Википедија

Ščerbjec

Ščerbjec (polj. Szczerbiec, poljski izgovor: [ˈʂt͡ʂɛr.bʲɛt͡s]) je svečani mač koji se koristio za krunisanjeu većine poljskih monarha od 1320. do 1764. godine. Sada se nalazi u trezoru sa blagom kraljevskog zamka Vavel u Krakovu, kao jedini sačuvani deo srednjovekovnog poljskog krunskih dragulja . Mač je poznat po dršci, ukrašenom magijskim formulama,[2] hrišćanskim simbolima i cvetnim šarama, kao i po uskom prorezu na sečivu koji drži mali štit sa grbom Poljske. Naziv mača, izveden od poljske reči szczerba („procep“, zarezano) i njegovo značenje se pogrešno doživljava kao „zarezani mač“ ili „nazubljeni mač“, iako su ivice njegovog sečiva ravne i glatke.

Boleslav I Hrabri drži Ščerbec[1]

Legenda povezuje mač sa kraljem Boleslavom I Hrabrim za koga se kaže da je delimično oštetio mač udarivši ga o Zlatna vrata Kijeva tokom intervencije u krizi nasledstva Kijevske Rusije 1018. Međutim, Zlatna kapija je izgrađena tek 1037. godine, a mač je datiran u kasni 12. ili 13. vek. Prvi put ga je kao krunski mač upotrebio Ladislav Kratki 1320. godine.

Mač su ukrale pruske trupa 1795. godine, nekoliko puta je menjao vlasnike tokom 19. veka dok nije kupljena 1884. za Muzej Ermitaž u Sankt Peterburgu. Sovjetski Savez ga je vratio Poljskoj 1928. godine kao deo ratne odštete u Poljsko-sovjetskom ratu. Tokom Drugog svetskog rata, mač je poslat u Kanadu i bio je vraćen u Krakov tek 1959. godine. Tokom 20. veka, slika mača je usvojena kao simbol pojedinih poljskih nacionalističkih i ekstremno desničarskih pokreta.[3][4][5]

Mač je 98 cm dugačak. Sadrži bogatu gotičku ornamentiku. Datiran je na sredinu 13. stoleća.[2] Klasifikovan je kao mač tipa 12 sa vrhom tipa 1 i krstom tipa 6 prema Oukšot tipologiju.[2] Sečivo je možda promenilo svoj oblik usled vekova korozije i intenzivnog čišćenja pre svakog krunisanja.[1]

Šematski dijagram oblika i dimenzija glavnih elemenata mača (ornamentika nije prikazana)

Kao krunidbeni mač je prvi put konkretno pomenut od strane Jana Dlugoša u izveštaju o krunisanju kralja Kazimira IV ( r. 1447–1492 ), ali ga je verovatno prvi put u ceremoniji krunisanja upotrebio kralj Vladislav I Kratki ( r. 1288–1333 ) 1320[6] do kada je ponovo ujedinio većinu centralnih teritorija Poljske. Ščerbec je postao sastavni deo poljskih krunskih dragulja, delio je njihovu sudbinu i bio je glavni ceremonijalni mač koji se koristio u krunisanju svih poljskih kraljeva do 1764,[1] osim Vladislava II Jagela (1386),[1] Stefana Batorija (1576),[1] Stanislava Lešćinskog (1705), i Avgust III od Poljske (1734).[1]

Reference

uredi
  1. ^ a b v g d đ Lileyko (1987).
  2. ^ a b v Biborski, Stępiński & Żabiński (2011).
  3. ^ Dobrowolski
  4. ^ Chruszcz (2007)
  5. ^ Reaktywacja pisma Szczerbiec...
  6. ^ Rożek (1987).

Literatura

uredi

Dodatna literatura

uredi
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Шчербјец&oldid=27829885”