Cikloheksimid
Циклохексамид је инхибитор биосинтезе протеина у еукариотским организмима, који производи бактерија Streptomyces griseus. Cikloheksimid ispoljava svoje dejstvo putem ometanja translokacionog koraka proteinske sinteze (kretanje dva tRNK molekula i iRNK u odnosu na ribozom), čime se blokira translaciona elongacija.[4] Cikloheksimid je u širokoj upotrebi u biomedicinskim istraživanjima kao inhibitor proteinske sinteze eukariotskih ćelija u in vitro studijama.[5] On nije skup i brzo deluje. Njegovo dejstvo se može brzo poništiti njegovim odstranjivanjem iz medijuma za uzgoj kulture.
| |
| Nazivi | |
|---|---|
| IUPAC naziv
4-[(2R)-2-[(1S,3S,5S)-3,5-Dimetil-2-oksocikloheksil]-2-hidroksietil]piperidin-2,6-dion
| |
| Drugi nazivi
naramicin a, hizarocin
aktidion, aktisprej kaken, U-4527 | |
| Identifikacija | |
3D model (Jmol)
|
|
| ChEBI | |
| ChemSpider | |
| ECHA InfoCard | 100.000.578 |
| KEGG[1] | |
| RTECS | MA4375000 |
| UNII | |
| |
| Svojstva | |
| C15H23NO4 | |
| Molarna masa | 281,35 g/mol |
| Agregatno stanje | bezbojni kristali |
| Tačka topljenja | 119,5–121 °C |
| Opasnosti | |
| Bezbednost prilikom rukovanja | Oxford MSDS |
EU klasifikacija (DSD)
|
Toksičan (T) |
| R-oznake | R26 R27 R28 |
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |
 verifikuj (šta je   ?)
| |
| Reference infokutije | |
Reference
uredi- ^ Joanne Wixon; Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast. 17 (1): 48—55. doi:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H.
- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ^ Davis, Hasker P.; Squire, Larry R. (1984). „Protein synthesis and memory: A review”. Psychological Bulletin. 96: 518—559. doi:10.1037/0033-2909.96.3.518.
- ^ Guang-Peng Li; Kenneth L. White & Thomas D. Bunch. (2004). „Review of Enucleation Methods and Procedures Used in Animal Cloning: State of the Art”. Cloning and Stem Cells. 6: 5—13. doi:10.1089/15362300460743781.
