Dragon Ball Z: Budokai (video-igra)

видео-игра

Dragon Ball Z: Budokai, objavljena kao Dragon Ball Z (ドラゴンボールZ, Doragon Bōru Zetto) u Japanu, je borbena video igra koju je razvio Dimps za Plejstejšn 2 izdanje 2002. i Nintendo GameCube izdanje 2002. godine. Prva igra u seriji Dragon Ball Z: Budokai, zasnovana je na japanskoj anime seriji Zmajeva kugla Z, delu manga franšize Zmajeva kugla. U Japanu ju je objavio Bandai, a u Severnoj Americi Infogrames, Inc., i bila je prva konzolna video igra Zmajeve Kugle u pet godina od Dragon Ball GT: Final Bout (1997).

Dragon Ball Z: Budokai
Developer(i)Dimps
Izdavač(i)
SerijaDragon Ball
Budokai
PlatformePlayStation 2
GameCube
IzlazakPlayStation 2
  • PAL: 29. novembar 2002
  • NA: 3. decembar 2002
  • JP: 13. februar 2003
GameCube
  • NA: 28. oktobar 2003
  • PAL: 14. novembar 2003
  • JP: 28. novembar 2003
Žanr(ovi)Borba
ModifikacijeSingle-player, Multiplayer

Priča

uredi

Radnja je adaptacija prva tri dela Zmajeve kugle Z sa pričom "Šta ako" za svaki luk.

U Vegetinoj „Šta ako“priči, Vegeta: Saiyan Prince, Vegeta i Goku imaju duel, a Vegeta ga pobeđuje uz minimalan napor. Pojavljuju se Krilin i Gohan, a Vegeta ih pobeđuje odvojeno. Posle bitke, Vegeta govori sam sa sobom dok mu se Džajrobi prišunjava iza leđa. Vegeta čuje Džajrobija i impresionirana Džajrobijevom hrabrošću, nudi mu da postane njegov sledeći učenik. Džajrobi odbija, navodeći da ne želi da završi kao Napa. Besan što ga podsećaju na Napinu smrt, Vegeta vrišti od besa i postaje Super Sajonac.

U Frizinoj „Šta ako“ priči, Rampaging Frieza, Friza uspešno pobeđuje Gokua, Pikola, Vegetu, Krilina i Gohana u borbi. On uspeva da poželi besmrtnost sa Zmajevim kuglama. Nakon što je razneo Namek, Friza se vraća u svoj svemirski brod, odlučujući da sledeće uništi Zemlju.

U Selovoj „Šta ako“ priči, A Cold-Blooded Assassin, Sel pokušava da apsorbuje Androida 17 i Androida 18 i uspešno pobeđuje Androida 16 u borbi. On apsorbuje Androida 17, ali dok pokušava da apsorbuje Androida 18, Krilin skače na putu, zbog čega Sel slučajno apsorbuje Krilina. Kao rezultat toga, on se smanjuje na Krilinovu veličinu, dobija slične boje kao Krilinova odeća i gubi mnogo moći. Jamača i Ten Šin Han se pojavljuju da izazovu oslabljenu Sela. Jedva uspeva da pobedi Jamaču, ali ga napada Ten Šin Hanov Tri-Beam napad. Pravi Sel se budi usred arene Selovih igara, shvatajući da je to noćna mora i govoreći da je deset dana predugo za čekanje.

Igranje

uredi

Budokai uključuje različite režime igre: Režim priče, Duel, Vežbanje, Svetski turnir i Legenda o Herkulu. [1] Priča se sastoji od 3D scena koje napreduju kroz glavnu radnju, uključujući glasovne snimke iz TV animea. Podeljeno na nekoliko poglavlja, ideja je da se rekonstruiše nekoliko istaknutih momenata iz serije Zmajeve Kugle. Pokriva tri luka priče: Sajonske sage, Android sage i Sage Selovih igara, i igrač može da otključa kapsule ili druge likove za upotrebu. [2] U zavisnosti od toga koja se epizoda igra, likovi za igru su Goku, Gohan, Pikolo i Vegeta. Na kraju svakog luka priče nalaze se dodatne epizode „Šta ako“, a jedna igra kao glavni negativac tog luka priče; Vegeta, Friza i Sel.

Svetski turnir predstavlja niz bitaka u turniru zasnovanom na drvetu između osam do dvadeset takmičara. Postoje tri varijacije težine (Novi igrač, Vešt i Napredno), i svaka od njih mora biti završena prva da bi se otključala sledeća podešavanja. Duel omogućava igračima da se bore bez ograničenja i dve verzije svakog karaktera. [2]

Pobedom u bitkama, igrači mogu osvojiti nagrade koje se koriste za izgradnju postojećeg karaktera. Svaki od njih se može opciono prilagoditi korišćenjem trake za veštine sa 7 slotova; igrači mogu izabrati do sedam veština i dodeliti ih liku. Neke veštine mogu zauzeti više mesta. Ove veštine se mogu koristiti u režimu „Svetski turnir“ i režimu igrač protiv igrača. Veštine se mogu kupiti od gospodina Popoa uz novčanu nagradu iz režima Svetskog turnira.

Pored udaraca, šuta i garda, dugme "ki" može da lansira manje lopte sve dok ima dovoljno energije. Ako se poveže sa krajem kombinacije, izvršiće se poseban potez. [3] Postoje tri vrste veština: Specijalni pokreti, koji uključuju veštine kao što su Kamehameha talas i sposobnost da postanete Super Sajonac; Fizički, koji uključuje takve veštine kao što je Zanku pesnica; i oprema, koji pružaju pojačanja kao što je povećana odbrana. Takođe se mogu kupiti Zmajeve kugle, a kada ih igrač sakupi sve, Ulong se pojavljuje i priziva Šenrona, dajući igraču izbor između tri Breakthrough kapsule; oni omogućavaju igraču da koristi sve poteze i sposobnosti lika odjednom.

Spisak igre se sastoji od 23 lika za igru. Prema glasovnim datotekama igre, Kjui je takođe trebalo da bude lik za igru, ali je ukinut i zamenjen Velikim Sajamenom, jedinim likom iz Madžin Bu sage u igri.

Prijem

uredi

Prvi Budokai je dobio „mešovite ili prosečne“ recenzije na obe platforme prema veb lokaciji za prikupljanje recenzija Metakritik. Entertainment Weekly dao je Plejstejšn 2 verziji ocenu C i rekao da njeni likovi, „iako im nedostaju umetnički detalji, i dalje viču, gunđaju i kreću se skoro isto kao i njihove kolege na emitovanju“. [4]

U Japanu, Dragon Ball Z je prodat u 648.000 primeraka, uključujući 570.000 za Plejstejšn 2 i 78.000 za GameCube. [5] U Sjedinjenim Državama, Plejstejšn 2 verzija Budokai-ja prodata je u 2,04 miliona primeraka i zaradila 69,000,000 dolara (ekvivalentno 96,11 dolara godine 2018) do 2007. [6] [7] Next Generation ju je rangirala kao 17. najprodavanu igru lansiranu za Plejstejšn 2, Xbox ili GameCube između januara 2000. i jula 2006. u toj zemlji. [6] Igra je prodata u ukupno 2.688 miliona primeraka u Japanu i Sjedinjenim Državama.

Napomene

uredi
  1. ^ The GameCube version was released after the rebranding of Infogrames to Atari.

Reference

uredi
  1. ^ Dunham, Jeremy (12. 11. 2002). „The Seven Modes of Dragon Ball Z Budokai”. IGN. Pristupljeno 26. 6. 2020. 
  2. ^ a b Dunham, Jeremy (12. 11. 2002). „The Seven Modes of Dragon Ball Z Budokai”. IGN. Pristupljeno 26. 6. 2020. Dunham, Jeremy (November 12, 2002). "The Seven Modes of Dragon Ball Z Budokai". IGN. Retrieved June 26, 2020.
  3. ^ Snape, Joel (11. 11. 2002). „Dragon Ball Z: Budokai”. GamesRadar. Arhivirano iz originala 28. 2. 2003. g. Pristupljeno 26. 6. 2020. 
  4. ^ Brooks, Mark (17. 1. 2003). „DRAGON BALL Z: BUDOKAI Review”. Entertainment Weekly: 87. Pristupljeno 8. 2. 2013. 
  5. ^ „Dragon Ball Video Game Data”. Dragon Ball 30th Anniversary: Super History Book. Shueisha. 2016. str. 216. ISBN 978-4-08-792505-0. 
  6. ^ a b Campbell, Colin; Keiser, Joe (29. 7. 2006). „The Top 100 Games of the 21st Century”. Next Generation. Arhivirano iz originala 28. 10. 2007. g. 
  7. ^ „US Platinum Videogame Chart”. The Magic Box. 27. 12. 2007. Arhivirano iz originala 21. 4. 2007. g. Pristupljeno 26. 6. 2020. 

Spoljašnje veze

uredi