Škola za dizajn u Beogradu

Škola za dizajn u Beogradu je obrazovna ustanova specijalizovana za edukaciju mladih talenata u oblasti likovne, primenjene umetnosti i dizajna. Iz ove škole potekao je veliki broj umetnika, dizajnera, arhitekata, značajnih ličnosti u javnom i kulturnom životu zemlje.

Logotip škole

Da bi upisali Školu za dizajn, učenici polažu poseban prijemni ispit za proveru veština i sposobnosti u oblasti crtanja, slikanja i vajanja.

Istorijat uredi

 
Rešenje o imenovanju Komisije, 1. mart 1963. godine

Škola je osnovana 11. maja 1963. godine uz podršku Skupštine grada Beograda, pod nazivom Škola za likovne tehnike. Inicijativa za osnivanjem Škole nastala je u Udruženju primenjenih umetnika. Grupa umetnika, predvođena Dragoslavom Stojanovićem Sipom, sastavila je osnovni koncept škole i predložila ga privrednim asocijacijama i Skupštini grada Beograda kao polaznu osnovu za formiranje sredenje škole likovnog smera [1]. Osnovana su četiri obrazovna profila: ambalaža, grafika, industrijski dizajn i tekstil.[2]. Prvi direktor škole bio je profesor, akademski slikar i tapiserista Branislav Subotić Sube (1926 – 2004)[3].

Škola je počela da radi 16. septembra 1963. godine. Nastava se najpre realizovala u Osnovnoj školi Starina Novak. [4].

U periodu od 1964. do 1966. preseljena je na današnju lokaciju i promenila je naziv u Škola za likovne tehničare.

Prvi nastavni dan u novoj školskoj zgradi na Dedinju bio je 1. oktobar 1966. godine.

Od 1966 do 1991. godine Škola je radila pod imenom Škola za industrijsko oblikovanje, a od 1991. godine, nosi naziv Škola za dizajn[5].

Godine 2010. uveden je Obrazovni profil likovnog tehničara [6]

Počeci uredi

Najznačajniju ulogu u osnivanju Škole imali su članovi Udruženje likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Srbije. Članovi osnivačke komisije bili su Radmila Stojanović, Gojko Varda i Nebojša Mitrić a predsednik komisije bio je Dragoslav Stojanović Sip. Pored njih, tu su bili i Ljubomir Pavićević Fis, Andra Milenković i Đorđe Gorbunov [7].

Prvi nastavni plan i program rada Škole oblikovali su Radenko Mišević i Branislav Subotić Sube [7] U osnivanju školskog programa počelo se od čistih i jednostavnih principa. Ti principi se, kao osnova savremene nastave, nisu menjali, već su se kreativno nadograđivali. Školski program je u samom nastajanju jasno definisao pojmove: likovno, primenjeno, dizajnersko [8].

Nastava se odvijala prema programu koji je predstavljao jedinstvo tehničkog, tehnološkog i estetskog obrazovanja. Koncept obrazovanja učenika polazio je od idejnih skica i projekata, a završavao se njihovom praktičnom realizacijom . Suštinu obrazovanja u trećoj i četvrtoj godini činili su povezanost rada u kabinetu, laboratoriji i radionici [9]. S obzirom na teorijsku višeslojnost predmeta i složene sadržaje, koji obuhvataju metodologiju i istoriju dizajna, bio je veliki izazov uvesti učenike u nastavu koja se bavi dizajnom sa ovog stanovišta [10]. Uprkos složenosti predmeta, nastavnički kadar je omogućio učenicima da integrišu znanje u celinu koja obuhvata funkcionalne, tehničko-tehnološke, ekonomske, ali i estetske i humane zahteve dizajna [11].

Početkom šezdesetih godina dizajn je postao neposredno vezan za industriju. Savezna Privredna komora istakla je zahtev za 450 tehničara dizajna, što je bio razlog za hitno osposobljavanje kadrova za potrebe tržišta. Dragoslav Stojanović Sip, Branislav Subotić i Gojko Varda dali su predlog da škola promeni naziv, u skladu s tekućim potrebama tržišta, u Škola za industrijsko oblikovanje.

Odlazeći na studijska putovanja i upoznajući rad dizajn-centara i škola u inostranstvu, naši dizajneri su se stručno usavršavali. Gojko Varda je, kao dobitnik Fordove stipendije, boravio u SAD 1963. i 1964. godine [12] Već 1967. godine Škola je postala poznata u mnogim zemljama, stručnjaci iz Amerike, Engleske, Finske, Japana Rusije, posećivali su Školu i visoko vrednovali stručne radove učenika [13] Branislav Subotić, direktor Škole, održao je nekoliko predavanja u Moskvi o sistemima i metodici u obrazovanju tehničara dizajna. Gojko Varda je predstavio Školu na Međunarodnom kongresu dizajnera ICSID 1979. godine u Meksiko sitiju, kao i dve godine kasnije – u Helsinkiju [1]

Pohvale od strane Privredne komore Beograda, Američke fondacije iz Njujorka i brojnih kompetentnih stručnjaka iz oblasti dizajna i umetnosti potvrda su da je Škola bila na dobrom putu [7]. Za ovakav status škole bili su zaslužni već pomenuti nastavnici, kao i Gradimir Petrović, Dušan Popović, Miloš Branković, Miloš Gvozdenović, Julijana Đikić, Dragutin Cigarčić Arhivirano na sajtu Wayback Machine (8. decembar 2015), Voja Matić, Miroslav Fruht, Ika Pavlović, Milan Rakić, Ljubomir Pavićević Fis, Tomica Bogdanović, Ivko Milojević i mnogi drugi [14].

Značajni događaji u istoriji škole uredi

Anjina nagrada uredi

Fond ''Anja Vera Čolić'' osnovan je 1992. godine u spomen na učenicu trećeg razreda Obrazovnog profila grafike, školske 1990 / 1991. godine, a povodom tridesetogodišnjice rada Škole, 1993. godine.

Anjina nagrada dodeljuje se na Dan škole 11. maja, najtalentovanijem učeniku za stvaralaštvo u oblasti likovne, primenjene umetnosti i dizajna. [15]

Nagrada Dubravko Milanović uredi

Nagrada Dubravko Milanović ustanovljena je u znak sećanja na nastavnika Dubravka Milanovića, akademskog vajara, dobitnika nagrade ``Bogomil Karlavaris`` [16]

Od 2013. godine njegova porodica i kolege dodeljuju nagradu učeniku Škole za dizajn za ostvarena postignuća u oblasti vajanja. [17].

Časopis Zlatni presek uredi

Prvo izdanje školskog časopisa Zlatni presek objavljeno je u štampanoj i elektronskoj formi 2011. godine. Časopis je osmišljen sa ciljem da javnosti predstavi postignuća učenika Škole u oblasti umetnosti i dizajna.

U konkurenciji školskih časopisa, prvi broj Zlatnog preseka [18]> je 2013. godine nagrađen trećom nagradom od strane Društva za srpski jezik i književnost [19]

Donacija mozaika gradu Monca uredi

Mozaik Škole za dizajn je postavljen na zidu Kulturnog centra San Bjađo u Monci povodom obeležavanja 1700 godina Milanskog edikta. [6]

Projekat je realizovan kao deo kulturno-umetničkog programa asocijacije ``Prijatelji budućnosti`` (Amici del Futuro) iz Italije [20].

Međunarodna saradnja uredi

Ideja o formiranju Mreže škola za umetnost i dizajn nastala je kao rezultat saradnje i razmene učenika Škole za dizajn iz Beograda i ISA Nordio School Trieste Arhivirano na sajtu Wayback Machine (8. decembar 2015) [21]Mreža umetničkih škola zemalja članica CEI formalno je ustanovljena pod nazivom DesigNet, na konferenciji o umetničkom obrazovanju, održanoj 25. marta 2013. godine u Budimpešti. Tom prilikom osmišljen je plan kontinuirane saradnje škola u regionu kroz učešće u zajedničkim projektima i kroz razmenu ideja i iskustava u njihovoj realizaciji.

Pored Škole za dizajn iz Beograda i škole iz Sente, članice DesigNet -a su i škole iz Hrvatske, Crne Gore, Austrije, Mađarske, Italije, Slovačke i Slovenije [22].

Vidi još uredi

Reference uredi

  1. ^ Škola za dizajn:1963-2003/monografija, Škola za dizajn. . Београд. 2003. pp. 9. ISBN 978-86-904411-0-5. 
  2. ^ Škola za dizajn:1963-2003/monografija, Škola za dizajn. . Београд. 2003. pp. 11, 69, 97,83,111. ISBN 978-86-904411-0-5. 
  3. ^ http://www.atelje61.org.rs/publikacije/Deset%20nagradjenih.pdf Arhivirano na sajtu Wayback Machine (4. март 2016). ISBN 978-86-85255-05-2. str. 34. .
  4. ^ Škola za dizajn:1963-2003/monografija, Škola za dizajn. . Београд. 2003. pp. 14. ISBN 978-86-904411-0-5. 
  5. ^ Škola za dizajn:1963-2003/monografija, Škola za dizajn. . Београд. 2003. pp. 3. ISBN 978-86-904411-0-5. 
  6. ^ a b Škola za dizajn:50, Škola za dizajn. . Београд. 2013. pp. 115. ISBN 978-86-904411-0-5. 
  7. ^ a b v /dokumenti/2001_GojkoVarda.pdf
  8. ^ Škola za dizajn:1963-2003/monografija, Škola za dizajn. . Београд. 2003. pp. 10. ISBN 978-86-904411-0-5. 
  9. ^ Škola za dizajn:1963-2003/monografija, Škola za dizajn. . Београд. 2003. pp. 13. ISBN 978-86-904411-0-5. 
  10. ^ Škola za dizajn:1963-2003/monografija, Škola za dizajn. . Београд. 2003. pp. 23. ISBN 978-86-904411-0-5. 
  11. ^ Škola za dizajn:1963-2003/monografija, Škola za dizajn. . Београд. 2003. pp. 21. ISBN 978-86-904411-0-5. 
  12. ^ „Varda Gojko”. Arhivirano iz originala 8. 12. 2015. g. Pristupljeno 28. 11. 2015. 
  13. ^ Škola za dizajn:1963-2003/monografija, Škola za dizajn. . Београд. 2003. pp. 128. ISBN 978-86-904411-0-5. 
  14. ^ Škola za dizajn:50, Škola za dizajn. . Београд. 2013. pp. 21. ISBN 978-86-904411-0-7 неважећи ISBN. 
  15. ^ Anjina nagrada | SEEcult.org Portal za kulturu jugoistočne Evrope
  16. ^ Grad Beograd - U Dečjem kulturnom centru izložba „Mudrost čula – dečje likovno stvaralaštvo”
  17. ^ Школа за дизајн:50, Школа за дизајн. . Београд. 2013. pp. 181. ISBN 978-86- 904411-0-7 неважећи ISBN. 
  18. ^ http://www.dizajnerska.edu.rs/upload/Skolske_novine_br_1a.pdf Arhivirano na sajtu Wayback Machine (8. децембар 2015) ISSN 2334-7910
  19. ^ http://drustvosj.fil.bg.ac.rs/stari%20sajt/casopisi%202013.pdf
  20. ^ „Arhivirana kopija” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 8. 12. 2015. g. Pristupljeno 28. 11. 2015. 
  21. ^ Students from Belgrade Design School Visit Trieste: Twinning with "Istituto d’Arte Nordio" | CEI - Central European Initiative
  22. ^ Škola za dizajn:50, Škola za dizajn. . Београд. 2013. pp. 181. ISBN 978-86-904411-0-7 неважећи ISBN. 

Literatura uredi

  • Monografija 1, Škola za dizajn:1963-. 2003. ISBN 978-86-904411-0-5. [1]
  • Monografija 2, Škola za dizajn:50,. isbn=97886-904411-0-7 [2]
  • "Politika"/ rubrike /kultura / Pola veka Fis dizajna / objavljeno 04.09.2008. [3]
  • Deset nagrađenih / Atelje 61 / publikacija:. ISBN 978-86-85255-05-2. [4]
  • Prilog za istoriju dizajna u Srbiji, autor Gojko Varda / Udruženje likovnih pedagoga Srbije /stručni tekstovi [5]
  • Naš dizajn - stanje i perspektiva, autor Miroslav Fruht / Udruženje likovnih pedagoga Srbije / stručni tekstovi [6]
  • Zlatni presek / školske novine / Škola za dizajn ISSN - Parameter error in {{issn}}: Invalid ISSN. 2334-7910 [7]>
  • Konkurs za najbolje osnovnoškolske i srednjoškolske listove i časopise u školskoj 2012/2013 godini / Društvo za srpski jezik i književnost [8]
  • SEEcult / Portal za kulturu jugoistočne Evrope /Anjina nagrada [9]
  • "Politika"/ rubrike /Spektar / Život i stil / Italijanski licej u poseti Beogradu /objavljeno 01.05. 2012. [10]

CEI Annual report 2013 / Godišnji izveštaj, stranica 29.

Spoljašnje veze uredi

  1. ^ Škola za dizajn:1963-2003/monografija, Škola za dizajn. . Београд. 2003. ISBN 978-86-904411-0-5. 
  2. ^ Škola za dizajn:50, Škola za dizajn. . Београд. 2013. ISBN 97886-904411-0-7 неважећи ISBN. 
  3. ^ http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Pola-veka-Fis-dizajna.lt.html objavljeno: 04/09/2008
  4. ^ Greška kod citiranja: Nevažeća oznaka <ref>; nema teksta za reference pod imenom automatski generisano4.
  5. ^ /dokumenti/2001_GojkoVarda.pdf
  6. ^ „Архивирана копија” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 8. 12. 2015. г. Приступљено 28. 11. 2015. 
  7. ^ Greška kod citiranja: Nevažeća oznaka <ref>; nema teksta za reference pod imenom zlatnipresek.
  8. ^ Greška kod citiranja: Nevažeća oznaka <ref>; nema teksta za reference pod imenom casopis.
  9. ^ Greška kod citiranja: Nevažeća oznaka <ref>; nema teksta za reference pod imenom anjinanagrada.
  10. ^ Политика Online - Италијански лицеј у посети Београду
  11. ^ „Архивирана копија” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 04. 03. 2016. г. Приступљено 28. 11. 2015.