Википедија

Šin Fejn

Šin Fejn (ir. Sinn Féin, [ʃɪnʲ fʲeːnʲ], Mi) je politička stranka i nacionalni pokret irskog republikanizma u Republici Irskoj i Severnoj Irskoj (koja je deo monarhističke Velike Britanije). Zalaže se za ujedinjenje i jednu republikansku Irsku. Koreni pokreta se nalaze u irskom kulturnom preporodu s kraja 19. veku i porastu nezadovoljstva pokretom za ustavnu samoupravu Irske u okviru Britanske imperije. Osnovao ga je Artur Grifit 1900. godine. On je bio poznat po tome što je 1899. godine osnovao nacionalni list Ujedinjeni Irci (engl. The United Irishmen), u kom je zagovarao nacionalno samoopredeljenje. Pokret u početku nije bio eksplicitno politički, niti je zagovarao nasilje. Zagovarao je pasivni otpor prema svemu što se smatralo engleskim i ponovno uvođenje irskog jezika u svakodnevni govor Iraca.

Šin Fejn
Sinn Féin
PredsednikMeri Lu Makdonald
OsnivačArtur Grifit
Osnovana1905. (1970)
SedišteDablin
 Irska
Broj članova  (2012)7,000[1]
Ideologija
Politička pozicijalevi centar do levice
Bojezelena
Donji dom
21 / 158
Gornji dom
6 / 60
Skupština Severne Irske
27 / 90
Lokalne vlade (Republika Irska)
146 / 949
Lokalne vlade (Severna Irska)
103 / 462
Evropski parlament (Republika Irska)
3 / 11
Evropski parlament (Severna Irska)
1 / 3
Veb-sajt
www.sinnfein.ie/,%20www.sinnfein.ie/ga/

Delovanje uredi

Godine 1905. Šin Fejn je organizovan kao politički pokret, ali je bio slab sve do početka Prvog svetskog rata. Okrutno britansko gušenje Uskršnjeg ustanka 1916. podstaklo je njegovo jačanje. Godine 1917. više njegovih vođa, puštenih iz zatvora, se ponovo organizovalo pod rukovodstvom Emona De Valere. Na izborima 1918. godine Šin Fejn se kandidovao za sva poslanička mesta koja su birana u Irskoj za Britanski parlament, i osvojio 73.

Međutim, zbog protesta protiv britanske vlasti nad Irskom, izabrani predstavnici nisu otišli u Vestminster. Umesto toga su sazvali irsku skupštinu u Dablinu, zvanu Dajl Ejrean (ir. Dáil Éireann), koja je proglasila nezavisnost Irske. Ubrzo nakon toga došlo je do Anglo-Irskog rata, gde su britanske vlasti pokušale da uguše pobunu za nezavisnost pod vođstvom Majkla Kolinsa. Za to su koristili i paravojne formacije kao što su Blek end Tens. Okrutni odnos britanskih vlasti omogućio je Šin Fejnu da pridobije još veću podršku.

Rat je završen 1921. sporazumom po kom je Irska podeljena na britanski Alster i Slobodnu Državu Irsku. Podeli se protivilo militantno krilo Šin Fejna na čelu s De Valerom, pa je došlo do građanskog rata između pristalica i protivnika Anglo-irskog sporazuma. Vremenom se većina Iraca priključila vladi, a sam Šin Fejn je počeo da slabi, pogotovo kada ga je De Valera napustio i 1927. ušao u skupštinu.

Godine 1938. se nekoliko pokreta na tradiciji Šin Fejna spojilo s Irskom republikanskom armijom (IRA), te tako postalo političko krilo pokreta koji se zalagao za ujedinjenje Irske silom. Godine 1969. Šin Fejn se, kao i IRA, podelio na službeno i privremeno krilo. Jedan deo Šin Fejn je s vremenom otcepio i osnovao novu stranku, dok je privremeno krilo nastavilo da podržava IRA-in projekat ujedinjenja nasilnim putem. Džeri Adams je došao na čelo Šin Fejna 1983. Šin Fejn je 1986. prekinuo bojkot irskog parlamenta, a njegovi članovi su izabrani u njega prvi put nakon 1922.

Krajem 1994. su se IRA i severno-irske milicije dogovorile o prekidu vatre i početku procesa koji je za cilj imao mirno rešenje sukoba u Severnoj Irskoj. Međutim, proces je privremeno prekinut prekidom primirja od strane IRA-e 1996. Zbog toga je Šin Fejn privremeno bio isključen iz pregovora koji su počeli u junu 1996. Nakon obnovljenog prekida vatre u julu 1997. godine, Šin Fejn je od septembra iste godine počeo sudelovati u pregovorima.

Godine 1998. je postignut sporazum o političkom preuređenju Severne Irske kojim bi se omogućilo protestantima i katolicima da zajedno vladaju preko demokratski izabrane skupštine. Članovi Šin Fejna su bili izabrani i učestvovali su u radu skupštine, ali su umerene protestantske vođe prisilile IRA da se razoruža (što je započeto u oktobru 2001. godine) kao uslov da Šin Fejn dugoročno učestvuje u vladi.

Godine 2002. članovi stranke su uhapšeni pod optužbom za špijunažu, što je protestante nateralo da zatraže izbacivanje Šin Fejna iz vlade, a severnoirska autonomija je suspendovana. Na izborima u novembru 2003. Šin Fejn je postao najveća nacionalna stranka u skupštini, a samouprava nije obnovljena. Godine 2005. vodeći članovi stranke su optuženi učestvovanje u oružanim pljačkama u svrhu finansiranja IRA-e. Krajem 2005. optužbe za špijunažu su odbačene. Na izborima u martu 2007. Šin Fejn je ostala najjača stranka koja se zalaže za ujedinjenje, a kasnije je Jan Pejsli, vođa alsterskih unionista, pristao da sa njima deli vlast.

2018. uredi

Dana 10. februara 2018. Mari Lou Makdonald je proglašena za novu predsednicu Šin Fejna, u Dablinu. Mišel O'nil je takođe izabrana za potpredsednicu stranke. Makdonaldova je jasno stavila do znanja da je, kao predsjednica Šin Fejna, njena ambicija da bude u vladi na sjeveru i jugu - i da je spremna raditi u koaliciji kao glavna ili manja stranka vlade u južnoj jurisdikciji, što je promena u politici u odnosu na ambiciju Adamsa da se vlada kao manjinska vlada u parlamentu.

Šin Fejn je bio vodeći protivnik da Severna Irske napusti Evropsku uniju zajedno s ostatkom Ujedinjenog Kraljevstva, a jedan stranački funkcioner je predložio referendum o ponovnom ujedinjenju dve Irske odmah nakon objavljivanja rezultata referenduma u EU, što je ponovila Meru Lu Makdonald, kao način rešavanja pitanja granice Irske.

Makdonald, prva žena na čelu stranke, ujedno je i prva liderka Šin Fejna koja nema direktne veze sa periodom nasilja u Severnoj Irskoj od 60-tih do kraja 80-tih.

Reference uredi

  1. ^ Analysis - Irish referendum puts Sinn Fein in the spotlight. Padraic Halpin. Reuters.
  2. ^ Parties and Elections in Europe

Spoljašnje veze uredi

 
Šin Fejn na Vikimedijinoj ostavi.

Šin Fejn uredi

Ostale veze uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Шин_Фејн&oldid=27052611”