Шарл Лисјен Бонапарта

Шарл Лисјен Жил Лоран Бонапарта или Карло Лучано Ђулио Лоренцо Бонапарта (франц. Charles Lucien Jules Laurent Bonaparte, итал. Carlo Luciano Giulio Lorenzo Bonaparte; 24. мај 1803. – 29. јул 1857) — био је француски биолог и орнитолог. Носио је титулу „Кнез Канина и Музињана“, коју је наследио од свог оца, Лисјена Бонапарте.

Шарл Лисјен Бонапарта
Лични подаци
Датум рођења(1803-05-24)24. мај 1803.
Место рођењаПариз, Француски конзулат
Датум смрти29. јул 1857.(1857-07-29) (54 год.)
Место смртиПариз, Друго француско царство
Научни рад
ПољеЗоологија

Биографија уреди

Бонапарта је рођен у Паризу, у породици Лисјена Бонапарте, млађег брата цара Наполеона Бонапарте. Одрастао је у Италији, где је преузео титулу свога оца. У Бриселу се 29. јуна 1822. оженио својом сестром од стрица Зенаидом. Убрзо након венчања, пар се преселио у Филаделфију (САД), где су живели са његовим свекром и стрицем Жозефом Бонапартом.[1] Пре одласка из Италије, Шарл је открио нову врсту птице, шеварског трстењака, до тада непознатог науци, а у току пута открио је Вилсоновог малог бурњака. Након што је стигао у САД, Бонапарта је представио свој рад о овој новој врсти птице, која је касније у част орнитолога Александра Вилсона, названа Вилсонов мали бурњак.

Потом се посветио изучавању орнитологије САД,[1] те је прерадио Вилсоново дело „Орнитологија или Историја птица Сједињених Америчких Држава“ (Ornithology or History of the Birds of the United States). Измењено издање објавио је између 1825. и 1833. Покушао је да 1824. издејствује пријем до тада непознатог Џона Џејмса Одибона у „Природњачку академију Филаделфије”, но није успео у томе због противљења Џорџа Орда.

Крајем 1826. Бонапарта се са породицом вратио у Европу. Отишао је у Немачку, где се срео са Филипом Јакобом Кречмаром, затим је у Енглеској посетио Џона Едварда Греја у Британском музеју и поново се срео са Одибоном. Са породицом се 1828. преселио у Рим. У Италији је организовао неколико научних скупова и одржао бројна предавања о америчкој и европској орнитологији, као и о другим областима Природне историје.[1] Између 1832. и 1841, Бонапарта је објавио своје дело о животињама Италије, насловљено „Иконографија италијанске фауне“ (Iconografia della Fauna Italica) и рад Specchio Comparativo delle Ornithologie di Roma e di Filadelfia, у којем расправља о одликама врста птица из Филаделфије у поређењу са онима из Рима.[1] У овом периоду свог рада створио је род зенаида (Zenaida) у част своје супруге.

Постао је кнез Канина и Музињана 1840, након очеве смрти, а затим се укључио у политику и приклонио се анти-аустријској партији 1848.[2] Међутим, није изгубио интересовање за науку, организовао је и председавао већим бројем научних конгреса у Италији.

Избран је у римску скупштину 1849. и узео је учешће у стварању краткотрајне Римске Републике, уживао је велику подршку као посланик Витербоа. Исте године учествовао је у одбрани Рима од четрдесет хиљада француских војника које је послао његов брат од стрица, француски цар Наполеон III. Након пораза републиканске армије у јулу 1849. напустио је Рим и отпутовао у Марсеј, но морао је да напусти земљу по наредби Наполеона III. Следеће године потврдио је своја политичка убеђења, дајући Вилсоновој рајској птици научно име Cicinnurus respublica, у част републиканских идеала.

Посетио је Вилијема Џардина у јужној Шкотској. Затим је почео рад на методичној класификацији свих птица на свету, посећивао је музеје широм Европе да би проучавао њихове орнитолошке збирке. Добио је дозволу да се врати у Француску 1850,[1] остао је у Паризу до краја живота. Постављен је за директора париске ботаничке баште 1854. (Jardin des Plantes),[1] а 1855. постао је страни члан Краљевске шведске академије наука. Пред смрт је издао први том дела „Преглед птичјих родова“ (Conspectus Generum Avium).

Дела уреди

  • „Америчка орнитологија или Природна историја птица које насељавају Сједињене Америчке Државе“, у четири тома (American Ornithology, or, The Natural History of Birds Inhabiting the United States; Филаделфија, 1825-1833). У овом делу Бонапарта је навео више од 100 врста птица које је открио.
  • „Преглед птичјих родова“ (Conspectus Generum Avium; Лајден, 1850)
  • „Критички осврт на европску орнитологију“ (Revue critique de l'ornithologie Européenne; Брисел, 1850)
  • „Монографија крстокљуна“ (Monographie des loxiens; Лајден, 1850) у сарадњи са Х. Шлегелом
  • „Каталог птица Европе“ (Catalogue des oiseaux d'Europe; Париз, 1856)
  • „Мемоари“ (Memoirs; Њујорк, 1836)

Заједно са М. Пуансе, Бонапарта је израдио и два описна каталога о голубима и папагајима. Међу његовим научним радовима се налазе:

  • „Осврт на номенклатурату Вилсонове 'Орнитологије'“ (Observations on the Nomenclature of Wilson's ‘Ornithology’)
  • „Кратак преглед птица САД“ (Synopsis of the Birds of the United States)
  • „Каталог птица САД“ (Catalogue of the Birds of the United States)

Извори уреди

  1. ^ а б в г д ђ Wilson, J. G.; Fiske, J., eds. (1900). "Bonaparte, Charles Lucien Jules Laurent". Appletons' Cyclopædia of American Biography. New York: D. Appleton.
  2. ^ Catholic Encyclopedia − Charles-Lucien-Jules-Laurent Bonaparte

Литература уреди

Спољашње везе уреди