Bookends (srp. Završeci / Krajevi[a]) je četvrti i pretposlednji album američkogfolk rok dvojca Simon & Garfunkel.[1][2] Objavio ga je Columbia Records 3. aprila 1968. godine, podstaknut uspehom filma Diplomac za čije su potrebe Simon & Garfunkel kreirali muziku.[3] Simon & Garfunkel su ranije postigli uspeh sa svojim albumima Sounds of Silence (srp. Zvuci tišine, 1966) i Parsley, Sage, Rosemary and Thyme (srp. Peršun, žalfija, ruzmarin i majčina dušica, 1966), ali je Bookends bio album koji ih je proslavio u oblasti kontrakulturne muzike šezdesetih kojom su dominirali umetnici kao što su Bob Dilan i The Rolling Stones.[4]
Bookends je konceptualni album koji tematski obrađuje život od detinjstva do duboke starosti. Za razliku od prethodnih albuma koji su isključivo pripadali žanru folk rok muzike, Bookends u sebi sadrži i elemente džez i pop rok muzike. Druga strana ploče sadrži singlove koje je dvojac objavio pre početka radova na albumu i pesme koje su bile deo muzike za film Diplomac ali nisu iskorišćene za potrebe filma, uključujući A Hazy Shade of Winter i At the Zoo.
Bookends bio je kritički i komercijalni uspeh, proslavljan kao jedan od najboljih folk rok albuma, kao i jedan od najboljih albuma svih vremena. Album se pronašao na vrhu top lista albuma u Sjedinjenim Američkim Državama i u Ujedinjenom Kraljevstvu (U SAD, album je proveo godinu dana na top listi, u UK sedam nedelja).[5][6] Na svojoj listi najboljih albuma svih vremena, američki televizijski kanal VH1 je proglasio Bookends za 93. najbolji album svih vremena.[7][8]Bookends se nalazio na 234. mestu na listi 500 najboljih albuma svih vremena američkog magazina Rolling Stone iz 2012. godine, i na 102. mestu u knjizi 1000 Najboljih albuma svih vremena.[9][10] O uspehu ovog albuma, kao i o uspehu dvojca u celini svedoči činjenica da su u nedelji petnaestog juna 1968. godine, albumi the Graduate, Bookends, Parsley, Sage, Rosemary and Thyme bili na prva tri mesta na top listi albuma Sjedinjenih Američkih Država.[11]
Pre početka radova na albumu Bookends,Simon & Garfunkel se raspao, njegovi članovi demoralisani neuspehom svog debitantskog albuma Wednesday Morning, 3 A.M. (srp. Sreda ujutro, 3 sata posle ponoći, 1964).[12] Nakon iznenadnog uspeha singla Sound of Silence koji se u početku popularizovao na radio stanicama univerziteta, a zatim prešao u mejnstrim preko raznih radio stanica širom Amerike, Sajmon i Garfankel su ponovo počeli da rade na novoj muzici, i objavili su dva albuma u periodu od godinu dana - Sounds of Silence i Parsley, Sage, Rosemary and Thyme.[13][14] Ovaj novostečeni uspeh privukao je pažnju režisera Majka Nikolsa koji je bio inspirisan muzikom Sajmona i Garfankela pri kreiranju svog filma Diplomac.[15] Nikols je ponudio Sajmonu i Garfankelu da naprave muziku za film, i uprkos Sajmonovom protivljenju, dvojac je pristao na tu ideju. Oni su za potrebe filma kreirali dve nove pesme Punky's Dilemma i Overs ali Nikols nije bio impresioniran njima.[16] Sajmon i Garfankel su mu kasnije predstavili nedovršenu pesmu Mrs. Robinson koju je on prihvatio. Art Garfankel je o ovom trenutku rekao:
„Pol je radio na onome što je danas Mrs. Robinson. Ali ona tad nije imala ime pa smo samo popunili pesmu bilo kojim trosložnim imenom. A zbog lika iz filma smo samo počeli da pevamo gđa. Robinson... i jednog dana smo sedeli sa Majkom i pričali o idejama za još jednu pesmu. I ja sam rekao 'A šta o Mrs. Robinson?' Majk je skočio na noge. 'Imate pesmu koja se zove Mrs. Robinson i niste mi je pokazali?' Objasnili smo mu naziv i otpevali smo mu pesmu. Majk ju je iskoristio za film kao muziku za gđu. Robinson."[17]
U drugačijoj verziji događaja koji su doveli do ubacivanja pesme Mrs. Robinson u film Diplomac, Art je rekao:
Refren pesme Mrs. Robinson
„Sećam se da sam se susreo sa Polom na zvučnoj bini i ja i (režiser) Majk Nikols smo pričali o stvarima koje će biti ubačene u tu scenu. I ja sam rekao Majku, 'Znaš, Pol trenutno piše neku pesmu zvanu Gđa. Ruzvelt od koje planira sad da odustane, ne sviđa mu se. Ali 'gospođa Ruzvelt' može da postane 'gospođa Robinson'. I svi smo se pogledali i pomislili smo, 'Da mogla bi. To bi moglo da bude to.'"[18]
Na kraju je u filmu iskorišćeno samo nekoliko strofa (ostatak teksta je bio smenjen melodičnim pevušenjem Sajmona i Garfankela) pa je pesma dopunjena za album. Pesma A Hazy Shade of Winter kreirana je originalno za album Parsley, Sage, Rosemary and Thyme ali su Sajmon i Garfankel odlučili da tu pesmu objave kao singl. Pesma At the Zoo je slično bila objavljena prvo kao singl, pre nego što je postala deo albuma. Početkom 1967. godine, Sajmon je započeo pisanje pisama za album koji će eventualno postati Bookends. U razgovoru sa novinarom za magazin High Fidelity, rekao je: "Više me ne interesuju singlovi."[19]
Glavni producenti koji su sarađivali sa Sajmonom i Garfankelom pri radu na albumu bili su Džon Sajmon i Roj Hili. Džon Sajmon je pomagao Polu pri pisanju tekstova zato što je on patio od umetničke blokade, dok je Hili bio zadužen za produkciju pesama u studiju. Sajmon i Garfankel su bili inspirisani produkcijom na albumu Sgt. Pepper's Lonely Hearts Club Band engleskog rok sastava the Beatles i želeli su da prave antitezu tom albumu.[20][21] U intervjuu sa magazinom the Guardian Art je o inspiraciji koju su Bitlsi imali na album rekao:
„Bitlsi su bili ti, kada su napravili Rubber Soul a zatim prešli na Revolver i Sgt. Pepper - ne kao kolekciju pesama već album kao umetničko delo. Bili smo jako impresionirani, i to je osvetlilo put koji nas je vodio kao [albumu] Bookends."[22]
Bookends je sniman u nekoliko navrata u periodu od 1966. godine do 1968. godine. Prva pesma snimljena za potrebe albuma bila je presnimljena verzija pesme A Hazy Shade of Winter koja je pre albuma bila objavljena kao singl. Nakon snimanja A Hazy Shade of Winter dvojac se udružio sa producentom Džonom Sajmonom za snimanje pesme Fakin' It u junu 1967. godine.[23] U ugovoru koji su Simon & Garfunkel imali sa Columbia Records, Kolumbija je bila zadužena za sve troškove plaćanja studija, pa su oni ovo iskoristili najviše što su mogli, unajmivši svirače viole, udaračkih i limenih instrumenata.[24] Želevši da maksmilano eksperimentišu sa unikatnim zvukovima na albumu, Sajmon i Garfankel su na pesmi Save the Life of My Child iskoristili tada tek kreirani instrument - sintisajzer, što je činilo Save the Life of My Child jednom od prvih pesama snimljenih uz ovaj instrument.[25]
Producent Džon Sajmon je sarađivao sa duom Simon & Garfunkel od početka rada na albumu do njegovog naglog napuštanja izdavačke kuće Columbia Records. Sa duom, Sajmon je producirao pesme Fakin' It, Punky's Dilemma, Save the Life of my Child i Overs.[26] Snimanje pesme Punky's Dilemma trajalo je preko 50 sati, zbog perfekcionističkog stava kojeg su dvojac (pretežno Pol Sajmon) imali. Novinar Morgan Ejms je prisustvovao snimanju pesme Punky's Dilemma i o tome je napisao:
„Rad konačno započinje... Pesma je snimljena u slojevima. Prvo Sajmonova gitara, zatim njegov glas. Kasnije će ponovo snimiti svoju strofu da bi je dodao telu [pesme]... Nakon snimanja, Garfankel okida prekidač koji je povezan za razglas u studiju. 'Probaj ponovo, Pol. Mislim da je tvoj osećaj bio malo bolji prošli put. Ali ti je intonacija ovog puta kako treba.'... Radni odnos tima je izgrađen na osnovi slušanja jedni drugih, traženja saveta, prihvatanja saveta, podizanjem morala. Iako je očigledno da uživaju da rade sa Džonom Sajmonom, krajnja odluka izgleda da dolazi od jednog partnera drugom. [...] Ideje su pokušane, prihvaćene, odbijene. Vreme prolazi. Previše vremena. Premalo napredovanja... Punky's Dilemma je ostavljena na trenutak i Sajmon započinje rad na naslovu nove pesme za album Bookends."[27]
Nakon odlaska Džona Sajmona iz Kolumbije, Sajmon i Garfankel su se udružili sa producentom Rojom Hilijem da dovrše pesme koje su ostale nedovršene ili uopšte nisu započete, u trenutku Sajmonovog odlaska. Pesma America je snimljena prvog februara 1968. godine, sledećeg dana snimljena je pesma Mrs. Robinson, a osmog februara snimljene su pesme Old Friends i Bookends Theme. Završetkom ovih pesama, završeni su snimanje i produkcija albuma.[28] U intervjuu sa magazinom Rolling Stone Sajmon je rekao da smatra da je snimanje tog albuma najviše iskoristilo studio od svih albuma Simon & Garfunkel-a.[29]
U razgovoru za magazin Disc, Pol Sajmon je Peniju Valentajnu rekao: „Dobio sam ideju za ovaj album odmah posle prošlog [albuma]. Česta tema albuma je proslaviti se u Americi. Naš počinje sa pesmom, Save the Life of My Child i odatle ide dalje. Tekstualno, mislim da je mnogo bolji od svega što smo radili ranije."[30] Sajmon je tokom kreacije albuma često pušio hašiš, jer je smatrao da je droga bila neophodna za njegov proces pisanja pesama. Zloupotreba opijata počela je negativno da utiče na Sajmona, nakon čega je on počeo da se izoluje od drugih. U intervjuu sa magazinom Rolling Stone, Sajmon je govorio o svojim iskustvima sa hašišom:
„[Droga] me je naterala da se više povučem u sebe. Izvukla je iz mene strahove koje sam imao, i ja mislim da mi nije pomogla sa pisanjem tekstova iako sam bio ubeđen da ne mogu da pišem bez nje. Morao sam da budem naduvan da bih pisao. Nije ni bilo bitno, jer sam bio naduvan svaki dan u svakom slučaju. Ali mislim da je većina bola koji se nalazi u pesmama od prenaglenja zbog droge. Kada postaneš depresivan kad si naduvan, ona te baš ograniči. Stvarno te zamota. I često sam bio sam. Bio sam na turneji i bio sam sȃm."[31]
Korišćenje droge je često dovodilo do introspektivnih momenata, gde bi Sajmon sagledavao sebe, svoj život i istoriju svoje porodice.
„Tokom jednog sanjarenja izazvanog hašišom razmišljao sam se u sebi, "Baš sam u čudnoj poziciji. Zarađujem pare pisanjem i izvođenjem pesama. Samo bi to danas bilo moguće. Da sam rođen pre stotinu godina, ne bih ni bio u ovoj zemlji. Verovatno bih bio u Beču ili odakle god su moji preci – Mađarske – i ne bih bio gitarista-izvođač.""[32]
Sajmon je osmislio koncept albuma pre nego što je napisao ijednu pesmu. Garfankelu je objasnio: „Počeću da pišem celu stranu albuma — ciklus pesama. Želim da ranije pesme budu o mladosti a poslednje pesme o poznim godinama, i želim da osećanje svake pesme pristaje."[33]
^U bukvalnom smislu Bookends se prevodi kao držači za knjige. U figurativnom smislu, reč Bookends označava kraj nekog poglavlja, neke epohe ili nekog dela života.
