Cvjetko Popović

Cvjetko Popović (Prnjavor, 1896 — Sarajevo, 9. jun 1980) bio je srpski učitelj, profesor, kustos, mladobosanac i jedan od učesnika Sarajevskog atentata na nadvojvodu Franca Ferdinanda, izvršenog na Vidovdan 1914. godine. Nakon Sarajevskog atentata, odslužio je četiri godine zatvora u Terezinu. Kasnije se zaposlio kao profesor i bio je kustos u muzeju u Sarajevu, gde je i umro.

Cvjetko Popović
Popović tokom Sarajevskog procesa, oktobra 1914. godine
Datum rođenja	(1896-00-00)1896.
Mesto rođenja	Prnjavor, Austrougarska
Datum smrti	9. jun 1980.(1980-06-09) (91/92 god.)
Mesto smrti	Sarajevo, SFR Jugoslavija
Zanimanje	učitelj, profesor, kustos, mladobosanac
Delovanje	učesnik u Vidovdanskom atentatu
Značajni radovi	Sarajevski Vidovdan 1914.

Biografija

Mladost

Rođen je u današnjoj Bosni i Hercegovini, u Prnjavoru. Bio je osamnaestogodišnji student i studirao je u Sarajevu.

U maju 1914. godine razgovara sa Vasom Čubrilovićem, koji mu govori o predstojećim vojnim manevrima kojima će komandovati austrougarski prestolonaslednik Franc Ferdinand. Postaje zaverenik, angažovan od strane učitelja Danila Ilića. On dobija bombu, revolver i uputstva kako se bomba aktivira i puca iz revolvera. Za zaverenike, Austrougarska je pretstavljala tiranina.

Atentat

Za više informacija pogledajte: Sarajevski atentat

Nikola Pašić, predsednik Vlade Kraljevine Srbije, čuo je za zaveru i dao uputstva da se trojica muškaraca uhapse. Međutim, njegova naređenja nisu sprovedena i ova trojica su stigla u Bosnu i Hercegovinu gde su se udružili sa kolegama zaverenicima, Gavrilom Principom, Miškom Jovanovićem i Vasinim bratom Veljkom Čubrilovićem.

Franc Ferdinand je 28. juna 1914. posetio Sarajevo. Kako je bio sunčan dan, Popović se unervozio, prisećajući se je rekao:

„ Nismo računali da će vreme biti dobro. Kiša je padala danima. Sada sam morao da pronađem način kako da sakrijem bombu i pištolj kog nosim. Bilo je oko 10 sati ujutru i ljudi su se okupljali oko trase kuda je trebalo da prođe prestolonaslednik. Nas sedmorica bili smo raštrkani po oblasti, svako je imao bombe, pištolj ili oba. ” — Cvjetko Popović, Rome News-Tribune

Povorka od šest automobila polako i svečano kretala se glavnim ulicama, gde su je dočekali okupljeni pozdravi. Unutar mase nalazilo se i sedam zaverenika. Svako od njih je upućen da što pre upotrebi oružje koje mu je povereno i da potom proguta kapsulu kalijum-cijanida, kako ne bi pao u ruke policiji i ne bi ugrozio celu organizaciju. U blizini policijske stanice, treći u redu, Nedeljko Čabrinović, bacio je granatu na automobile koja je pogodila sledeći automobil posle nadvojvode. Bilo je povređenih među putnicima i dočekivacima. Automobili su ubrzali, ljudi jurili u svim pravcima i u previranju koje je usledilo, ostali atentatori gube sve šanse da deluju.

„ Išao sam naokolo ošamućen, mislio sam: "Nismo uspeli. Nismo uspeli." Ali odjednom sam čuo jak vrisak. Znao sam da sam pogrešio. ” — Cvjetko Popović, Rome News-Tribune

Franc Ferdinand je odlučio da promeni put i da poseti bolnicu, u kojoj je bio njegov ranjeni pomoćnik. Njegova kola naišla su direktno na mladog Gavrila Principa, koji je pucao na njega, smrtno ga ranivši, kao i njegovu suprugu Sofiju.

„ Da smo znali da će od onoga šta smo uradili nastati svetski rat, niko od nas ne bi to učinio. Ali naši motivi su bili čisti. Radili smo to iz ubeđenja, a za to, definitivno, nema kajanja. ” — Cvjetko Popović, Rome News-Tribune

Principa i Nedeljka Čabrinovića policija je uhvatila i saslušala i na kraju su dali imena svojih kolega zaverenika. Svi muškarci su proglašeni krivima. Prema austrougarskom zakonu, prestupnik mlađi od 20 godina nije mogao biti streljan. Nedeljko Čabrinović, Gavrilo Princip i Trifko Grabež su stoga dobili maksimalnu kaznu od dvadeset godina, dok je Vaso Čubrilović osuđen na 16 godina, a Popović na 13 godina zatvora u Terezinu.

„ Nije mi bilo milo kad je Vidovdan, posle kraćih letnjih kiša, osvanuo potpuno vedar. Da bih što neprimetnije mogao da nosim bombu i revolver, bio sam rešio da ogrnem pelerinu. Ali čovek u pelerini na toplom junskom suncu za vreme dolaska prestolonaslednika može u očima policije i detektiva biti sumnjiv. Međutim, drugog izlaza nisam mogao naći. Zabacim pelerinu na leđa i pođem na kej. Usput odvrnem bombu i zatvarač bacim preko plota u nekakav korov na uglu Adžemovića i Logavine ulice... Bombu stavim u desni džep kaputa, a otkočeni revolver u levi. Što sam se više približavao keju bio sam sve više uzbuđen. ” — Cvjetko Popović, Politika

Popović je oslobođen kada su saveznici u novembru 1918. pobedili Centralne sile, pošto je odslužio četiri godine svoje 13-godišnje kazne.

Kasniji život

Popović je 1922. godine završio Filozofski fakultet u Beogradu i sa mesta direktora Učiteljske škole u Jagodini dolazi u Užice. Postavljen je maja 1938. za direktora Državne mešovite učiteljske škole u Užicu. Ukazom Ministarstva prosvete avgusta 1940. Cvetko Popović je premešten iz Užica za direktora Učiteljske škole u Skoplju. Preživeće još jedan rat, a od 1946. biće zaposlen kao etnolog i kustos u Zemaljskom muzeju u Sarajevu, sve do penzionisanja 1962.

Noć uoči 50. godišnjice ubistva nadvojvode 1964. Popović je prisustvovao predavanju o atentatu u Sarajevu, ali nije prisustvovao nijednoj manifestaciji širom grada povodom obilježavanja godišnjice. Citirano je da je rekao da ne bi učestvovao u atentatu da je znao da će to dovesti do rata.

Povodom obeležavanja 55. godišnjice tog događaja u junu 1969. Popović, tada star 73 godine, dao je intervju podsećajući se na atentat.

Cvjetko Popović je preminuo u Sarajevu 9. juna 1980. godine u 84. godini.

Knjige

• Sarajevski Vidovdan, 1914.

Spoljašnje veze

• Sarajevski atentator Cvetko od 18 leta („Politika”, 23. novembar 2019)