Црни дуд
Crni dud (Morus nigra) je visoko listopadno drvo poreklom iz jugozapadne Azije, gde se uzgaja tako dugo da se njegovo prvobitno stanište ne može sa sigurnošću utvrditi.[1] U Evropu je unesen veoma davno, tako da se odomaćio.
| Crni dud | |
|---|---|
| |
| Naučna klasifikacija | |
| Carstvo: | |
| Divizija: | |
| Klasa: | |
| Red: | |
| Porodica: | |
| Pleme: | |
| Rod: | |
| Vrsta: | M. nigra
|
| Binomno ime | |
| Morus nigra | |
U porti Pećke patrijaršije raste stablo crnog duda poznato kao Šam-dud staro oko 750 godina, za koje se veruje da ga je zasadio srpski arhiepiskop Sava II sredinom 13. veka.
Izgled uredi
Crni dud može porasti do 20 m i ima široko razgranatu i gustu krošnju. Kora debla je sivo-smeđa i brazdasto uzdužno ispucala. Izdanci su crvenkasto-smeđi, dlakavi, u jesen postaju tamnosmeđi. Listovi su debeli, široko jajasti, dugi 6-15 cm, pri osnovi srcasti, zašiljenog vrha. Po obodu su nazubljeni, sa naličja hrapavi sa oštrim dlakama. Muške cvasti duge su oko 2,5, a ženske oko 1,5 cm. Cvetni omotač i žigovi takođe su dlakavi. Plodovi – dudinje su crno-ljubičaste do sasvim crne, daleko ukusnije od dudinja belog duda i gotovo dvostruko veće od njih.
Uslovi staništa uredi
Crni dud bolje podnosi niske temperature od belog duda i otporniji je na suvu klimu. Prema zemljištu je skromnih zahteva. Na gradske uslove je otporan. [2] Razmnožava se generativno, iz semena i vegetativno, reznicama i kalemljenjem.
Upotreba uredi
U prošlosti je bilo pokušaja da se svilene bube (Bombyx mori) uzgaja i na crnom dudu, ali njegovi listovi, oštro dlakavi sa naličja nisu pogodni za ishranu ovog leptira. Samim tim crni dud je ređe sađen od belog. Drvo crnog duda manje je cenjeno od drveta belog duda, ali su plodovi ukusniji pa se na Bliskom istoku konzumiraju kao voće i često koriste za pripremu različitih poslastica – džemova, voćnih sirupa i sl. (poput malina i kupina kod nas). Hranljivi su i bogati vitaminom C. Osim plodova koriste se i listovi, mlade grančice i kora u narodnoj medicini, posebno u Kini i Indiji. Plodovi i listovi takođe se mogu koristiti i za dobijanje prirodnih boja za bojenje tkanina. [3]
Značaj u ozelenjavanju uredi
Crni dud je cenjena vrsta u pejzažnoj arhitekturi kako zbog široke, guste krošnje, tako i zbog svojih skromnih zahteva prema uslovima sredine. Prednost pri sadnji imaju muške jedinke prvenstveno zato što ne plodonose. Ženske i jednodome jedinke duda obilato plodonose, a njihovi brojni plodovi izuzetno mnogo prljaju prostor oko stabala, te se moraju svakodnevno uklanjati. Kao i drugi dudovi i crni dud dobro podnosi orezivanje, pa se od njega mogu formirati interesantne listopadne žive ograde.
-
Listovi i plodovi crnog duda -
Izrazito hrapava kora debla -
Slatke i ukusne dudinje -
Izuzetno lepo oblikovana živa ograda od crnog duda
Spomenici prirode uredi
U porti manastira Pećke patrijaršije raste stablo crnog duda poznato kao Šam-dud. Starost mu se procenjuje na oko 750 godina. Zaštićeno je zakonom 1957. godine.
Reference uredi
- ^ RHS A-Z encyclopedia of garden plants. United Kingdom: Dorling Kindersley. 2008. str. 1136. ISBN 978-1-4053-3296-5.
- ^ Vukićević, Emilija (1982), Dekorativna dendrologija (2. izd.), Beograd: Privredno finansijski vodič, str. 244—245
- ^ Rittig, I. (1942), Voćarstvo, Zagreb
Literatura uredi
- RHS A-Z encyclopedia of garden plants. United Kingdom: Dorling Kindersley. 2008. str. 1136. ISBN 978-1-4053-3296-5.
Spoljašnje veze uredi
- Lekovitost duda Arhivirano na sajtu Wayback Machine (5. март 2016)
