Википедија

39 степеника

39 stepenika (engl. The 39 Steps) je britanski triler film iz 1935. godine, režisera Alfreda Hičkoka, u kome glavne uloge tumače Robert Donat i Madlen Kerol. Veoma je labavo zasnovan na avanturističkom romanu Džona Bakena Trideset devet stepenika iz 1915. godine.[3] Radnja prati kanadskog civila u Londonu, Ričarda Heneja, koji je uhvaćen u sprečavanju špijunske organizacije pod nazivom „39 koraka” da ukrade britanske vojne tajne. Nakon što je greškom optužen za ubistvo njima protivničkog agenta, Henej kreće u bekstvo u Škotsku, nadajući se da će zaustaviti špijunski lanac i dokazati svoju nevinost.

39 stepenika
Filmski poster
Izvorni naslovThe 39 Steps
RežijaAlfred Hičkok
ScenarioČarls Benet
Ijan Hej
ProducentMajkl Balkon
Temelji se naTrideset devet stepenika
(Džon Baken)
Glavne ulogeRobert Donat
Madlen Kerol
Lusi Manhajm
Godfri Tirl
MuzikaLuis Livi
Džek Biver (nepotpisan)[1]
Direktor
fotografije		Bernard Nouls
MontažaDerek N. Tvist
Producentska
kuća		Gaumont-British Picture Corporation
StudioGaumont-British Picture Corporation
Godina1935.
Trajanje86 minuta
Zemlja Ujedinjeno Kraljevstvo
Jezikengleski
Budžet500 hiljada funti[2]
IMDb veza

Od svog prvobitnog objavljivanja, film je naširoko priznat kao klasik. Filmski stvaralac i glumac Orson Vels nazvao ga je „remek-delom”. Scenarista Robert Taun je primetio: „Nije preterano reći da svi savremeni poternički filmovi počinju sa 39 stepenika.”[4]

Radnja uredi

  Upozorenje: Slede detalji zapleta ili kompletan opis filma!
 
Fort Bridž 2007. godine

U jednom londonskom teatru, Ričard Henej gleda demonstraciju superlativnih moći prisećanja „Gospodina Memorije” kada se čuju pucnji. U panici koja je usledila, Henej se zatiče kako drži naizgled uplašenu ženu, koja ga nagovara da je odvede u svoj stan. Tamo mu govori da se zove Anabela Smit, da je špijunka i da je pucala kako bi napravila diverziju da bi mogla da pobegne jureći ubice. Ona tvrdi da je otkrila zaveru za krađu vitalnih britanskih vojnih informacija, koju je osmislio čovek kome nedostaje gornji deo jednog prsta. Ona pominje „39 stepenika”, ali ne objašnjava tu frazu.

Kasnije te noći, Anabela upada u Henejevu spavaću sobu i upozorava ga da beži, nakon čega pada mrtva sa nožem u leđima. Henej pronalazi mapu škotskih visoravni stegnutu u njenoj ruci, koja prikazuje oblast oko sela Kilin, sa zaokruženom kućom ili farmom pod nazivom „Alt-na-Šelah”. Iskrada se iz svog stana prerušen u mlekara kako bi izbegao atentatore koji čekaju napolju, a zatim se ukrcava na ekspresni voz za Škotsku. Iz novina saznaje da je meta nacionalne potrage za Anabelinim ubicom. Kada vidi policiju kako pretražuje voz, ulazi u jedan kupe i počinje da ljubi putnicu koju tamo zatiče, Pamelu, u očajničkom pokušaju da izbegne hapšenje. Ona upozorava policajce, koji zaustavljaju voz na Fort Bridžu, ali Henej uspeva da pobegne.

Idući prema Alt-na-Šelahu, on odlučuje da prenoći kod siromašnog zemljoradnika i njegove mnogo mlađe žene. Rano sledećeg jutra, žena vidi kako se približava policijski auto i upozorava Heneja; daje mu i kaput svoga muža i on beži. Policija juri za njim, čak i koristi autožir, ali im on izmiče. Na kraju dolazi do kuće profesora Džordana. Policija stiže, ali Džordan ih odvraća i sluša Henejevu priču. Henej navodi da vođi špijuna nedostaje gornji deo malog prsta leve ruke, ali Džordan pokazuje prst na desnoj ruci kojem nedostaje vrh, zatim puca u Heneja i ostavlja ga mrtvog.

Na sreću, metak je zaustavila mala knjiga u džepu njegovog kaputa, te Henej ide kod šerifa. Kada stigne još policajaca, šerif otkriva da ne veruje u njegovu priču, jer mu je Džordan najbolji prijatelj. Henej skače kroz prozor i pokušava da se sakrije na političkom skupu, gde je greškom zamenjen za uvodničara. On drži uzbudljiv improvizovani govor, ali ga Pamela prepoznaje i ponovo ga prijavljuje policiji. Odvode ga policajci, koji insistiraju da ih Pamela prati. Kada krenu u pogrešnom pravcu, Henej shvata da su oni zaverenički agenti. Kada agenti izađu iz automobila da rasteraju stado ovaca koje blokiraju put, Pamelu vezuju lisicama za Heneja. Henej uspeva da pobegne, vukući nevoljnu Pamelu za sobom.

Probijaju se preko sela i odsedaju u gostionici. Dok Henej spava, Pamela uspeva da se izvuče iz lisica, ali onda čuje jednog od lažnih policajaca na telefonu, čime potvrđuje Henejevu priču. Ona se vraća u sobu i sledećeg jutra govori Heneju da je čula špijune kako pričaju da će Džordan nešto pokupiti u londonskom Paladijumu. Šalje je u London da alarmira policiju; međutim, nije prijavljen nestanak nijednog tajnog dokumenta, pa joj ne veruju. Umesto toga, oni je prate do Paladijuma, nadajući se da će ih ona odvesti do Heneja.

Kada se Gospodin Memorija predstavi, Henej prepoznaje njegovu tematsku muziku — privlačnu melodiju koju nije mogao da zaboravi. Henej, kada je video kako Džordan signalizira gospodinu Memoriji, shvata da ne postoji fizički dokument, pošto je gospodin Memorija upamtio tajni sadržaj. Dok se policija sprema da privede Heneja, on viče: „Šta su 39 stepenika?” Gospodin Memorija kompulzivno odgovara: „39 stepenika su špijunska organizacija, koja prikuplja informacije u ime strane kancelarije...”, kada Džordan puca u Gospodina Memoriju pre nego što ga policija uhapsi dok pokušava da im pobegne. Gospodin Memorija na samrti počinje da recituje svoje memorisane informacije: dizajn za tihi avionski motor.

Uloge uredi

Glumac Uloga
Robert Donat Ričard Henej
Madlen Kerol Pamela
Lusi Manhajm Anabela Smit
Godfri Tirl profesor Džordan
Pegi Eškroft Margaret
Džon Lori Džon
Helen Hej Luiza Džordan
Frenk Selijer šerif Votson
Vajli Votson Gospodin Memorija

Produkcija uredi

Adaptacija uredi

Scenario je prvobitno napisao Čarls Benet, koji je pripremio početni nacrt u bliskoj saradnji sa Hičkokom; Ijan Hej je tada napisao neke dijaloge.[3]

Radnja filma značajno odstupa od romana Džona Bakena; scene u teatru i na Fort Bridžu su odsutne u knjizi. Hičkok je takođe ubacio dva glavna ženska lika, špijunku Anabelu i Pamelu, nevoljnu saputnicu. U ovom filmu, „39 stepenika” se odnosi na tajnu organizaciju, dok se u knjizi i drugim filmskim verzijama odnosi na fizičke stepenike, pri čemu se nemački špijuni nazivaju „Crni kamen”.[3][5] Time što Anabela kaže Heneju da putuje da se sastane sa čovekom u Škotskoj (i koristi mapu sa zaokruženom kućom Alt-na-Šelah), Hičkok izbegava deo u Bakenovom romanu gde Henej, koji ima celu zemlju za skrivanje na raspolaganju, slučajno odlazi u jednu kuću u kojoj živi kolovođa špijuna.

Koncept uredi

39 stepenika je bio glavni britanski film svog vremena. Producentska kuća, Gaumont-British, želela je da plasira svoje filmove na međunarodno tržište, a posebno u Sjedinjene Države, a 39 stepenika je zamišljen kao glavno sredstvo u tom pravcu. Dok je Hičkokov prethodni film, Čovek koji je previše znao, koštao 40.000 funti, 39 stepenika je koštao skoro 60.000 funti. Veliki deo dodatnog novca otišao je na plate Roberta Donata i Madlen Kerol. Oboje su već snimali filmove u Holivudu i stoga su bili poznati američkoj publici. U vreme kada je britanska kinematografija imala malo međunarodnih zvezda, ovo se smatralo vitalnim za uspeh filma.[6] Hičkok je čuo da škotski industrijalac i vazduhoplovni pionir Džejms Vir svakodnevno putuje na posao u autožiru, te je odlučio da uključi ovu letelicu u film.[7]

Muzika uredi

Hičkok je radio sa Džesi Metjuz na filmu Bečki valceri i navodno je nije mnogo voleo. Ipak, iskoristio je pesmu „Tinkle,Tinkle,Tinkle” (iz filma Evergreen u kojem je glumila Džesi Metjuz) kao muziku tokom samrtničkih reči Gospodina Memorije i muziku na kraju filma. Takođe je koristio orkestriranu verziju njene pesme „May I Have The Next Romance With You” u plesnoj sekvenci svog filma Mladi i nevini 1937. godine.[3]

Hičkokovski elementi uredi

39 stepenika je još jedan u nizu Hičkokovih filmova zasnovanih na nevinom čoveku koji je primoran da beži, uključujući filmove Stanar (1926), Saboter (1942) i Sever-severozapad (1959). Film sadrži uobičajeni Hičkokovski trop „mekgafina” (sredstvo zapleta koje je od vitalnog značaja za priču, ali irelevantno za publiku); u ovom slučaju to je tajni dizajn za tihi avionski motor.

Film sadrži prepoznatljivu kameo ulogu Alfreda Hičkoka. Na sedmom minutu filma, i Hičkok i scenarista Čarls Benet mogu se videti kako prolaze pored autobusa u koji se Robert Donat i Lusi Manhajm ukrcavaju ispred teatra.[3] Autobus je na londonskoj liniji broj 25, koja ide od Oksford strita preko Ist Enda i dalje do Ilforda. Kako je autor Mark Glensi istakao u svojoj studiji o filmu iz 2003. godine, Hičkoku je ovo bilo poznati kraj, pošto je živeo u Lejtonstonu, a zatim u Stepniju (u Ist Endu) u svojoj mladosti. Rediteljeva pojava se stoga može posmatrati kao potvrda o njegovoj povezanosti sa tim krajem, ali on to nikako nije romantizovao. Dok se autobus zaustavlja, on baca kutiju cigareta na zemlju.[6]‍:p. 45  Hičkok je takođe nakratko viđen kao član publike koji pokušava da napusti teatar nakon što je pucano u uvodnoj sceni.

U sredini filma, Heneja upucaju u grudi iz pištolja iz neposredne blizine, a duga pauza ukazuje na to da je ubijen. Ovaj krajnje neobičan razvoj događaja – glavni lik je naizgled ubijen dok se priča još uvek odvija – ponovljen je u Hičkokovom filmu Psiho (1960), kada je Marion Krejn stvarno ubijena u motelu Bejts. Henej nije umro; u sledećoj sceni se otkriva da je mala knjiga u džepu njegovog pozajmljenog kaputa sprečila da ga metak ubije.[6]

Film je uspostavio tipičnu englesku „Hičkokovu plavušu” Madlin Kerol kao šablon za niz njegovih ledeno hladnih i elegantnih glavnih dama.[3] O Hičkokovim heroinama, kao što ju je ovde ilustrovala Kerolova, filmski kritičar Rodžer Ibert je napisao: „Ženski likovi u njegovim filmovima su uvek iznova odražavali iste kvalitete: bile su plavuše. Bile su ledene i udaljene. Bile su zatvorene u kostimima koji su suptilno kombinovali su modu sa fetišizmom. Očarale su muškarce, koji su često imali fizičke ili psihičke hendikepe. Pre ili kasnije, svaka Hičkokova dama je bila ponižena”.[8] U skladu sa mnogim Hičkokovim filmovima, ključne sekvence su smeštene na poznatim lokacijama; u ovom slučaju to su stanica Kings Kros, stanica Pikadili Serkus i dramatična sekvenca na Fort Bridžu.

Prijem uredi

Savremene kritike su veoma pozitivne. Andre Senvald iz novina The New York Times je napisao: „Ako ovo delo ima ijednog rivala kao najoriginalnija, najpismenija i najzabavnija melodrama iz 1935. godine, onda to mora da je Čovek koji je previše znao, koji je takođe iz radionice gospodina Hičkoka. Majstor šoka i neizvesnosti, hladnog horora i lukavo neskladne duhovitosti, on koristi kameru na način na koji slikar koristi kist, stilizujući svoju priču i dajući joj vrednosti na koje scenaristi teško da su mogli da sumnjaju.”[9] Variety je napisao: „Međunarodne špijunske priče su uglavnom uvek dobre, a ovo je jedna od najboljih, pametno osmišljena, sa dovoljnom dozom komedije.”[10] The Monthly Film Bulletin proglasio ga je „Prvoklasnom zabavom”, dodajući: „Kao i sve melodrame u kojima junak mora da pobedi, priča sadrži niz veoma srećnih nesreća, ali Hičkokova režija, brzina kojom se film kreće i Donatova živahna gluma izmiču sa njima i neizvesnost nikada ne jenjava”.[11] Džon Mošer iz The New Yorker-a napisao je: „Brzina, neizvesnost i iznenađenja, sve zajedno čine 39 stepenika jednim od onih prijatnih trilera koji mogu da zavaraju čas praznog hoda... Mislim da će stručnjaci za misterije uživati u celoj stvari.”[12]

Izglasan je za najbolji britanski film 1935. od strane novina The Examiner u javnoj anketi.[13] Bio je 17. najpopularniji film na britanskim blagajnama u periodu od 1935. do 1936. godine.[14] Od četiri glavne filmske adaptacije romana,[3] Hičkokov film je najviše hvaljen. Britanski filmski institut ga je 1999. godine proglasio četvrtim najboljim britanskim filmom 20. veka;[15] godine 2004, Total Film ga je proglasio 21. najboljim britanskim filmom ikada snimljenim, a 2011. uvrstio ga je kao drugu najbolju književnu adaptaciju svih vremena.[16] The Village Voice je 1999. rangirao 39 stepenika na 112. mesto liste 250 najboljih filmova 20. veka, na osnovu ankete kritičara.[17] Empire je 2016. film postavio na 52. mesto na svojoj listi 100 najboljih britanskih filmova.[18] Godine 2017, anketa u kojoj je učestvovalo 150 glumaca, reditelja, scenarista, producenata i kritičara za časopis Time Out pokazala je da je ovo 13. najbolji britanski film ikada.[19] 39 stepenika je bio jedan od omiljenih Hičkokovih filmova Orsona Velsa, i za njega je rekao: „O moj Bože, kakvo remek delo”.[20] Godine 1939. Vels je glumio u radio adaptaciji istog izvornog romana u radio-seriji The Mercury Theatre on the Air.[3][21] Na sajtu Rotten Tomatoes film ima rejting odobravanja od 96% na osnovu 53 recenzenata, sa prosečnom ocenom 8,9/10. Kritički konsenzus veb-sajta glasi: „Prepuna obrta, ova suštinska rana funkcija Alfreda Hičkoka nagoveštava zaslepljujuće visine koje će on dostići kasnije u svojoj karijeri.”[22] The Daily Telegraph je 2021. godine uvrstio film na svoju listu 100 najboljih britanskih filmova svih vremena.[23] Godine 2022. časopis Time Out svrstao ga je na 8. mesto svoje liste 100 najboljih triler filmova svih vremena.[24]

Autorska prava i kućni mediji uredi

Prema jednom izvoru, 39 stepenika, kao i svi Hičkokovi britanski filmovi, zaštićen je autorskim pravima širom sveta,[25] ali je u velikoj meri ilegalno prodavan putem kućnih medija.[26] Uprkos tome, pojavila su se različita licencirana, restaurirana izdanja na DVD i Blu-ray formatima, kao i putem video na zahtev servisa Network u Ujedinjenom Kraljevstvu, The Criterion Collection u SAD i mnogih drugih.[3]

Nasleđe uredi

U 10. poglavlju romana Lovac u žitu Dž. D. Selindžera, protagonista Holden Kolfild priča o divljenju koje on i njegova mlađa sestra Fibi gaje prema ovom filmu.

U segmentu Ulice Sezam, „Pozorište čudovišta”, Alister Kuki upoznaje publiku sa triler filmom 39 stepenika („Od tipa po imenu Alfred...”). Grover se u postavci filma noar penje uz stepenice brojeći svaki stepenik. Kada stigne do vrha, pronalazi cigleni zid. Umesto da se spusti nazad, Grover klizi niz ogradu.

Komična predstava 39 stepenika je parodija na ovu filmsku verziju priče, sa glumačkom ekipom od samo četiri osobe za sve uloge. Prvobitno su je 1995. napisali Sajmon Korbl i Nobi Dajmon; verzija koju je 2005. prepravio Patrik Barlou igrana je na Vest Endu i na Brodveju.

Reference uredi

  1. ^ Sullivan, Jack (2008). Hitchcock's Music. Yale University Press. str. 325. ISBN 9780300134667. 
  2. ^ Alfred Hitchcock: Thirty-seven years after '39 Steps' Smith, Cecil. Los Angeles Times 27 Feb 1972: v2.
  3. ^ a b v g d đ e ž z „Alfred Hitchcock Collectors' Guide: The 39 Steps (1935)”. Brenton Film. februar 2020. 
  4. ^ Scragow, Michael (9. 7. 2012). „Rewatching Hitchcock's "The 39 Steps"”. The New Yorker. 
  5. ^ Spoto 1999, str. 145.
  6. ^ a b v Glancy 2003, str. 29, 63
  7. ^ „Travelling at the edge of space”. University of Strathclyde. 10. 3. 2010. Arhivirano iz originala 10. 3. 2012. g. Pristupljeno 8. 12. 2012. 
  8. ^ Ebert, Roger (13. 10. 1996). „Vertigo”. Chicago Sun-Times. Pristupljeno 9. 4. 2017. 
  9. ^ Sennwald, Andre (14. 9. 1935). „The Screen”. The New York Times: 8. 
  10. ^ „The 39 Steps”. Variety: 21. 19. 6. 1935. 
  11. ^ „The Thirty-Nine Steps”. The Monthly Film Bulletin. 2 (17): 72. jun 1935. 
  12. ^ Mosher, John (14. 9. 1935). „The Current Cinema”. The New Yorker. str. 87—88. 
  13. ^ „Best Film Performance Last Year”. The Examiner. Launceston, Tasmania. 9. 7. 1937. str. 8. Pristupljeno 4. 3. 2013 — preko National Library of Australia. 
  14. ^ Sedgwick & Pokorny 2005, str. 79–112.
  15. ^ The BFI 100: The 39 Steps". BFI.
  16. ^ "50 Best Book To Movie Adaptations". Total Film
  17. ^ „Take One: The First Annual Village Voice Film Critics' Poll”. The Village Voice. 1999. Arhivirano iz originala 26. 8. 2007. g. Pristupljeno 27. 7. 2006. 
  18. ^ Green, Willow (5. 9. 2016). „The 100 best British films”. Empire. 
  19. ^ "The 100 best British films". Time Out. Retrieved 24 October 2017
  20. ^ Biskind 2013, str. 156.
  21. ^ „'The Thirty-Nine Steps' – Adaptations”. National Library of Scotland. Arhivirano iz originala 07. 04. 2019. g. Pristupljeno 28. 3. 2017. 
  22. ^ „The 39 Steps (1935)”. Rotten Tomatoes. Fandango Media. Pristupljeno 21. 12. 2021. 
  23. ^ „The 100 best British films of all time”. The Telegraph. 3. 7. 2021. 
  24. ^ „The 100 best thriller films of all time”. Time Out. 23. 3. 2022. 
  25. ^ „Alfred Hitchcock Collectors' Guide: Slaying the public domain myth”. Brenton Film. 8. 8. 2018. 
  26. ^ „Bootlegs Galore: The Great Alfred Hitchcock Rip-off”. Brenton Film. 8. 8. 2018. 

Bibliografija uredi

Spoljašnje veze uredi

 
39 stepenika na Vikimedijinoj ostavi.
 
Vikicitat ima citate vezane za članak 39 stepenika.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=39_степеника&oldid=27723888”