Čo oju
Čo oju (ili Qowowuyag; u Nepalu चोयु, Tibetanski: jo bo dbu yag; Kineski jezik: 卓奧有山, Pinjin: Zhuó'àoyǒu Shān) je planina na granici Nepala i Kine. Jedna od ukupno četrnaest planina viših od 8000 metara, i s 8201 metara nadmorske visine, šesti najviši planinski vrh na svetu.
| Čo oju | |
|---|---|
 Čo oju | |
| Ndm. visina | 8201m m |
| Geografija | |
| Lokacija |   |
| Masiv | Himalaji |
| Prvi uspon | 19. avgust 1954.  Herbert Tiči Jozef Ječler Pasang Pajk |
| Najlakši put | snežno/ledeni uspon |
Opis
urediIme planine Čo oju, locirane oko 20 km zapadno od Mont Everesta, s tibetanskog se prevodi kao "Tirkizna boginja". Nekoliko kilometara zapadno od same planine, nalazi se Nangpa La (5716 m), zaleđeni planinski prelaz koji se koristi kao glavni trgovački put između Tibetanaca i Šerpa iz Kumbua. Radi svoje blizine prelazu i generalno blagih obronaka na standardnom putu severozapadnog grebena, smatra se najlakšom planinom za alpinističke uspone među planinama iznad 8000 metara visine,[1] i zato je popularna destinacija za profesionalno vođene grupe.
Usponi
urediPrvi pokušaj osvajanja desio se 1952. kao priprema britanske ekspedicije finansirane od "Udruženog himalajskog odbora" (Džoint Himalajan Komit) za uspon na Mont Everest iduće godine.[2] Ekspediciju koju je predvodio Erik Šipton tada su zaustavile tehničke teškoće i ledeni klif na 6650 m. Prvi uspešan uspon 19. oktobra 1954. postigli su na severozapadnom grebenu Austrijanci Herbert Tiči i Jozef Ječler, zajedno s Šerpom Pasang Dava Lamom.[3] Čo oju bio je peti osvojeni vrh među planinama iznad 8000 metara, nakon Anapurne jula 1950., Everesta maja 1953., Nanga Parbata jula 1953., i K2 jula 1954. Drugi uspešan uspon obavljen je 1958., kada je kao član indijske ekspedicije Pasang Dava Lama drugi put osvojio vrh. 1978., Austrijanci Edi Koblmiler i Alojs Furtner penju se na vrh preko izuzetno zahtevne jugoistočne strane.[4] 1983., u svom četvrtom pokušaju, zajedno s Hansom Kamerlanderom i Mičelom Dačerom, Čo oju osvaja čuveni Rejnold Mesner, dok se iduće godine kao prve žene na tu planinu penju Dina Šterbova i Vera Komarkova. 12. februara 1985., Matej Berbeka i Matej Pavlikovski postižu prvi uspon zimi, dok je prvi samostalni uspon 1994. ostvario Japanac Jasuši Jamano.
Izvori
uredi- ^ Cho Oyu Arhivirano na sajtu Wayback Machine (17. mart 2006) on Peakware
- ^ http://www.k2news.com/co5.htm%7Cautor=Everest[mrtva veza] News.com
- ^ http://www.k2news.com/co5.htm%7Cautor=Everest[mrtva veza] News.com|preuzeto=2008-04-12
- ^ naslov=Cho Oyu History| url=http://www.k2news.com/co5.htm%7Cautor=Everest[mrtva veza] News.com
Spoljašnje veze
uredi
- Fotografije prvog uspona
- Cho Oyu - peakware.com Arhivirano na sajtu Wayback Machine (17. mart 2006)
- Cho Oyu - 8000ers.com