Šablon:IČ-Konstancije I Hlor
Konstancije I Hlor (lat. Marcus Flavius Valerius Constantius Herculius Augustus, engl. Constantius I Chlorus; 31. mart oko 250 — 25. jul 306) je bio jedan od tetrarha i car-savladar na zapadu Rimskog carstva od 293. do 306. Potekao je iz Ilirika po svemu sudeći, od neznatnih roditelja.
Posvetivši se karijeri, Konstancije je postao namesnik Dalmacije, a zatim i pretorijski prefekt Galije. Moguće je da se vođen ambicijom razveo od prve supruge Jelene, ćerke gostioničara, i oženio Maksimijanovom pastorkom Teodorom. Cezarom je proglašen 293. godine, a na upravu su mu poverene Galija i Britanija. U stvari, morao je prvo da se obračuna sa uzurpatorima Karauzijem i Alektom, koji su gospodarili njegovim domenom; za to mu je trebalo tri godine. Kada su 305. godine abdicirali Dioklecijan i Maksimijan, u skladu sa procedurom Galeriju i Konstanciju su dodeljena ovlašćenja avgusta. Međutim, ubrzo po povlačenju starije dvojice pokazalo se da je narušen sklad. Iako mlađi, Galerije je izgleda bio u prednosti čim je mogao da odredi cezare. Štaviše, Konstancijev sin Konstantin nalazio se na njegovom dvoru kao talac. Tek je navala varvara u Britaniji omogućila Konstanciju povratak njegovog sina, te su tako njih dvojica 306. godine odbili Pikte i Skote.