Čašica

Čašica (lat. calyx) je deo perijanta (cvetnog omotača) koji se nalazi na obodu cvetne lože. Čašica predstavlja skup čašičnih listića, lapova i sepalnih listića. Osnovni deo čašice su čašični listići. Oni se razlikuju od kruničnih listića po tome što su manji i uglavnom zelene boje. Najčešće imaju široku osnovu i celovit rub. U ovim listićima se nalazi hlorofil, tako da mogu da vrše fotosintezu. Glavna uloga čašice je zaštita ostalih delova cveta.^[1]^[2]

Cvet vrste *Ludwigia octovalvis* na kome se vide čašični listići (označeni sa „sepal“)

U čašici, čašični listići mogu da budu srasli ili razdvojeni. Kod vrsta kod kojih čašični listići srastaju, to srastanje nije potpuno, tako da vrhovi listića ostaju slobodni, u obliku zubića. Deo čašice koji nastaje srastanjem čašičnih listića naziva se cev čašice (tubus calycic).

Glavna uloga čašice je zaštita ostalih delova cveta, koje štiti dok su nerazvijeni, ili u razvoju. Kod nekih predstavnika npr. iz porodice glavočika čašični listići su abortirali ili su metamorfozirali, pošto se cvetovi nalaze u cvasti koja je zaštićena lšćem opšte čaše, te ne postoji potreba za zaštitom čašičnih listića. Čašični listići mogu da se preobraze u dlake ili trnolike organe i imaju ulogu u rasejavanju plodova.

Najveći broj cvetova ima čašice sa aktinomorfnom građom (kroz čašicu se može provući više ravni simetrije), a potom slede cvetovi sa zigomorfnom građom (mogu se provući dve ravni simetrije), dok je veoma mali broj cvetova koji su asimetrični.

Čašica najčešće opada posle cvetanja, međutim kod nekih biljaka, listići čašice opadaju ubrzo po otvaranju cveta, dok se kod nekih zadržavaju i posle cvetanja, pa mogu zaostati i na zrelim plodovima (npr. jabuke, kruške, mušmule...). Kod ljoskavca (Physalis alkekengi) čašica obrasta oko zrelih plodova u obliku bobica, i postaje obojena crvenom bojom te služi za privlačenje pažnje ptica koje jedu plodove i tako razmnožavaju vrstu. Iako su čašični listići uglavnom zelene boje i manji od kruničnih, postoje i vrste kod kojih su čašični listići intenzivno obojeni ili imaju veće dimenzije od kruničnih listića. Kod nekih cvetova (npr. kukurek) čašica preuzima ulogu krunice, pošto je krunica metamorfozirala u nektarije.

U anatomskom pogledu čašični listići su dosta prosti. Na poprečnom preseku kroz čašični listić se primećuju epidermis lica, epidermis naličja i mezofil lista. Epidermis čini sloj ćelija koje su međusobno srasle i koje su kutinizirane. Kutikula je kod čašičnih listića dosta redukovana u odnosu na asimilacione listove. Epidermis lica je bolje razvijen od epidermisa naličja čašičnih listića. U epidermisu se nalaze stome, a često se javljaju i različite vrste dlaka. Mezofil čašičnih listića gradi parenhim između koga se nalaze veliki međućelijski prostori. U ćelijama mezofila se nalazi hloroplast koji koji daje zelenu boju čašici većine cvetova. Mezofil nije diferenciran na sunđerasto i palisadno tkivo. Provodni snopići su po tipu zatvoreni kolateralni i proste su građe, a nalaze se u mezofilu.

Vidi još

Cvet

Reference

^ Branimir Petković; Ljiljana Merkulović; Sonja Duletić-Laušević (2005). Morfologija biljaka sa praktikumom. Beograd. ISBN 86-907471-2-5.
^ Branimir Petković; Ljiljana Merkulović; Sonja Duletić-Laušević (2005). Anatomija biljaka sa praktikumom. Beograd. ISBN 86-907471-1-7.

Literatura

Branimir Petković; Ljiljana Merkulović; Sonja Duletić-Laušević (2005). Anatomija biljaka sa praktikumom. Beograd. ISBN 86-907471-1-7.
Branimir Petković; Ljiljana Merkulović; Sonja Duletić-Laušević (2005). Morfologija biljaka sa praktikumom. Beograd. ISBN 86-907471-2-5.

[1] Branimir Petković; Ljiljana Merkulović; Sonja Duletić-Laušević (2005). Morfologija biljaka sa praktikumom. Beograd. ISBN 86-907471-2-5.

[2] Branimir Petković; Ljiljana Merkulović; Sonja Duletić-Laušević (2005). Anatomija biljaka sa praktikumom. Beograd. ISBN 86-907471-1-7.

[1]

[2]