Википедија

Crnogorski perper

Za drugu upotrebu, pogledajte članak Perper.

Perper je bio zvanična valuta Kneževine i potom Kraljevine Crne Gore. Jedan perper je sadržao 100 para.

Istorija uredi

Do 1906. Crna Gora nije imala sopstvenu monetu. Na njenoj teritoriji u prometu je bio novac drugih država, pre svega austrijski talijer, odnosno fiorin, a svi obračuni su vršeni u austrijskoj moneti. I nakon Berlinskog kongresa 1878. od krupnog novca, osim austrijskih, u zemlji su cirkulisali zlatni američki dolari koje su slali iseljenici, zlatni francuski napolondori, italijanske zlatne lire, engleske zlatne funte, turske zlatne lire, nemačke zlatne marke, ruske zlatne rublje i drugo, a njihov kurs je Ministarstva finansija Crne Gore utvrđivao prema austrijskom državnom novcu i objavljivao u službenom delu lista „Glas Crnogorca”.[1]

Zbog stanja finansija, velike zaduženosti zemlje i stava Austrougaske, kojoj nije bilo u interesu, nije bilo moguće da se Crna Gora emancipuje od austrougarskog novca, a odsustvo monetarne nezavisnosti, uticalo je i na stanje u drugim oblastima. Stoga je kovanje sopstvenog novca za Crnu Goru imalo veliki ekonomski i politički značaj.[1]

Kovanice uredi

Emisija kovanog novca iz 1906. uredi

Pre serije srebrnih perpera iz 1909. Crna Gora je iskovala dve serije sitnijeg novca od bakra i nikla, i to od 1, 2, 10 i 20 para. Jedna para je vredela kao jedan austrijski heler, stoti deo austrougarske krune.[2]

Ukazom od 11/24. aprila 1906. o kovanju crnogorskog niklenog i bronzanog novca u nominalnoj vrednosti od 200.000 kruna, knjaz Nikola je realizovao pravo koje mu je davao član 10. Ustava Crne Gore, prema kome je „Knjaz Gospodar imao pravo kovanja novca”. Ukazom su određeni apoeni 1, 2, 10 i 20 para, njihov oblik i izgled.[1]

Novac je iskovan u kovnici u Beču, čiji je direktor u to vreme bio Dimitrije Mita Petrović, Srbin poreklom iz Pančeva, koji je pomogao da se ceo posao obavi uspešno.[3]

 
10 para (1906)

Prva emisija kovanovog novca iz 1906. imala je:

  • 200.000 kovanica od 1 pare, 17mm u prečniku, težine 1,666 grama, sastava 950‰ bakra, 40‰ kalaja i 10‰ cinka
  • 600.000 kovanica od 2 pare, 19mm u prečniku, težine 3,333 grama, sastava 950‰ bakra, 40‰ kalaja i 10‰ cinka
  • 750.000 kovanica od 10 para, 19mm u prečniku, težine 3 grama, sastava od čistog nikla (1000‰ nikl)
  • 600.000 kovanica od 20 para, 21mm u prečniku, težine 4 grama, sastava od čistog nikla (1000‰ nikl)

Sve kovanice su imale iste simbole na licu i naličju. Na sredini lica kovanica stajala je nominalna vrednost, ispod nje naziv valute „para” i godina kovanja 1906. Oko oboda je ćirilični tekst „KNjAŽEVINA CRNA GORA”. Na naličju je crnogorski grb.[4]

Pošto je iskovani novac prispeo na Cetinje, raspisom Ministarstva finansija i građevina od 28. avgusta/10. septembra 1906, pušten je u promet crnogorski novac,[5] što je 2/15. septembra 1906. objavljeno u Glasu Crnogoraca“.[6] Po istom raspisu je naređeno carinarnicama da izvrše zamenu za sitni austrijski novac, heler, koji je cirkulisao u Crnoj Gori. Zamena je trebalo da se završi do 15. oktobra 1906, dok je posle 1. januara 1907. trebalo da bude isključena cirkulacija austrijskog sitnog novca na crnogorskoj teritoriji. Međutim, i pored te naredbe iskovane količine nisu bile dovoljne da zadovolje potrebe prometa u Crnoj Gori, tako da je heler cirkulisao i nakon 1. januara 1907.[5]

Cilj kovanja je bio, osim promocije crnogorske suverenosti,[4] da Crna Gora dobije sopstveni obračunski novac,[3] koji bi zamenio austrijski novac.[4] Osim toga, pristupajući kovanju novca, država je ostvarila dosta veliki vanredni prihod, koji ranije nije imala. Računa se da je on od novca kovanog 1906. iznosio 162.441,17 perpera, odnosno kruna.[5]

Emisija kovanog novca iz 1908. uredi

Zbog dobrog prihvatanja i cirkulisanja crnogorskog novca, kao i potrebe na tržištu, došlo je do kovanja nove serije.[4] Ukazom knjaza Nikole od 18. maja 1908. odobreno je kovanje i puštanje u promet 110.000 kruna nominalne vrednosti „niklenog, bronzanog novca u komadima od 20, 10 i 2 pare“. Ovaj novac je takođe bio iskovan u Beču i osim godine proizvodnje bio je identičan sa onim iz 1906.

Emisija kovanovog novca iz 1908. imala je:

  • 250.000 kovanica od 2 pare
  • 250.000 kovanica od 10 para
  • 40.000 kovanica od 20 para

Prva emisija perpera iz 1909. uredi

Na inicijativi kovanja novca od plemenitih metala, značajnu ulogu je odigrao Miloje Jovanović, koga je poslala Vlade Kraljevine Srbije, kako bi pomogao Ministarstvu finansija Kneževine Crne Gore. On je boravio u Crnoj Gori u periodu 1908—1910. Na sastanku koji je održan na Dvoru 1909. godine, bilo je više predloga o nazivu novca, kao što su „zeta”, „lovćen”, „srebrnjak”, a na kraju je odlučeno da se zove perper.[7]

Naziv perper potiče od reči (grč. Hyper-peron - сјајан, препржен). Nastao je u 4. veku, za vreme cara Valensa, a koristo se kao novčana jedinica u Vizantiji.[7]

Perper se kao crnogorski novac prvi put pominje u ukazu knjaza Nikole od 4. maja 1909.[2] Po tom ukazu je određeno kovanje apoena od 1 i 5 perpera.[8] Nacrte za ove apoene je prema predlogu Miloja Jovanovića,[7] uradio profesor gimnazije i slikar Ilija Šobajić, dok je graver bio Stefan Švarc iz Beča.[8] [9] Za njihovu izradu korišćeno je srebro pozajmljeno od Srbije.[10]

Perperi su nakon ukaza, izrađeni veoma brzo, s obzirom da se u to vreme, ubrzano pripremalo proglašenje Crne Gore kraljevinom, nije se moglo dozvoliti da na njenoj teritoriji osnovna obračunska moneta ostane austrijska kruna, uz nesmetan opticaj desetak drugih valuta.[9]

Ukaz od 4. maja 1909. je objavljen 6. juna iste godine u„Glasu Crnogoraca“. U istom broju tih novina objavljena je i vest pod naslovom „Naš srebrni novac“ u kojoj se kaže: „Na Cetinje je stigla prva partija našeg novog srebrnog novca - perpera, koji je već pušten u saobraćaj. O njegovoj izradi stručnjaci su se povoljno izrazili, a isti je izrađen u Francuskoj. Ima ga od 1 i 5 perpera, a vrednost mu je bila kao i austrijska kruna.“[8]

Ova serija kovanog novca iz 1909. je bila u vrednosti 800.000 perpera, i to:

  • 500.000 kovanica od 1 perpera, 23mm u prečniku, težine 5 grama, sastava 835‰ srebra i 165‰ bakra
  • 60.000 kovanica od 5 perpera, 36mm u prečniku, težine 24 grama, a sastava 900‰ srebra i 100‰ bakra

Na kovanicama se sa jedne strane nalazio desni profil knjaza Nikole. Ispod njega su lovorova grančica i inicijali gravera Stefana Švarca („SS” latinicom). Uz obod je polukružni ćirilični natpis „NIKOLA I B. M (božjom milošću) KNjAZ I GOSPODAR CRNE GORE”. S druge strane se nalazi crnogorski grb sa krunom na porfiru. Ispod je nominalna vrednost i naziv valute (perper) ćirilicom. Iznad grba je ćirilični tekst „KNjAŽEVINA CRNA GORA” (kasnije „KRALjEVINA CRNA GORA”). Oko grba, s donje strane, desno se nalazi hrastova, a sa leve lovorova grančica. Na nekim kovanicama se ispod nalaze „rog izobilja” (levo) i „baklja” (desno), oznaka kovnice. [11] Obod kovanica od 1 perpera je reckast, dok je na obodu kovanica od 5 perpera ispisan tekst „BOG ČUVA CRNU GORU”.[9]

Kao novi srebrni kovani novac Crne Gore, perper je zamenio i potisnuo austrijsku srebrnu kruna, koja je do tada takoreći bila jedina srebrna moneta[5] i dominantno sredstvo plaćanja u Crnoj Gori. Odnos perper - kruna bio je 1:1.

Emisije srebrnih i zlatnih perpera iz 1910. uredi

Dana 2. marta 1910. na Rijeci Crnojevića, ministar finansija i građevina Crne Gore Gavro Vuković i knjaz Nikola, potpisali su ukaz kojim je omogućeno kovanje zlatnog i srebrnog novca i to:

  • 300.000 kovanica od 2 perpera, 27mm u prečniku, težine 10 grama, sastava 835‰ srebra i 165‰ bakra
  • 40.000 zlatnika od 10 perpera, 19mm u prečniku, težine 3,3875338 grama, sastava 900‰ čistog zlata i 100‰ bakra
  • 30.000 zlatnika od 20 perpera, 21mm u prečniku, težine 6,775067 grama, sastava 900‰ čistog zlata i 100‰ bakra
  • 300 zlatnika od 100 perpera, 37mm u prečniku, težine 33,875335 grama, sastava 900‰ čistog zlata i 100‰ bakra[2]
 
100 perpera iz 1910. (avers i revers), Knjaževina Crna Gora
 
100 perpera iz 1910. (revers), Kraljevina Crna Gora

Ovaj novac kovan je u Carskoj i Kraljevskoj kovnici u Beču, istog je izgleda kao i onaj iz 1909. samo su različiti apoeni i znatno je kvalitetnije izrade. Novac koji je 1909. izrađen u Parizu u kovnici „Baertrad et Beranger“ je lošijeg kvaliteta, nema jasnoću i reljefnost i među numizmatičarima je poznat kao „plitko kovanje“. Do kovanja novca 1909. u Parizu, umesto u Beču došlo je iz političkih razloga, jer su odnosi između Austrougarske i Crne Gore bili zahladneli zbog aneksione krize 1908.[2]

Od iskovanog srebrnog novca, država je ostvarila prihod u iznosu od 378.674,92 perpera.[12]

Dana 15. avgusta 1910. godine Crnogorska narodna skupština je Crnu Goru proglasila kraljevinom. Na Cetinju su u slavu tog događaja 15-17. avgusta organizovane velike svečanosti kojima se obeležavalo 50 godina stupanja na presto knjaza Nikole. U tom trenutku Crna Gora je imala novac sa četiri različite godine izdanja (1906, 1908, 1909. i 1910), u različitim apoenima (1, 2, 10, 20 para, 1, 2, 5, 10, 20 i 100 perpera), kao i od različitih materijala (bakar, nikl, srebro, zlato) i 4/17. decembra 1910. se pojavljuje „Zakon o državnom novcu Kraljevine Crne Gore“. Ovaj zakon je imao 32 člana, a njegov 27. član kaže da osim ranije iskovanog novca ministar finansija može iskovati i pustiti u opticaj još i sledeću količinu jubilarnog zlatnog novca:

  • 35.000 zlatnika od 10 perpera
  • 30.000 zlatnika od 20 perpera
  • 500 zlatnika od 100 perpera

i dalje se navodi „Ovaj jubilarni novac razlikuje se od ostalog zlatnog novca tijem, što se oko glave Vladaočeve nalazi vijenac od lavorovog lišća, a mjesto lavorove grančice ispod Vladaočevog lika napisane su godine „1860-1910“.“[13]

Izrada kovanja zlatnog novca 1910. je koštala je više od njegove nominalne vrednosti, tako da od njegovog kovanja bilo gubitaka, umesto prihoda.[12] Napori Crne Gore da se u monetarnom pogledu osamostali i stabilizuje svoju valutu, koji su konačno dali pozitivne rezultate, nisu nailazili na blagonaklon stav AustroUgarske, koja je crnogorski zlatni novac otkupljivala i lila ga u krune, pa su ubrzo crnogorski zlatnici postali retkost, a prisutnost austrijske krune je zadržana. S druge strane, crnogorski novac, se ipak, probijao na austrijsku teritoriju i tamo cirkulisao.[14]

Zakon je stupio na snagu početkom 1911.[12] Njime je stvoren pravni osnov za uspostavljanje monetarnog sistema u Crnoj Gori. On je zaokružen potpisivanjem monetarne konvencije sa Austrougarskom 21. septembra 1911. godine, čime je smanjen upliv stranog novca u Crnu Goru, a domaća valuta je polako postajala priznata u Austrougarskoj.[15]

Emisije kovanog novca iz 1912. i 1913. uredi

 
5 perpera iz 1912. (revers)

Filip Jergović, crnogorski ministar finansija, je krajem 1911. Narodnoj skupštini predložio zakon o kovanju nove količine novca. Razloga za takav predlog je bilo više. Naime, bronzanog i niklenog novca gotovo da nije bilo u opticaju, pa se i dalje morao tolerisati austrijski sitan novac. Zbog deformacija izazvanih lošom izradom, bilo je neophodno povući iz opticaja i prekovati srebrni novac iskovan u Parizu 1909. Pored toga, Jergović je tražio da se da se iskuje još izvesna količina srebrnog novca u apoenima od 1, 2 i 5 perpera, kako bi Crna Gora imala sve monete predviđene Zakonom o novcu, te da je za crnogorske finansije isplativije da iskuje zlatan novac, nego da unosi novac u austrijskoj moneti.[16]

Crnogorska narodna skupština je krajem 1911. usvojila predlog ministra finansija o kovanju nove partije perpera. Zakon o kovanju novca je donesen 23. decembra 1911/5. januara 1912. Objavljen je 11. 6. 1912. u „Glasu Crnogoraca“. Prema njemu, trebalo je iskovati blizu 3.000.000 perpera, od čega 2.000.000 u zlatu, a 800.000 u srebru, dok je 60.000, odnosno 11.000 perpera trebalo iskovati u niklu i bronzi.[12]

Zakon je samo delimično realizovan. Godine 1912. je iskovan je samo srebrni novac u vrednosti od 586.800 perpera od:

  • 1 perpera, mase 5 grama, prečnika 23 mm, finoće 835/1000 srebra, u tiražu 386.800 kovanica
  • 5 perpera, mase 24 grama, prečnika 36 mm, finoće 900/1000 srebra, u tiražu 40.000 kovanica

Na licu kovanica je desni profil kralja Nikole. Polukružno gore je ispisan tekst „NIKOLA I B. M. KRALj I GOSPODAR CRNE GORE”, uz donju ivicu oboda je hrastova grančica, a ispod nje inicijali gravera „SS”. Na naličju je crnogorski grb s draperije i krunom okolo gore je ispisan tekst: „KRALjEVINA CRNA GORA”, u donjem delu oznaka vrednosti izražena arapskim brojem, ispod poluvenac od lovorove i hrastove grančice povezan tekstom: „PERPER” odnosno „PERPERA”, uz donju ivicu oboda oznaka. Obod kovanice od 1 perpera je sa reckama, a na obodu kovanica od 5 perpera nalazi se natpis „* BOG * ČUVA * CRNU * GORU ***”.[17]

Oba apoena su simetrična. Iskovani su u Državnoj kovnici u Beču prema nacrtu Ilije Šobajića, a graver je bio Stefan Švarc. Autor naličja je austrijski graver Rudolf Nojberger.[17]

U kovanju ovog novca, jedan deo perpera iz 1909. je prekovan zbog izlizanosti i lošeg kvaliteta. Ukupno je u nove perpere prekovano 130.800 kovanica od jednog perpera i 30.000 kovanica od pet perpera iz 1909.[2]

Prema istom zakonu je bilo predviđeno kovanje i sitnijih apoena. Kako su oni nešto kasnili, na sebi nose godinu 1913. Iskovana je predviđena količina niklenog i bronzanog sitnog novca[12][18]:

  • 1 pare, mase 1,66 grama, prečnika 17 mm, od bakra u tiražu od 100.000 kovanica
  • 2 pare, mase 3,33 grama, prečnika 19 mm, od bakra u tiražu od 500.000 kovanica
  • 10 para, mase 3 grama, prečnika 19 mm, od nikla u tiražu od 200.000 kovanica
  • 20 para, mase 4 grama, prečnika 21 mm, od nikla u tiražu od 200.000 kovanica

Dva miliona komada zlatnih kovanica, međutim, nikada nije iskovano,[12] zbog nedostatka sredstava.

Emisije kovanog novca 1914. uredi

Posle Prvog balkanskog rata, teritorija Crne Gore se značajno proširila, što je povećalo potrebu za većom količinom novca u opticaju. Zbog toga je februara 1914. crnogorska vlada donela Zakon o kovanju srebrnog, niklenog i bronzanog novca. Ukupno je iskovano 1.250.000 perpera:[14][18]

  • 1 para, mase 1,66 grama, prečnika 17 mm od bakra, u tiražu od 200.000 kovanica
  • 2 pare, mase 3,33 grama, prečnika 19 mm od bakra, u tiražu od 400.000 kovanica
  • 10 para, mase 3 grama, prečnika 19 mm od nikla, u tiražu od 800.000 kovanica
  • 20 para, mase 4 grama, prečnika 21 mm od nikla, u tiražu od 800.000 kovanica
  • 1 perper, mase 5 grama, prečnika 23 mm od srebra, u tiražu od 500.000 kovanica
  • 2 perpera, mase 10 grama, prečnika 27 mm od srebra, u tiražu od 200.000 kovanica
  • 5 perpera, mase 24 grama, prečnika 36 mm od srebra, u tiražu od 20.000 kovanica

Na licu kovanaca od 1, 2, 10, 20 para je crnogorski grb, a na naličju, uz gornju ivicu tekst: „KRALjEVINA CRNA GORA”, ispod koje je oznaka vrednosti izražena tekstom „PARA” i brojem, dok je uz donju ivicu oboda godina izdanja. Novčići od 1 i 2 pare imaju glatki obod, a novčići od 10 i 20 para imaju recke.[19]

Na licu kovanica od 1, 2 i 5 perpera je desni profil kralja Nikola, okolo, gore je tekst „NIKOLA I B. M. KRALj I GOSPODAR CRNE GORE”. Ispod se nalazi hrastova grančica i inicijali gravera SS. Na reversu je crnogorski grb na porfiri sa krunom, okolo, gore, tekst „KRALjEVINA CRNA GORA”, ispod je oznaka vrednosti označena brojem, u donjem delu je poluvenac od lovorove i hrastove grančice povezan nazivom valut. Uz donju ivicu oboda je godina izdanja. Novčići od 1 perpera na obodu imaju recke, a kovanice od 2 i 5 perpera su glatki i imaju utisnut tekst „BOG ČUVA CRNU GORU”.[19]

To je bio poslednji kovani novac u Crnoj Gori. Zbog izbijanja Prvog svetskog rata nije izrađeno predviđenih 700.000 perpera srebrnog i još 140.000 niklenog i bronzanog novca.[14] Crna Gora je 1915. pripremala novu emisiju metalnih apoena, ali do nje nije došlo.[20]

[21]

Uputnice uredi

Prezadužena Kraljevina Crna Gora je 1912. godine, spremajući se za Prvi balkanski rat, morala da odustane od planova za kovanje novih količina metalnog novca. Usled teške ekonomske i vojno-političke situacije, povećanje državne teritorije i broja stanovnika,[15] kada je Crna Gora 8. oktobra objavila rat Turskoj, donesen je Zakon o izdavanju blagajničkih uputnica, što je objavljeno u Crnogorskom glasniku od 23. oktobra 1912.[22] U Glasniku se ne pominju izgled i veličina uputnica.[15] Uputnice su štampane u Pragu u štampariji (češ. Unie). Štampano je 2 miliona primeraka u nominalama od[23][24][25]:

  • 1 perpera, tamnoplave boje, veličine 150x75 mm
  • 2 perpera, tamnocrvene boje, veličine 115x75 mm
  • 5 perpera, zelene boje, veličine 129-130x84-85 mm
  • 10 perpera, crvene boje, veličine 144-145x94-95 mm
  • 50 perpera, ljubičaste boje, veličine 164-165x113-115 mm
  • 100 perpera, braon boje, veličine 174-175x115-116 mm

Uputnice su ručno numerisane na Cetinju. Nominale se međusobno razlikuju po boji.[23] Lice i naličje uputnica su isti.[26] Na njima dominira grb na porfiru (uokvireni kvadrat), na kome je slovima ispisan iznos i naziv valute. Levo i desno od grba je nominalna vrednost. U uglovima kvadrata su zaobljeni trouglovi, a u njima arapskim brojevima označen nominalni iznos uputnice. Iznad kvadrata sa grbom je u uokvirenom, malo užem pravougaoniku, ćirilicom, ispisan tekst u tri reda: „Neka Glavna državna blagajna isplati donosiocu ove uputnice ...” iznos i valuta.[23][24]

Ispod kvadrata sa grbom je pravougaonik, iste širine, u kome je, naznačeno da vrednost uputnice traje godinu dana od dana publikacije.[24] Uputnice nose potpise predsednika Glavne državne kontrole Filipa Jergovića i ministra finansija Sekule Drljevića. Sav tekst je ispisan ćirilicom.[23] Autor likovnog rešenja do danas nije sa sigurnošću prepoznat, ali se po rukopisu pretpostavlja da je u pitanju profesor Ilija Šobajić. [26]

Na uputnicama stoji datum 1. oktobar 1912. Pretpostavlja se da je čitav posao planiran u tajnosti i da Državna štamparija iz nekih razloga nije uspela da obavi ovaj posao, te da je odluka o štampanju uputnica u Pragu doneta naknadno i da su za štampanje iskorišćeni klišei sa datumom koji je prethodno planiran. Klišei su nakon štampanja vraćeni i uništeni. Papir na kojem su štampane novčanice je bio debeo i lošeg kvaliteta, tako da se lako oštećivao prilikom presavijanja.[27] Štampanje uputnica je koštalo 11.605,09 perpera, a finansijski efekti su bili izuzetno značajni.[26]

Uputnice su glasile na donosioca. Predstavljale su neku vrstu privremenog papirnog novca, bez pokriće, ali koji je garantovala država u visini njihove nominalne vrednosti. Korišćene su kao sredstvo plaćanja u svim državnim, opštinskim i drugim javnim blagajnama, kao i u privatnom prometu. Uputnice su u narodu dobro prihvaćene.[14] Veliku ulogu u njihovoj popularizaciji je imala Crnogorska banka sa Cetinja.[26] Na bazi emisije ovih uputnica država je dobila dva miliona perpera.[14] Mada je planirano da važe samo godinu dana, dodatnim naredbama je važnost produžavana sve do 1. marta 1914. godine.[27]

Druga emisija uputnica usledila je nakon dve emisije kovanog novca, a radi finansiranja države u ratnim uslovima. Već 25. jula 1914. naloženo je štampanje novih uputnica, kako bi se obezbedio ratni materijal potreban državi. Štampani su perperi od 1, 2, 5, 10, 20 i 100 perpera. Uputnice su štampane na debelom papiru na Cetinju. Perperi od 1 i 2 perpera su bili isti kao i u prethodnoj seriji, samo što je na njima stajao preštampan datum objave zakona, crvenom bojom (25. jul 1914),[28] dok su za uputnice od 5, 10, 20, 50 i 100 perpera izrađeni novi klišei.[27]

Uputnice su odštampane u Državnoj štampariji, u skladu sa njenim skromnim kapacitetima, na istom, nekvalitetnom papiru kao i uputnice iz 1912. godine, koji se brzo habao i krzao, i loše trpeo presavijanja, zbog čega je do danas sačuvan mali broj primeraka.[19] Sve uputnice su istih dimenzija (155 x 107 mm[19]), a idejna rešenja lica i naličja su različiti.[27]

Na licu u centru je državni grb, na porfiri sa krunom. Brojne vrednosti su u uglovima, levo i desno od grba. Na naličju, u centru je državni grb, na porfiri sa krunom. Brojne vrednosti novčanice su u uglovima. Na uputnicama nema klauzule kojom se upozorava da je falsifikovanje kažnjivo po zakonu.

Na osnovu arhivske građe, sa nedovršenim skicama i prepiskama oko kašnjenja sa izradom idejnog rešenja, pretpostavlja se da je njihov autor bio Ilija Šobajić.[19]

Numerisanje je vršeno ručno i u različitim bojama. U opticaj je kroz serije A, B, V i G pušteno pet miliona perpera.[27] Potpisnici uputnica su bili predsednik Glavne državne kontrole Filip Jergović i ministar finansija Risto Popović.[28]

Slika Iznos Boja Opis Datum
Lice Naličje Lice Naličje
1 perper 1914.
2 perpera 1914.
    5 perpera svetloplava 1914.
    10 perpera crvena 1914.
    20 perpera ljubičasto braon 1914.
    50 perpera žuto braon 1914.
100 perpera narandžasto žuta 1914.

Novi Zakon kojim je data mogućnost štampanja četiri miliona novih perpera, sa datumom 25. jul 1914, podeljenih u 25 serija, je izdat 10/23. maja 1915,[29] što je objavljeno tri dana kasnije.[30] Gotovo istovremeno 16/29. maja 1915. je objavljena naredba o povlačenju iz opticaja prethodne emisije pet miliona perpera uputnica od 2, 5, 50 i 100 perpera sa datumom 25. jula 1914. čiji rok još nije bio istekao.[31]

Posle sastanka, koji je održan 7. i 9. januara između delegata crnogorske vlade Jovana Popovića i konzula Kraljevine Crne Gore i generalnog sekretara Francuske banke, ova banka je preuzela obavezu da u što kraćem roku pripremi nove uputnice crnogorskih perpera i da ih odmah štampa. S obzirom da je bilo neophodno da se odmah odštampaju i isporuče, odlučeno je da se za izradu lica upotrebe modeli koji nisu ranije upotrebljeni ili koji su ranije odbijeni.[30]

Za idejna rešenja lica uputnica su korišćeni klišei francuske banke, za apoene od 1, 2 i 5 perpera su odabrani klišei alžirske novčanice od 10 franaka, koje je 1972. godine izradio M. Cobason a gravirao M. Magdelin.[30]

Na licima uputnica od 1, 2 i 5 perpera nalazi se stilizovana elipsa. Brojčane vrednosti su sa strana, levo i desno od teksta. Nosi potpise predsednike glavne državne kontrole Filipa Jergovića i ministra finansija Riste Popovića. Nose datum, 25. jula 1914. Serijski broj i broj serije se nalaze iznad i ispod tekstualnog dela.[32]

Za 10 i 20 perpera dizajn je uradio M. Dival.[30] Na njihovim licima se nalazi stilizovani pravougaonik.[32] Brojčana vrednost data je samo u gornjem desnom uglu, dok je nasuprot njemu grb kraljevine Crne Gore. Serijski broj je odštampan iznad tekstualnog dela centralno, a broj serije u donjem levom uglu, a tri poslednje cifre serijskog broja u donjem desnom uglu.[21]

Apoeni od 50 i 100 perpera su izrađeni prema dizajnu M. Duc-a iz 1848. godine.[30] Na njihovom licu se nalazi zaobljeni pravougaonik. Brojčane vrednosti su sa strana, levo i desno od teksta, koji je isti kao kod ostalih apoena. Serijski broj odštampan je iznad tekstualnog dela centralno, a broj serije u donjem levom uglu i gornjem desnom delu pravougaonika. Tri poslednje cifre serijskog broja nalaze se u gornjem levom i u donjem desnom uglu.[21]

Likovna rešenja i simbolika detalja, nemaju nikakve veze sa Crnom Gorom.[21] Na francuske klišee su dodati ćirilički natpisi i crnogorski grb i istovremeno je na njima štampana numeracija.[29]

Idejno rešenje za naličja uputnica je veoma slično prvom izdanju iz 1914. godine.[29] Na naličju uputnica od 1, 2, 5, 50 i 100 perpera, kao podloga se nalaze redovi sitnog, horizontalnog ćiriličnog teksta „KRALjEVINA CRNA GORA”. U centru je državni grb, na porfiri sa krunom. Brojčane vrednosti novčanice su u uglovima. Na naličju uputnica od 10 i 20 perpera nalazi se stilizovana pravougaona gravura, preko koje je odštampan tekst kao i kod prethodnih apoena.[21]

  • 1 perper, plave boje, na 65-gramskom papiru, veličine 135h98 mm
  • 2 perpera, braon boje, na 65-gramskom papiru, veličine 135h98 mm
  • 5 perpera, crvene boje, na 65-gramskom papiru, veličine 135h98 mm
  • 10 perpera, plave boje, na 65-gramskom papiru, veličine 158h104 mm
  • 20 perpera, braon boje, na 65-gramskom papiru, veličine 158h104 mm
  • 50 perpera, crvene boje, na 37-gramskom papiru, veličine 187h110 mm
  • 100 perpera, plave boje, na 37-gramskom papiru, veličine 187h110 mm

Kod pojedinih serija boje variraju od svetlijih do tamnijih nijansi.[21] Za svih sedam apoena korišćen je papir od testa pamučnih krpa, koje je isporučila fabrika Rives.[33] Papir je ispao boljeg kvaliteta nego u ranijem izdanju, za apoene od 50 i 100 perpera može se reći da su veoma dobrog kvaliteta.[29]

Tako je u promet pušteno još 4.000.000 perpera, a rok isplate ranije izdatih uputnica od 5.000.000 miliona perpera je odložen za isplatu do 25. jula 1916. I naredne godine ponovo je izveden je ovaj manevar, tako što je 4. decembra 1915. objavljen Zakon o izdavanju uputnica u iznosu od 6.000.000 perpera, sa datumom 25. jul 1914, čiji je rok važenja produžen do 25 jula 1917, kao i ranijih u iznosu od 9.000.000 perpera.[31]

Ove uputnice su poslednje izrađene u slobodnoj Crnoj Gori.[30]

Sav trošak za isplatu svih uputnica je 1924. godine isplatila nova država, Kraljevina Srba Hrvata i Slovenaca.[34]

Nakon Bitke kod Mojkovca, januara 1916. Crna Gora je kapitulirala, crnogorska vojska je razoružana i na Cetinju je uspostavljena okupaciona administrativna vlast. Ubrzo je došlo do poništavanja crnogorskog novca i njegovog obezvređivanja pečatiranjem u okružnim komandama na Cetinju, u Nikšiću, Podgorici, na Plevljama, u Starom Baru i Peći.[30] Overavanje je vršeno pečatom na kome je pisalo „K.u K. MILITAR GENERALGOUVERNEMENT IN MONTENEGRO KREISKOMMANDO”, uz ime grada u kome je pečaćenje vršeno. Procenjuje se da je ispečatirano manje od trećine perpera, od onih koji su se nalazili u prometu, i da se narod na pečatiranje odlučivao samo u krajnjoj nuždi.[35] Papirni novac Crne Gore je veoma tražen i visoko cenjen na kolekcionarskom tržištu.

Nakon pečaćenja, austrougarske vlasti su uspostavile arbanaški, odnosno austrijski perper, koji je štampan u Beču. Ovakav naziv je dat zato što su natpisi na licu, osim na srpskom, pisani na arbanaškom, a na naličju na nemačkom jeziku. Perperi iz doba okupacije su istog dizajna, a razlikuju se jedino po boji i veličini.[30]

Reference uredi

  1. ^ a b v Raspopović 2010, str. 104.
  2. ^ a b v g d Pavle V. Novaković: Perper crnogorski novac, Cetinje, 2004.
  3. ^ a b Dinar 13 2000, str. 14.
  4. ^ a b v g Muhadinović 2014, str. 213.
  5. ^ a b v g Raspopović 2010, str. 106.
  6. ^ Glas Crnogoraca, br. 15 za 1906. godinu
  7. ^ a b v Muhadinović 2014, str. 214.
  8. ^ a b v Glas Crnogoraca, br. 25. za 1909. godinu
  9. ^ a b v Kirsanov 2009, str. 84.
  10. ^ Kirsanov 2009, str. 82.
  11. ^ Muhadinović 2014, str. 215.
  12. ^ a b v g d đ Raspopović 2010, str. 108.
  13. ^ Glas Crnogoraca, br. 54. za 1910. godinu
  14. ^ a b v g d Raspopović 2010, str. 110.
  15. ^ a b v Kirsanov 2010, str. 84.
  16. ^ Kirsanov 2012, str. 88.
  17. ^ a b Kirsanov 2012, str. 90.
  18. ^ a b Kirsanov 2014, str. 80.
  19. ^ a b v g d Kirsanov 2014, str. 82.
  20. ^ Kirsanov 26 2014, str. 96.
  21. ^ a b v g d đ Kirsanov 26 2014, str. 94.
  22. ^ Muhadinović 2014, str. 218.
  23. ^ a b v g Muhadinović 2014, str. 219.
  24. ^ a b v Kirsanov 2012, str. 94.
  25. ^ Kirsanov 2012, str. 96.
  26. ^ a b v g Kirsanov 2012, str. 92.
  27. ^ a b v g d Kirsanov 2010, str. 86.
  28. ^ a b Muhadinović 2014, str. 221.
  29. ^ a b v g Kirsanov 2010, str. 88.
  30. ^ a b v g d đ e ž Muhadinović 2014, str. 223.
  31. ^ a b Kirsanov 2014, str. 84.
  32. ^ a b Kirsanov 26 2014, str. 92.
  33. ^ Popović 2004, str. 46.
  34. ^ Popović 2004, str. 47.
  35. ^ Kirsanov 2010, str. 90.

Literatura uredi

Vidi još uredi

Spoljašnje veze uredi

 
Crnogorski perper na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Црногорски_перпер&oldid=27048398”