Човек који пузи
„Čovek koji puzi” (engl. The Adventure of the Creeping Man) je jedna od 56 pripovedaka o Šerloku Holmsu koje je napisao Artur Konan Dojl i jedna je od dvanaest priča u ciklusu sakupljenom kao Arhiva Šerloka Holmsa (1927). Prvi put je objavljena u britanskom časopisu The Strand Magazine, kao i američkom časopisu Hearst's International u martu 1923. godine.
| Čovek koji puzi | |
|---|---|
 Ilustracija iz 1923. | |
| Nastanak i sadržaj | |
| Orig. naslov | The Adventure of the Creeping Man |
| Autor | Artur Konan Dojl |
| Zemlja | Ujedinjeno Kraljevstvo |
| Jezik | engleski |
| Izdavanje | |
| Datum | 1923. |
| Hronologija | |
| Prethodnik | Problem mosta Tor |
| Naslednik | Lavlja griva |
Radnja uredi
Trevor Benet, lični sekretar profesora Prezberija, dolazi kod Šerloka Holmsa sa veoma neobičnim problemom. On je veren je sa profesorovom ćerkom Edit, a sam profesor je veren sa mladom damom Alis Morfi, iako on sam već ima 61 godinu. Njihov predstojeći brak nije izazvao skandal, ali čini se da su nevolje počele otprilike u vreme veridbe. Za početak, profesor je iznenada otišao od kuće na dve nedelje, a da nikome nije rekao gde ide, a njegova porodica je kasnije saznala da je bio u Pragu. Po povratku, Prezberi je bez presedana zabranio gospodinu Benetu da otvara određena pečatirana pisma. Profesor je takođe doneo rezbarenu drvenu kutiju iz Praga i bio je veoma ljut na Beneta kad ju je dodirnuo.
Celo domaćinstvo takođe primećuje ozbiljne promene u njegovoj ličnosti: postao je prikriven i lukav, sa promenama u raspoloženju i navikama, od kojih su neke prilično bizarne, iako ne ometaju njegov posao. Benet beleži posebno čudne incidente: jedan, tokom kog je video profesora kako na rukama i nogama puzi po kući, nakon čega ga je opsovao; i drugi, kome je svedočila Edit, koja je videla oca na prozoru svoje spavaće sobe u dva sata ujutru. Njena spavaća soba se nalazi na drugom spratu, a u bašti nema dugih merdevina.
Dalje, profesorov inače verni irski vučji hrt je počeo da ga napada (Holms primećuje da se to dešava u intervalima od 9 dana), te su počeli da ga vezuju napolju.
Holms i doktor Votson odlaze u univerzitetski grad Kemford da vide profesora. Pretvaraju se da imaju zakazani sastanak, ali profesor prozre njihovo lukavstvo i postaje besan zbog upada. Benet odvraća profesora od nasilja, a Holms i Votson odlaze. Holms se poverava Votsonu da je video da je profesorov um jasan i funkcionalan, uprkos nedavnom ponašanju. Benet govori Holmsu da je pronašao adresu pošiljaoca misterioznih pisama. Adresat je čovek po imenu Dorak, što je srednjeevropsko ime, koje se uklapa u profesorovo tajno putovanje u Prag. Holms kasnije saznaje od Mersera, njegovog „opšteg komunalnog čoveka”, da je Dorak zaista stariji Boem, koji drži veliku prodavnicu. Holms ispituje prozor Editine spavaće sobe, otkrivajući da je jedini način da se popne do njega uz pomoć puzavice, što bi bilo neuobičajeno za 61-godišnjeg muškarca.
Holms formira teoriju da svakih 9 dana profesor Prezberi uzima neku drogu koja izaziva neobično ponašanje, nakon što je postao zavisnik iste u Pragu, a snabdeva ga Dorak u Londonu. Holms takođe shvata, povezujući profesorove debele i rožnate zglobove, njegovo čudno ponašanje, napade psa i korišćenje puzavice, da se profesor ponaša kao majmun.
Ubrzo nakon spoznaje, Holms i Votson dobijaju priliku da iz prve ruke svedoče čudnom ponašanju profesora Prezberija. Izlazi iz kuće, jureći na sve četiri, penje se na puzavicu i muči vezanog psa. Pas uspeva da se oslobodi i napada profesora. Njih dvojica, uz pomoć Beneta, odvajaju psa od profesora, koji je teško ranjen. Votson i Benet, koji je takođe lekar, brinu o profesorovim povredama.
Holms zatim ispituje profesorovu malu drvenu kutiju nakon što je dobio ključ od onesvešćenog vlasnika. Kutija sadrži drogu, kako je Holms i očekivao, ali i pismo čoveka po imenu Lovenštajn, nadrilekara. Profesor je tražio Lovenštajnove tretmane za podmlađivanje, zbog svog predstojećeg braka sa mlađom ženom. Efekti droge se objašnjavaju kao posledica njenog dobijanja od majmuna. Obećavajući da će smatrati Lovenštajna odgovornim, Holms razmišlja o posledicama takvih droga i odlazi sa Votsonom.
Komentari uredi
Dejvid Stjuart Dejvis, koji je napisao pogovor za Arhivu, komentariše da ova priča „skreće ka smešnoj naučnoj fantastici”.[1] Zaista, ova priča je manje naučno moguća nego što je to obično slučaj sa pisanjem Konana Dojla. Ovo je jedna od četiri priče za koje se kaže da su falsifikovana „dela” u romanu Nikolasa Mejera iz 1974. Sedmoprocentno rešenje (ostale tri priče su takođe iz Arhive Šerloka Holmsa).
Proučavalac antičke filozofije Džonatan Barns piše o susretu sa ovom pričom u detinjstvu i pronalaženju da je „jedno od najbogatijih i najneobičnijih istraživanja Holmsove duge karijere – mišljenje koje nisam imao razloga da promenim... Ponovo pregledana u odrasloj dobi, priča otkriva sebe kao kiselu parabolu o postojanosti požude, jezivu obradu pitanja koje se postavlja Falstafu dok se Dol Tiršit vrpolji na kolenima: 'Nije li čudno da želja toliko godina nadživi performanse?'. Ipak, začudo, ostaje osećaj da u narativu postoji nešto – skriveno, potopljeno – što čitaocu nije dozvoljeno da shvati, ali što čini izvor njene moći.”[2]
Lovenštajnov razvoj „seruma za podmlađivanje” dobijenog od majmuna paralelan je sa stvarnim tretmanima popularizovanim početkom dvadesetog veka, posebno onima ruskog hirurga Sergeja Voronova, koji je eksperimentisao sa injekcijama ekstrakata iz životinjskih žlezda; dvadesetih godina dvadesetog veka popularizovao je transplantaciju tkiva majmunskih testisa u ljude.[3]
Istorija objavljivanja uredi
Pripovetka je objavljena u britanskom časopisu The Strand Magazine u martu 1923. godine, kao i u američkom časopisu Hearst's International istog meseca.[4] Priča je objavljena sa pet ilustracija Hauarda K. Elkoka u časopisu The Strand,[5] i sa sedam ilustracija Frederika Dora Stila u časopisu Hearst's International.[6] Uvrštena je u zbirku kratkih priča Arhiva Šerloka Holmsa,[5] koja je objavljena u Ujedinjenom Kraljevstvu i SAD u junu 1927. godine.[7]
Adaptacije uredi
Televizija uredi
Priča je dramatizovana 1991. kao epizoda serije Avanture Šerloka Holmsa, sa Džeremijem Bretom kao Holmsom i Edvardom Hardvikom kao Votsonom.[8] Ova adaptacija je relativno verna pripoveci, ali sadrži podzaplet koji uključuje inspektora Lestrada koji istražuje krađu raznih primata iz londonskih zooloških vrtova; Holms kasnije otkriva da su to izvori iz kojih Dorak dobija svoj serum.
Epizoda animirane televizijske serije Šerlok Holms u 22. veku iz 2001. adaptirana je iz ove priče.[9]
Radio uredi
Edit Mejzer je adaptirala ovu pripovetku kao epizodu američke radio-serije Avanture Šerloka Holmsa. Epizoda je emitovana 2. februara 1931. sa Ričardom Gordonom u ulozi Šerloka Holmsa i Lijem Lovelom kao Votsonom.[10]
Mejzerova je takođe adaptirala ovu priču za američku radio-seriju Nove avanture Šerloka Holmsa kao epizodu koja je emitovana 27. novembra 1939. (pod naslovom „Misterija čoveka koji puzi”). Još jedna dramatizacija priče emitovana je 9. jula 1943. godine. U obe epizode su bili Bejzil Ratbon kao Holms i Najdžel Brus kao Votson.[11] Nova adaptacija priče emitovana je 10. marta 1947. sa Tomom Konvejem kao Holmsom i Brusom kao Votsonom.[12]
Priča je takođe dramatizovana za BBC Radio 4 tokom 1994. godine od strane Roberta Foresta kao deo radio-serije iz 1989–1998. u kojoj su glumili Klajv Merison kao Holms i Majkl Vilijams kao Votson. Pored njih su se pojavili Robin Elis kao profesor Prezberi i Anabel Malion kao Alis Marfi.[13]
Godine 2010, priča je adaptirana za radio kao epizoda Klasičnih avantura Šerloka Holmsa, serije u američkoj radio-emisiji Imagination Theatre, sa Džonom Patrikom Lourijem kao Holmsom i Lorensom Albertom kao Votsonom.[14]
Reference uredi
- Napomene
- ^ Conan Doyle, Sir Arthur, The Casebook of Sherlock Holmes - (Collector's Library). CRW Publishing Limited (2004), p. 298
- ^ Barnes, Jonathan (23. 6. 2010). „Conan Doyle and the Creeping Man”. Times Literary Supplement. timesonline.co.uk. London, UK: The Times.
- ^ „Authors : Voronoff, Serge : SFE : Science Fiction Encyclopedia”. www.sf-encyclopedia.com.
- ^ Smith 2014, str. 186
- ^ a b Cawthorne 2011, str. 161
- ^ „Hearst's International. v.43 1923 Jan-Jun.”. HathiTrust Digital Library. str. 305, 308—313. Pristupljeno 14. 11. 2020.
- ^ Cawthorne 2011, str. 151
- ^ Haining, Peter (1994). The Television Sherlock Holmes. Virgin Books. str. 237. ISBN 0-86369-793-3.
- ^ Barnes, Alan (2011). Sherlock Holmes on Screen. Titan Books. str. 226. ISBN 9780857687760.
- ^ Dickerson 2019, str. 27
- ^ Dickerson (2019), pp. 89, 130.
- ^ Dickerson 2019, str. 224
- ^ Bert Coules. „The Casebook of Sherlock Holmes”. The BBC complete audio Sherlock Holmes. Pristupljeno 12. 12. 2016.
- ^ Wright, Stewart (30. 4. 2019). „The Classic Adventures of Sherlock Holmes: Broadcast Log” (PDF). Old-Time Radio. Pristupljeno 10. 6. 2020.
- Izvori
- Cawthorne, Nigel (2011). A Brief History of Sherlock Holmes. Running Press. ISBN 978-0762444083.
- Dickerson, Ian (2019). Sherlock Holmes and His Adventures on American Radio. Bear Manor Media. ISBN 978-1629335087.
- Smith, Daniel (2014) [2009]. The Sherlock Holmes Companion: An Elementary Guide (Updated izd.). Aurum Press. ISBN 978-1-78131-404-3.
Spoljašnje veze uredi
Mediji vezani za članak Čovek koji puzi na Vikimedijinoj ostavi
