Чаробна фрула
Čarobna frula (nem. Die Zauberflöte, K. 620) je opera Volfganga Amadeusa Mocarta u dva čina iz 1791.[1] Libreto za ovu operu napisao je Emanuel Šikaneder u formi muzičke igre (Singspiel) koje su bile popularne krajem 18. veka. Delo je u formi Zingšpila, popularne forme u vreme kada je napisano, koja je uključivala i pevanje i govorne dijaloge.[a] Delo je premijerno izvedeno 30. septembra 1791. u Šikanederovom pozorištu, Frajhaus-teatar na Videnu u Beču, samo dva meseca pre kompozitorove prerane smrti. Ona je i dalje glavna komponenta operskog repertoara,[3] njena popularnost se ogleda u dva neposredna nastavka, Piter Vinterov Lavirint ili bitka sa elementima. Drugi deo Čarobne frule(1798) i fragmentarni libreto Johana Volfganga fon Getea pod nazivom Čarobna frula drugi deo.
| Čarobna frula | |
|---|---|
 Dolazak kraljice noći. Pozornicu je postavio Karl Fridrih Šinkel za produkciju 1815. godine. | |
| Izvorni naziv | Die Zauberflöte |
| Libreto | Emanuel Šikaneder |
| Jezik | Nemački |
| Premijera | 30. septembar 1791. Pozorište na Videnu, Beč |
Kompozicija uredi
Opera je bila kulminacija perioda sve većeg Mocartovog angažmana sa Šikanederovom pozorišnom trupom, koja je od 1789. bila rezidentna kompanija Pozorišta na Videnu. Mocart je bio blizak prijatelj jednog od pevača-kompozitora trupe, tenora Benedikta Šaka (prvi Tamino), i dao je doprinos u kompozicijama trupe, koje su često pisane kolaborativno. Mocartovo učešće se povećalo njegovim doprinosima kolaborativnoj operi Der Stein der Weisen (Kamen filozofa) iz 1790. godine, uključujući i duet („Nun liebes Weibchen“, K. 625/592a) između ostalih pasusa. Kao i Čarobna frula, Kamen filozofa je bila opera izvedena iz bajke i može se smatrati nekom vrstom preteče; oni je koristili je skoro istu glumačku ekipu u sličnim ulogama.[4]
Naučnici smatraju da je libreto za Čarobnu frulu, koji je napisao Šikaneder, zasnovan na mnogim izvorima. Neka književna dela aktuelna u Beču u Šikanederovo vreme koja su možda poslužila kao izvori uključuju srednjovekovnu romansu Iven od Kretjena de Troa, roman Setosov život Žana Terasona i esej „O misterijama Egipćana“ Ignaza fon Borna. Libreto je takođe prirodni nastavak serije na bajkama baziranih opera koje je u to vreme produkovala Šikanederova trupa, uključujući Sofi Sejlerovu adaptaciju Singspilovog Oberona kao i Der Stein der Weisen.[5] Posebno za ulogu Papagena, libreto se oslanja na Hansvurstsku tradiciju bečkog popularnog pozorišta. Mnogi naučnici takođe priznaju uticaj masonerije.[b]
Smatra se da su u ovoj operi uključene dve reference na muziku Antonija Salijerija. Prvi je da je duet Papageno–Papagena sličan Kukazi kavatini u Salijerijevoj Prima la musica e poi le parole. Obe su usredsređena na muzičko-tekstualnu razigranost sa šaljivim ptičjim izgovorima pseudoitalijanskih reči.[6] Čarobna frula takođe odražava Salijerijevu muziku u kojoj je Papagenova zviždaljka zasnovana na motivu pozajmljenom iz Salijerijevog Koncerta za klavičembalo u B-duru.[7]
Premijera i prijem uredi
_-_Archivio_Storico_Ricordi_ICON012437.jpg)
Opera je premijerno izvedena u Beču 30. septembra 1791. u predskom pozorištu Frajhaus na Videnu.[8] Orkestrom je dirigovao Mocart,[v] Šikaneder je glumio Papagena, dok je ulogu Kraljice noći pevala Mocartova snaja Jozefa Hofer.
O prijemu opere, proučavalac Mocarta Mejnard Solomon piše:
Iako nije bilo recenzija prvih predstava,[10] odmah je bilo očigledno da su Mocart i Šikaneder postigli veliki uspeh, da je opera privukla ogromnu publiku i dostigla stotine izvođenja tokom 1790-ih.[11]
Praizvedba uredi
30. septembar 1791. Beč (Freihaus-Theater auf der Wieden)
Praizvedba u Srbiji uredi
Uloge uredi
| uloga | glasovni fah | |
|---|---|---|
| Tamino | tenor | |
| Papageno | bariton | |
| Pamina | sopran | |
| Kraljica noći (Astrifiammante) | sopran | |
| Sarastro | bas | |
| tri dame | 2 soprana i mecosopran | |
| Monostat | tenor | |
| tri dečaka | dečački sopran, alt, mecosopran | |
| propovednik u hramu | bas-bariton | |
| tri sveštenika | tenor i 2 basa | |
| Papagena | sopran | |
| dva oklopnika | tenor, bas | |
| tri roba | 2 tenora i bas | |
| sveštenici, žene, ljudi, robovi, hor | ||
Radnja uredi
Opera Čarobna frula je poznata po svojim masonskim elementima. Šikaneder i Mocart su bili masoni i pripadali su istoj loži. Na operu je uticala filozofija epohe prosvetiteljstva, i ona se može shvatiti kao apologija prosvećenog apsolutizma. Kraljica noći simbolizuje mračnjaštvo ili, po nekim interpretacijama, Katoličku crkvu. Njen protivnik Sarastro simbolizuje prosvećenog suverena koji vlada po principima razuma, mudrosti i prirode. Priča je alegorija o prosveženju čovečanstva, od haosa, preko religijskog sujeverja, do racionalnog obrazovanja. Konačan cilj likova u operi je Zemlja pretvorena u rajsko kraljevstvo, gde su smrtnici i bogovi jednaki (Dann ist die Erd' ein Himmelreich, und Sterbliche den Göttern gleich). Ovaj stih se ponavlja u finalu oba čina.
Arije iz opere Čarobna frula uredi
- Der Vogelfänger bin ich ja (Ja sam lovac na ptice) – Papageno, scena prva
- O zittre nicht, mein lieber Sohn (O, ne drhti, moj dragi sine) – Kraljica noći, scena prva
- Dies Bildnis ist bezaubernd schön (Ova slika je čudesno lepa) – Tamino, scena prva
- Wie stark ist nicht dein Zauberton (Kako je snažan tvoj čudesni ton) – Tamino, finale
- O Isis und Osiris (O, Izis i Ozirise) – Sarastro, scena prva
- Alles fühlt der Liebe Freuden (Svi osećaju radosti ljubavi) – Monostat, scena treća
- Der Hölle Rache kocht in meinem Herzen (Paklena osveta kuva u mom srcu) – Kraljica noći, scena treća
- In diesen heil'gen Hallen (U ovim svetim sobama) – Sarastro, scena treća
- Ach, ich fühl's, es ist verschwunden (Ah, osećam, nestade) – Pamina, scena četvrta
- Ein Mädchen oder Weibchen (Devojka ili ženica) – Papageno, scena peta
- Pa–, pa–, pa– – Papageno i Papagena, scena deseta
Filmska verzija uredi
- Čarobna frula (šved. Trollflöjten), švedski film Ingmara Bergmana iz 1975.
Napomene uredi
- ^ The genre of the work is hard to specify. The programme at the premiere performance announced it as Eine grosse oper (A grand opera). Mozart entered the work in his personal catalog as a "German opera", and the first printed libretto called it a Singspiel.[2]
- ^ For detailed discussion of sources see Branscombe 1991, as well as Libretto of The Magic Flute.
- ^ Ovo je poznato iz svedočenja Ignaza fon Zajfrida (1776–1841), kompozitora koji je kasnije (1798) postao muzički direktor u istom pozorištu. Prema Sejfridovim sećanjima (koja je objavio u Neue Zeitschrift für Musik, vol. 12, 5 June 1840, p. 184), „[Mocart] je tamo lično režirao premijeru 30. septembra 1791. godine, na kojoj je Sismajr, verni Pilades, sedeo s njegove desne strane, marljivo prelistavajući stranice partiture“. Opis implicira da je Mocart sedeo za klavijaturnim instrumentom, svirajući uz orkestar, umesto da je stajao na podijumu sa palicom; ovo je bila prilično standardna praksa za dirigente u Mocartovo vreme.[9] Mocart je dirigovao samo prva dva nastupa, nakon čega je dirigovanje preuzeo redovni vođa orkestra Johan Baptist Heneberg. (Abert 2007, 1246).
Reference uredi
- ^ „ČAROBNA FRULA”. Enciklopedija Srpskog narodnog pozorišta. Pristupljeno 22. 1. 2024.
- ^ Foil, David; Berger, William (2007). The Magic Flute – Wolfgang Amadeus Mozart, Emanuel Schikaneder, Carl Ludwig Giesecke (na jeziku: engleski). Black Dog & Leventhal Pub. : Distributed by Workman Pub. Co. ISBN 9781579127596. OCLC 145431789.
- ^ „Top 50 Operas”. The Guardian. 19. 8. 2011.
- ^ Buch, David J. (1997). „Mozart and the Theater auf der Wieden: New attributions and perspectives1”. Cambridge Opera Journal. 9 (3): 195—232. ISSN 1474-0621. doi:10.1017/S0954586700004808.
- ^ Branscombe 1991, ch. 2.
- ^ Shaked, Guy (2015). „Mozart's Competition with Antonio Salieri and The Magic Flute”. The Opera Journal. National Opera Association. 48 (2): 3—20.
- ^ Litai-Jacoby, Ruth (2008). Mozart ve'Acherim: Hatsagat Dmut Ha'acher 'Umashma'uta Ba'operot Hakomiot shel Mozart [Mozart and Others: Representing the Image of the Other and Its Meaning in Mozart's Comic Operas] (PhD). Bar-Ilan University. str. 247.
- ^ Anon. 2014.
- ^ Buch, David J. (2005). „Three Posthumous Reports Concerning Mozart in His Late Viennese Years”. Eighteenth-Century Music. 2 (1): 125—29. ISSN 1478-5714. S2CID 162890801. doi:10.1017/S147857060500028X.
- ^ „Documents – Mozart Documents”.
- ^ Solomon 1995, str. 487.
- ^ „Blog posvećen STANISLAVU BINIČKOM”. Pristupljeno 30. 4. 2013.
Literatura uredi
- Abert, Hermann (2007). Cliff Eisen, ur. W. A. Mozart. Prevod: Stewart Spencer. New Haven: Yale University Press; with supplementary footnotes by Cliff Eisen.
- Anon. (25. 10. 2014). „Die Zauberflöte” (PDF) (Program notes). Metropolitan Opera. str. 41. Arhivirano iz originala (PDF) 2015-11-25. g. Pristupljeno 2015-11-24.
- Boldrey, Richard (1994). Guide to Operatic Roles & Arias. Dallas: Pst Inc. ISBN 978-1877761645.
- Branscombe, Peter (1991). Die Zauberflöte. New York: Cambridge University Press. ISBN 9780521319164.
- Deutsch, Otto Erich (1966) [1965]. Mozart: a documentary biography. Translated by Eric Blom, Peter Branscombe and Jeremy Noble (2nd izd.). Stanford, California: Stanford University Press. ISBN 9780804702331.
- Heartz, Daniel (2009). Mozart, Haydn and early Beethoven, 1781–1802. New York: W. W. Norton. ISBN 978-0-393-06634-0.
- Melitz, Leo (1913). The Opera Goers' Complete Guide: Comprising Two Hundred and Sixty-Eight Opera Plots with Musical Numbers and Casts. Prevod: Richard Salinger. New York: Dodd, Mead & Co. ISBN 9781297599934.
- Rosen, Charles (1997). The Classical Style: Haydn, Mozart, Beethoven
. New York: W. W. Norton. ISBN 0-393-31712-9. OCLC 1029266214. - Solomon, Maynard (1995). Mozart: A Life . New York: Harper Collins. ISBN 9780060190460.
- Batley, E. M. (1967). „Textual Unity in Die Zauberflöte”. The Music Review. 28: 81—92.
- Besack, Michael (2002). Which Craft?: W.A. Mozart and The Magic Flute. Berkeley, California: Regent Press. ISBN 978-1587900136.
- Buch, David J. (2004). „Die Zauberflöte, Masonic Opera, and Other Fairy Tales”. Acta Musicologica. 76 (2): 193—219.
- Chailley, Jacques (1992). The Magic Flute unveiled: esoteric symbolism in Mozart's masonic opera. An interpretation of the libretto and the music. Rochester, Vermont: Inner Traditions International. ISBN 9780892813582.
- Schikaneder, Emanuel; von Winter, Peter (1992). Jahrmärker, Manuela; Waidelich, Till Gerrit, ur. Der Zauberflöte zweyter Theil unter dem Titel: Das Labyrinth oder der Kampf mit den Elementen. Eine große heroisch-komische Oper in zwey Aufzügen von Emanuel Schikaneder. In Musik gesetzt von Herrn Peter Winter, Kapellmeister in Churpfalz-bayrischen Diensten. Vollständiges Textbuch. Erstveröffentlichung nach den zeitgenössischen Quellen und mit einem Nachwort. ISBN 9783795206949. see also Das Labyrinth
Spoljašnje veze uredi
- Die Zauberflöte Faksimil Mocartovog potpisa
- Vidi ovde Der Vogelfänger bin ich ja peva Detlev Rot
- Vidi ovde Der Hölle Rache peva Dijana Damrau
- Vidi ovde Pa-pa-pa-pa pevaju Čečilija Bartoli i Brin Terfel
- Opera Čarobna frula Arhivirano na sajtu Wayback Machine (15. mart 2012)
- Libretto, critical editions, diplomatic editions, source evaluation (German only), links to online DME recordings; Digital Mozart Edition
- Die Zauberflöte. Facsimile of Mozart's autograph
- Die Zauberflöte: Pesme na sajtu IMSLP (jezik: engleski)
- Opera Guide, Synopsis, libretto, highlights
- Opera in a nutshell" Soundfiles (MIDI)
- Libretto and English translation from Aria-Database.com
- Frontispiece of the first edition libretto
- Brief programme notes from 2006 Opera Gold production, Goldsmiths, University of London
- San Diego OperaTalk! with Nick Reveles: Mozart's The Magic Flute, UC-TV and San Diego Opera
| Međunarodne | |
|---|---|
| Državne | |
| Ostale | |
