Šarl Lisjen Bonaparta
Šarl Lisjen Žil Loran Bonaparta ili Karlo Lučano Đulio Lorenco Bonaparta (franc. Charles Lucien Jules Laurent Bonaparte, ital. Carlo Luciano Giulio Lorenzo Bonaparte; 24. maj 1803. – 29. jul 1857) — bio je francuski biolog i ornitolog. Nosio je titulu „Knez Kanina i Muzinjana“, koju je nasledio od svog oca, Lisjena Bonaparte.
| Šarl Lisjen Bonaparta | |
|---|---|
 | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 24. maj 1803. |
| Mesto rođenja | Pariz, Francuski konzulat |
| Datum smrti | 29. jul 1857. (54 god.) |
| Mesto smrti | Pariz, Drugo francusko carstvo |
| Naučni rad | |
| Polje | Zoologija |
Biografija uredi
Bonaparta je rođen u Parizu, u porodici Lisjena Bonaparte, mlađeg brata cara Napoleona Bonaparte. Odrastao je u Italiji, gde je preuzeo titulu svoga oca. U Briselu se 29. juna 1822. oženio svojom sestrom od strica Zenaidom. Ubrzo nakon venčanja, par se preselio u Filadelfiju (SAD), gde su živeli sa njegovim svekrom i stricem Žozefom Bonapartom.[1] Pre odlaska iz Italije, Šarl je otkrio novu vrstu ptice, ševarskog trstenjaka, do tada nepoznatog nauci, a u toku puta otkrio je Vilsonovog malog burnjaka. Nakon što je stigao u SAD, Bonaparta je predstavio svoj rad o ovoj novoj vrsti ptice, koja je kasnije u čast ornitologa Aleksandra Vilsona, nazvana Vilsonov mali burnjak.
Potom se posvetio izučavanju ornitologije SAD,[1] te je preradio Vilsonovo delo „Ornitologija ili Istorija ptica Sjedinjenih Američkih Država“ (Ornithology or History of the Birds of the United States). Izmenjeno izdanje objavio je između 1825. i 1833. Pokušao je da 1824. izdejstvuje prijem do tada nepoznatog Džona Džejmsa Odibona u „Prirodnjačku akademiju Filadelfije”, no nije uspeo u tome zbog protivljenja Džordža Orda.
Krajem 1826. Bonaparta se sa porodicom vratio u Evropu. Otišao je u Nemačku, gde se sreo sa Filipom Jakobom Krečmarom, zatim je u Engleskoj posetio Džona Edvarda Greja u Britanskom muzeju i ponovo se sreo sa Odibonom. Sa porodicom se 1828. preselio u Rim. U Italiji je organizovao nekoliko naučnih skupova i održao brojna predavanja o američkoj i evropskoj ornitologiji, kao i o drugim oblastima Prirodne istorije.[1] Između 1832. i 1841, Bonaparta je objavio svoje delo o životinjama Italije, naslovljeno „Ikonografija italijanske faune“ (Iconografia della Fauna Italica) i rad Specchio Comparativo delle Ornithologie di Roma e di Filadelfia, u kojem raspravlja o odlikama vrsta ptica iz Filadelfije u poređenju sa onima iz Rima.[1] U ovom periodu svog rada stvorio je rod zenaida (Zenaida) u čast svoje supruge.
Postao je knez Kanina i Muzinjana 1840, nakon očeve smrti, a zatim se uključio u politiku i priklonio se anti-austrijskoj partiji 1848.[2] Međutim, nije izgubio interesovanje za nauku, organizovao je i predsedavao većim brojem naučnih kongresa u Italiji.
Izbran je u rimsku skupštinu 1849. i uzeo je učešće u stvaranju kratkotrajne Rimske Republike, uživao je veliku podršku kao poslanik Viterboa. Iste godine učestvovao je u odbrani Rima od četrdeset hiljada francuskih vojnika koje je poslao njegov brat od strica, francuski car Napoleon III. Nakon poraza republikanske armije u julu 1849. napustio je Rim i otputovao u Marsej, no morao je da napusti zemlju po naredbi Napoleona III. Sledeće godine potvrdio je svoja politička ubeđenja, dajući Vilsonovoj rajskoj ptici naučno ime Cicinnurus respublica, u čast republikanskih ideala.
Posetio je Vilijema Džardina u južnoj Škotskoj. Zatim je počeo rad na metodičnoj klasifikaciji svih ptica na svetu, posećivao je muzeje širom Evrope da bi proučavao njihove ornitološke zbirke. Dobio je dozvolu da se vrati u Francusku 1850,[1] ostao je u Parizu do kraja života. Postavljen je za direktora pariske botaničke bašte 1854. (Jardin des Plantes),[1] a 1855. postao je strani član Kraljevske švedske akademije nauka. Pred smrt je izdao prvi tom dela „Pregled ptičjih rodova“ (Conspectus Generum Avium).
Dela uredi
- „Američka ornitologija ili Prirodna istorija ptica koje naseljavaju Sjedinjene Američke Države“, u četiri toma (American Ornithology, or, The Natural History of Birds Inhabiting the United States; Filadelfija, 1825-1833). U ovom delu Bonaparta je naveo više od 100 vrsta ptica koje je otkrio.
- „Pregled ptičjih rodova“ (Conspectus Generum Avium; Lajden, 1850)
- „Kritički osvrt na evropsku ornitologiju“ (Revue critique de l'ornithologie Européenne; Brisel, 1850)
- „Monografija krstokljuna“ (Monographie des loxiens; Lajden, 1850) u saradnji sa H. Šlegelom
- „Katalog ptica Evrope“ (Catalogue des oiseaux d'Europe; Pariz, 1856)
- „Memoari“ (Memoirs; Njujork, 1836)
Zajedno sa M. Puanse, Bonaparta je izradio i dva opisna kataloga o golubima i papagajima. Među njegovim naučnim radovima se nalaze:
- „Osvrt na nomenklaturatu Vilsonove 'Ornitologije'“ (Observations on the Nomenclature of Wilson's ‘Ornithology’)
- „Kratak pregled ptica SAD“ (Synopsis of the Birds of the United States)
- „Katalog ptica SAD“ (Catalogue of the Birds of the United States)
Izvori uredi
Literatura uredi
- Thomas, Phillip Drennon (2002). „The emperor of nature: Charles-Lucien Bonaparte and his world. [Review of: Stroud, P.T. The emperor of nature: Charles-Lucien Bonaparte and his world. Philadelphia: U. of Pennsylvania Pr., 2000]”. Journal of American history (Bloomington, Ind.). 88 (4). str. 1517. PMID 16845779.
- Stroud, Patricia Tyson (2000). The Emperor of Nature. Charles-Lucien Bonaparte and his World. ISBN 978-0-8122-3546-3.
- Mearns, Barbara and Richard (1988). Biographies for Birdwatchers. ISBN 978-0-12-487422-0.
- Ridley, Jasper - Garibaldi Viking Press (1976)
Herbermann, Charles, ur. (1913). „Charles-Lucien-Jules-Laurent Bonaparte”. Catholic Encyclopedia. New York: Robert Appleton Company.
