ši'ije, prilikom obeležavanja godišnjice Huseinove smrti, padaju u trans ili se ranjavaju idući ulicama. Huseinovo turbe, još od safavidskog vremena, postalo je najvažnije svetište duodecimalnih ši'ija.

Pre svoje smrti, omejadski vladar Muavija imenovao je svog sina Jezida za svog naslednika, suprotno sporazumu Hasan-Muavija.^[10] Kada je Muavija umro 680. godine, Jazid je zahtevao da mu se Husein zakune na vernost. Husain je odbio da se obaveže na vernost Jazidu, iako je to značilo žrtvovanje njegovog života. Kao posledica toga, napustio je Medinu, svoj rodni grad, da bi se sklonio u Meku u 60. hidžretskoj godini.^[10]^[11] Tamo su mu ljudi iz Kufe poslali depešu, tražeći njegovu pomoć i obećavajući mu svoju vernost. Stoga je putovao prema Kufi,^[10] nakon što je dobio neke povoljne indikacije, zajedno sa malim karavanom njegovih rođaka i sledbenika,^[12] ali u blizini Karbale je njegov karavan presrela Jazidova vojska. On je ubijen i odrubljena mu je glavu u Bici kod Karbale 10. oktobra 680. godine (10. muharema 61. hidžretske godine) od Jezida, zajedno sa većinom svoje porodice i saputnika, uključujući Husanovog šestomesečnog sina Ali al-Asghara, dok su žene i ostala decom uzeti kao zatvorenici.^[10]^[13] Bes zbog Huseinove smrti pretvoren je u vapaj koji je pomogao da se potkopa legitimitet Omejadskog kalifata, i na kraju njegovo svrgavanje Abasidskom revolucijom.^[14]^[15]

Reference

^ Shabbar, S.M.R. (1997). Story of the Holy Ka'aba. Muhammadi Trust of Great Britain. Arhivirano iz originala 3. 9. 2014. g. Pristupljeno 23. 5. 2017. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
^ Nakash, Yitzhak (1. 1. 1993). „An Attempt To Trace the Origin of the Rituals of Āshurā¸”. Die Welt des Islams. 33 (2): 161—181. doi:10.1163/157006093X00063.
^ ^a ^b ^v ^g ^d ^đ ^e ^ž al-Qarashi, Baqir Shareef (2007). The life of Imam Husain. Qum: Ansariyan Publications. str. 58.
^ Tirmidhi, Vol. II, p. 221 ; تاريخ الخلفاء، ص189 [History of the Caliphs]
^ A Brief History of The Fourteen Infallibles. Qum: Ansariyan Publications. 2004. str. 95.
^ Kitab al-Irshad. str. 198.
^ Reyshahri, Mohammad, Imam Hussain's encyclopedia in the Quran, Sunnah and History, Dar Al-Hadith Research Center, vol. 1, pg. 215
^ S. Manzoor Rizvi. The Sunshine Book. ISBN 1312600942.
^ „Husayn ibn Ali”. Encyclopædia Britannica. „Al-Ḥusayn ibn ʿAlī, (born January 626, Medina, Arabia [now in Saudi Arabia]—died October 10, 680, Karbalāʾ, Iraq), hero in Shiʿi Islam, grandson of the Prophet Muhammad through his daughter Fāṭimah and son-in-law ʿAlī (the first imam of the Shiʿah and the fourth of the Sunni Rashidun caliphs).”
^ ^a ^b ^v ^g Madelung, Wilferd. „HOSAYN B. ALI”. Iranica. Arhivirano iz originala 30. 9. 2012. g. Pristupljeno 12. 1. 2008.
^ Dakake 2007, str. 81–82.
^ „Husayn ibn Ali | Biography, Death, & Significance”. Encyclopedia Britannica (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 2. 3. 2020. g. Pristupljeno 12. 11. 2019.
^ Gordon 2005, str. 144–146
^ Cornell, Vincent J.; Kamran Scot Aghaie (2007). Voices of Islam. Westport, Conn.: Praeger Publishers. str. 117 and 118. ISBN 9780275987329. Pristupljeno 4. 11. 2014.
^ Robinson, Chase F. (2010). „5 - The rise of Islam, 600–705”. The New Cambridge History of Islam (6 vols.). Cambridge: Cambridge University Press. str. 215. ISBN 978-0-521-51536-8.

Literatura

Schimmel, Annemarie (1975). Mystical Dimensions of Islam . Chapel Hill: The University of North Carolina Press. ISBN 978-0-8078-1271-6.
Howard-Johnston, James (2010). Witnesses to a World Crisis: Historians and Histories of the Middle East in the Seventh Century. Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-920859-3. Arhivirano iz originala 10. 10. 2023. g. Pristupljeno 10. 10. 2023. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
Chittick, William C. (1986). „Rūmī's view of the Imam Ḥusayn”. Al-Serāt: Papers from the Imam Ḥusayn Conference, London, July 1984. 12. London: The Muhammadi Trust of Great Britain and Northern Ireland. str. 3—12. ISBN 9780710302076.
Haywood, J. A. (1991). „Marthiya in Urdu literature (search results)”. Ur.: Bosworth, C. E.; van Donzel, E.; Pellat, Ch. The Encyclopaedia of Islam, New Edition, Volume VI: Mahk–Mid. Leiden: E. J. Brill. str. 610—612. ISBN 90-04-08112-7.
Elsie, Robert (2005). Albanian Literature: A Short History. London & New York: I.B. Tauris. ISBN 9781845110314. Arhivirano iz originala 6. 3. 2023. g. Pristupljeno 10. 10. 2023. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
Norris, H. T. (1993). Islam in the Balkans: Religion and Society Between Europe and the Arab World . Columbia, SC: University of South Carolina Press. ISBN 9780872499775.
Hanaway, W. L. Jr. (1991). „Marthiya in Persian literature (search results)”. Ur.: Bosworth, C. E.; van Donzel, E.; Pellat, Ch. The Encyclopaedia of Islam, New Edition, Volume VI: Mahk–Mid. Leiden: E. J. Brill. str. 608—609. ISBN 90-04-08112-7.
Thackston, Wheeler M. (1994). A Millennium of Classical Persian Poetry: A Guide to the Reading & Understanding of Persian Poetry from the Tenth to the Twentieth Century. Bethesda: IBEX Publishers. ISBN 9780936347509. Arhivirano iz originala 10. 10. 2023. g. Pristupljeno 10. 10. 2023. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
Sindawi, Khalid (2002). „The image of Ḥusayn ibn 'Alī in Maqātil Literature”. Quaderni di Studi Arabi. 20-21: 79—104. JSTOR 25802958.
Günther, Sebastian (1994). „Maqâtil Literature in Medieval Islam”. Journal of Arabic Literature. 25 (3): 192—212. doi:10.1163/157006494X00103.
Schimmel, Annemarie (1986). „Karbalā' and the Imam Husayn in Persian and Indo-Muslim literature”. Al-Serāt: Papers from the Imam Ḥusayn Conference, London, July 1984. 12. London: The Muhammadi Trust of Great Britain and Northern Ireland. str. 29—39. ISBN 9780710302076.
Chaudhuri, Supriya (2012). „The Bengali novel”. Ur.: Dalmia, Vasudha; Sadana, Rashmi. The Cambridge Companion to Modern Indian Culture. Cambridge, England: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-51625-9. Arhivirano iz originala 10. 10. 2023. g. Pristupljeno 10. 10. 2023. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
Fischer, Michael M. J. (2003). Iran: From Religious Dispute to Revolution. Madison, WI: The University of Wisconsin Press. ISBN 9780299184735. Arhivirano iz originala 10. 10. 2023. g. Pristupljeno 10. 10. 2023. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
Yildirim, Riza (2015). „In the Name of Hosayn's Blood: The Memory of Karbala as Ideological Stimulus to the Safavid Revolution”. Journal of Persianate Studies. 8 (2): 127—154. doi:10.1163/18747167-12341289.
Arjomand, Saïd A. (2016). Sociology of Shiʿite Islam: Collected Essays. Leiden: E. J. Brill. ISBN 9789004326279. Arhivirano iz originala 10. 10. 2023. g. Pristupljeno 10. 10. 2023. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
Kennedy, Hugh (2004). The Prophet and the Age of the Caliphates: The Islamic Near East from the 6th to the 11th Century (Second izd.). Harlow: Longman. ISBN 978-0-582-40525-7.
Anthony, Sean (2011). The Caliph and the Heretic: Ibn Sabaʾ and the Origins of Shīʿism. Leiden: E. J. Brill. ISBN 978-90-04-21606-8. Arhivirano iz originala 10. 10. 2023. g. Pristupljeno 10. 10. 2023. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
Sharon, Moshe (1983). Black Banners from the East: The Establishment of the ʻAbbāsid State : Incubation of a Revolt. Jerusalem: JSAI. ISBN 978-965-223-501-5. Arhivirano iz originala 10. 10. 2023. g. Pristupljeno 10. 10. 2023. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
Hyder, Syed Akbar (2006). Reliving Karbala: Martyrdom in South Asian Memory. Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-537302-8. Arhivirano iz originala 10. 10. 2023. g. Pristupljeno 10. 10. 2023. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
Brunner, Rainer (2013). „Karbala”. Ur.: Bowering, Gerhard; Crone, Patricia; Mirza, Mahan; Kadi, Wadad; Zaman, Muhammad Qasim; Stewart, Devin J. The Princeton Encyclopedia of Islamic Political Thought. New Jersey: Princeton University Press. str. 293. ISBN 9780691134840. Arhivirano iz originala 10. 10. 2023. g. Pristupljeno 10. 10. 2023. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
Gölz, Olmo (2019). „Martyrdom and Masculinity in Warring Iran:The Karbala Paradigm, the Heroic, and the Personal Dimensions of War”. Behemoth–A Journal on Civilisation. 12 (1): 35—51. doi:10.6094/behemoth.2019.12.1.1005.
Pinault, David (2001). Horse of Karbala: Muslim Devotional Life in India. New York: Palgrave. ISBN 978-1-349-61982-5. Arhivirano iz originala 10. 10. 2023. g. Pristupljeno 10. 10. 2023. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
Aghaie, Kamran S. (2004). The Martyrs of Karbala: Shi'i Symbols and Rituals in Modern Iran. Seattle & London: University of Washington Press. ISBN 978-0-295-98455-1. Arhivirano iz originala 10. 10. 2023. g. Pristupljeno 10. 10. 2023. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
Sachedina, Abdulaziz A. (1981). Islamic Messianism: The Idea of Mahdi in Twelver Shi'ism. Albany, NY: State University of New York Press. ISBN 978-0-87395-442-6. Arhivirano iz originala 10. 10. 2023. g. Pristupljeno 10. 10. 2023. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
Calmard, Jean (1982). „ʿAbbās b. ʿAlī b. Abū Ṭāleb”. Encyclopaedia Iranica. 1. Encyclopædia Iranica Foundation. Arhivirano iz originala 23. 9. 2018. g. Pristupljeno 11. 8. 2019. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
Hawting, Gerald R. (2000). The First Dynasty of Islam: The Umayyad Caliphate AD 661–750 (Second izd.). London and New York: Routledge. ISBN 0-415-24072-7.
Jafarian, Rasul (1999). Tarikh-e Siasi-e Eslam (na jeziku: Persian). 2. Oom: Daftar-e Nashr-e al-Hadi. ISBN 964-400-107-9.
Chittick, William C. (2012). In Search of the Lost Heart: Explorations in Islamic Thought. New York: SUNY Press. ISBN 978-1438439372.
Hawting, Gerald R. (2002). „Yazid (I) b. Mu'awiya (search results)”. Ur.: Bearman, P. J.; Bianquis, Th.; Bosworth, C. E.; van Donzel, E.; Heinrichs, W. P. The Encyclopaedia of Islam, New Edition, Volume XI: W–Z. Leiden: E. J. Brill. ISBN 90-04-12756-9.
Donner, Fred M. (2010). Muhammad and the Believers, at the Origins of Islam. Cambridge, MA: Harvard University Press. ISBN 978-0-674-05097-6. Arhivirano iz originala 10. 10. 2023. g. Pristupljeno 10. 10. 2023. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
Dixon, Abd al-Ameer A. (1971). The Umayyad Caliphate, 65-86/684-705: (a Political Study). London: Luzac. ISBN 978-0718901493. Arhivirano iz originala 10. 10. 2023. g. Pristupljeno 10. 10. 2023. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
Ayoub, Mahmoud (1978). Redemptive Suffering in Islam: A Study of the Devotional Aspects of Ashura in Twelver Shi'ism. Hague: Mouton Publishers. ISBN 90-279-7943-X. Arhivirano iz originala 10. 10. 2023. g. Pristupljeno 10. 10. 2023. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
Howard, I. K. A. (1986). „Husayn the Martyr: A Commentary on the Accounts of the Martyrdom in Arabic Sources”. Al-Serāt: Papers from the Imam Ḥusayn Conference, London, July 1984. 12. London: The Muhammadi Trust of Great Britain and Northern Ireland. str. 124—142. ISBN 9780710302076.
Halm, Heinz (1997). Shi'a Islam: From Religion to Revolution . Prevod: Allison Brown. Princeton: Markus Wiener Publishers. ISBN 1-55876-134-9.
Lammens, Henri (1921). Le Califat de Yazid Ier (na jeziku: francuski). Beirut: Imprimerie Catholique Beyrouth. OCLC 474534621.
Jafri, S. M. (1979). Origins and Early Development of Shi'a Islam. London and New York: Longman. ISBN 9780582780804. Arhivirano iz originala 10. 10. 2023. g. Pristupljeno 10. 10. 2023. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
Momen, Moojan (1985). An Introduction to Shi'i Islam. Yale University Press. ISBN 978-0-300-03531-5.
Al-Bukhari, Muhammad Ibn Ismail (1996). The English Translation of Sahih Al Bukhari With the Arabic Text (na jeziku: engleski i arapski). Prevod: Muhammad Muhsin Khan. Al-Saadawi Publications. ISBN 1-881963-59-4.
Canaan, Tawfiq (1927). Mohammedan Saints and Sanctuaries in Palestine. London, England: Luzac & Co. Arhivirano iz originala 16. 5. 2019. g. Pristupljeno 16. 7. 2020. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
Dakake, Maria Massi (2007). The Charismatic Community: Shi'ite Identity in Early Islam. SUNY Press. ISBN 978-0-7914-7033-6.
Gordon, Matthew (2005). The Rise of Islam . Greenwood Press. ISBN 0-313-32522-7.
Halm, Heinz; Watson, Janet; Hill, Marian (2004). Shi'ism . Edinburgh University Press. ISBN 0-7486-1888-0.
Madelung, Wilferd (1997). The Succession to Muhammad: A Study of the Early Caliphate. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-64696-3.
Tabatabae (1979). Shi'ite Islam. Prevod: Sayyid Mohammad Hosayn. Suny Press. ISBN 0-87395-272-3.
Wellhausen, Julius (1927). The Arab Kingdom and its Fall. Prevod: Margaret Graham Weir. Calcutta: University of Calcutta. OCLC 752790641.
Wellhausen, Julius (1901). Die religiös-politischen Oppositionsparteien im alten Islam (na jeziku: nemački). Berlin: Weidmannsche Buchhandlung. OCLC 453206240.
Tabatabai, Seyed Mohammad Hussein (1996). Tafsir al-Mizan (na jeziku: persijski).
Fakhr Razi, Muhammad ibn Umar (1901). Tafsir al-Razi (na jeziku: arapski). Beirut: Dar al-Fikr Buchhandlung.
Ibn Kathir, Ismail Ibn Umar. Tafsir ibn Kathir (na jeziku: arapski). Beirut: Dar al-Kitab al-Alamiyah.
Siouti, Jalaluddin (1901). Tafsir al-Jalalayn (na jeziku: arapski). Beirut: Al-Noor Press Foundation.
Haider, Najam I. (2016). „al-Ḥusayn b. ʿAlī b. Abī Ṭālib”. Ur.: Fleet, K.; Krämer, G.; Matringe, D.; Nawas, J.; Rowson, E. Encyclopaedia of Islam. 3rd. E. J. Brill. Arhivirano iz originala 13. 2. 2023. g. Pristupljeno 10. 10. 2023. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
Munson, Henry (1988). Islam and Revolution in the Middle East. Yale University Press. ISBN 9780300046045. Arhivirano iz originala 10. 10. 2023. g. Pristupljeno 10. 10. 2023. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
Algar, .H (1984). „Āl–e ʿAbā”. Encyclopædia Iranica. Encyclopedia Iranica Foundation. Arhivirano iz originala 18. 10. 2014. g. Pristupljeno 10. 10. 2023. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
Poonawala, Ismail; Kohlberg, Etan (1985). „ʿAlī b. Abī Ṭāleb”. Ur.: Yarshater, Ehsan. Encyclopædia Iranica. 1. New York: Bibliotheca Persica Press. str. 838—848. Arhivirano iz originala 29. 4. 2011. g. Pristupljeno 10. 10. 2023. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
Veccia Vaglieri, L. (1971). „(al-) Ḥusayn b. ʿAlī b. Abī Ṭālib (search results)”. Ur.: Lewis, B.; Ménage, V. L.; Pellat, Ch.; Schacht, J. The Encyclopaedia of Islam, New Edition, Volume III: H–Iram. Leiden: E. J. Brill. OCLC 495469525.
Vaglieri, L. Veccia (1960). „ʿAlī b. Abī Ṭālib (search results)”. Ur.: Gibb, H. A. R.; Kramers, J. H.; Lévi-Provençal, E.; Schacht, J.; Lewis, B.; Pellat, Ch. The Encyclopaedia of Islam, New Edition, Volume I: A–B. Leiden: E. J. Brill. str. 381—386. OCLC 495469456.
Vaglieri, L. Veccia (1971). „(Al)-Ḥasan b. ʿAlï b. Abï Ṭālib (search results)”. Ur.: Lewis, B.; Ménage, V. L.; Pellat, Ch.; Schacht, J. The Encyclopaedia of Islam, New Edition, Volume III: H–Iram. Leiden: E. J. Brill. str. 240—243. OCLC 495469525.
Howard, I. K. A., ur. (1990). The History of al-Ṭabarī, Volume XIX: The Caliphate of Yazīd ibn Muʿāwiyah, A.D. 680–683/A.H. 60–64. SUNY Series in Near Eastern Studies. Albany, New York: State University of New York Press. ISBN 978-0-7914-0040-1.
Madelung, Wilferd (2004). „Ḥosayn b. ʿAli i. Life and Significance in Shiʿism”. Ur.: Yarshater, Ehsan. Encyclopædia Iranica. XII. New York: Bibliotheca Persica Press. str. 493—498. Arhivirano iz originala 29. 8. 2023. g. Pristupljeno 10. 10. 2023. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
Madelung, Wilferd (2011). „ʿALĪ B. ḤOSAYN B. ʿALĪ B. ABĪ ṬĀLEB”. Ur.: Yarshater, Ehsan. Encyclopædia Iranica. I/8. New York: Bibliotheca Persica Press. str. 849—850. Arhivirano iz originala 22. 9. 2023. g. Pristupljeno 10. 10. 2023. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
Calmard, Jean (2004). „Ḥosayn b. ʿAli ii. in Popular Shiʿism”. Ur.: Yarshater, Ehsan. Encyclopædia Iranica. XII. New York: Bibliotheca Persica Press. str. 498—502. Arhivirano iz originala 8. 10. 2020. g. Pristupljeno 10. 10. 2023. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
„Al-Ḥusayn ibn ʿAlī”. Encyclopædia Britannica Online. Encyclopædia Britannica, Inc.
„Plus Index”. Encyclopaedia of the Qur'an. Brill Publishers, Leiden. decembar 2005. ISBN 90-04-14743-8. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
Madelung, Wilferd (2003). „ḤASAN B. ʿALI B. ABI ṬĀLEB”. Encyclopædia Iranica. Encyclopedia Iranica Foundation. Arhivirano iz originala 17. 11. 2013. g. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
Faramarz, Haj Manouchehri (2013). „Husaian (as) Imam”. Encyclopaedia Islamica. Center for the Great Islamic Encyclopedia. str. 664—715. ISBN 9786006326191.
Seyed Mohammad, Emadi Haeri (2009). „Hussein bin Ali, Imam.”. Encyclopedia of the Islamic World. Islamic Encyclopedia Foundation. Arhivirano iz originala 13. 2. 2023. g. Pristupljeno 10. 10. 2023. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
Fığlâlı, E.Ruhı; Üzün, İlyâs (1998). „HÜSEYİN – An article published in Turkish Encyclopedia of Islam”. TDV İslâm Ansiklopedisi (na jeziku: turski). 18 (Hilal - Huseyin Lamekani). Istanbul. str. 518—524. ISBN 978-97-53-8944-56. Arhivirano iz originala 13. 2. 2023. g. Pristupljeno 10. 10. 2023. CS1 održavanje: Format datuma (veza)

Spoljašnje veze

hussain ibn 'Ali an article of Encyclopædia Britannica.
Biography of Imam Husayn na sajtu YouTube
hussain ibn 'Ali by Wilferd Madelung, an article of Encyclopædia Iranica.
hussain ibn 'Ali in popular Shiism by Jean Calmard, an article of Encyclopædia Iranica.
Imam hussain in the eyes of non-Muslims
The Third Imam
Martyr Of Karbala
An account of the death of hussain ibn Ali
Interactive Family Tree by Happy Books
Story of Karbala: Maqtal e Abi Mukhnaf

[shabbar-1] Shabbar, S.M.R. (1997). Story of the Holy Ka'aba. Muhammadi Trust of Great Britain. Arhivirano iz originala 3. 9. 2014. g. Pristupljeno 23. 5. 2017. CS1 održavanje: Format datuma (veza)

[Brill_article-2] Nakash, Yitzhak (1. 1. 1993). „An Attempt To Trace the Origin of the Rituals of Āshurā¸”. Die Welt des Islams. 33 (2): 161—181. doi:10.1163/157006093X00063.

[qarashi58-3] v ^g ^d ^đ ^e ^ž al-Qarashi, Baqir Shareef (2007). The life of Imam Husain. Qum: Ansariyan Publications. str. 58.

[4] Tirmidhi, Vol. II, p. 221 ; تاريخ الخلفاء، ص189 [History of the Caliphs]

[history95-5] A Brief History of The Fourteen Infallibles. Qum: Ansariyan Publications. 2004. str. 95.

[6] Kitab al-Irshad. str. 198.

[7] Reyshahri, Mohammad, Imam Hussain's encyclopedia in the Quran, Sunnah and History, Dar Al-Hadith Research Center, vol. 1, pg. 215

[books.google.com-8] S. Manzoor Rizvi. The Sunshine Book. ISBN 1312600942.

[9] „Husayn ibn Ali”. Encyclopædia Britannica. „Al-Ḥusayn ibn ʿAlī, (born January 626, Medina, Arabia [now in Saudi Arabia]—died October 10, 680, Karbalāʾ, Iraq), hero in Shiʿi Islam, grandson of the Prophet Muhammad through his daughter Fāṭimah and son-in-law ʿAlī (the first imam of the Shiʿah and the fourth of the Sunni Rashidun caliphs).”

[Iranica-10] v ^g Madelung, Wilferd. „HOSAYN B. ALI”. Iranica. Arhivirano iz originala 30. 9. 2012. g. Pristupljeno 12. 1. 2008.

[11] Dakake 2007, str. 81–82.

[12] „Husayn ibn Ali | Biography, Death, & Significance”. Encyclopedia Britannica (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 2. 3. 2020. g. Pristupljeno 12. 11. 2019.

[Gordon,_2005,_pp._144–146-13] Gordon 2005, str. 144–146

[14] Cornell, Vincent J.; Kamran Scot Aghaie (2007). Voices of Islam. Westport, Conn.: Praeger Publishers. str. 117 and 118. ISBN 9780275987329. Pristupljeno 4. 11. 2014.

[Robinson_2010_215-15] Robinson, Chase F. (2010). „5 - The rise of Islam, 600–705”. The New Cambridge History of Islam (6 vols.). Cambridge: Cambridge University Press. str. 215. ISBN 978-0-521-51536-8.

[9]

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[10]

[11]

[12]

[13]

[14]

[15]