Folna kiselina

Folina kiselina
Nazivi
	IUPAC naziv (2S)-2-[(4-{[(2-amino-4-hidroksipteridin-6-il)metil]amino}fenil)formamido]pentandionska kiselina>
	Drugi nazivi N-(4-{[(2-amino-4-okso-1,4-dihidropteridin-6-il)metil]amino}benzoil)-L-glutaminska kiselina; pteroil-L-glutaminska kiselina; Vitamin B9; Vitamin M; Folacin
Identifikacija
CAS broj	59-30-3 ;
3D model (Jmol)	interaktivna slika;
ECHA InfoCard	100.000.381
PubChem C ID	6037;
RTECS	LP5425000
	SMILES C1=CC(=CC=C1C(=O)NC; (CCC(=O)O)C(=O)O); NCC2=CN=C3C(=N2); C(=O)N=C(N3)N; ; ; ; ; ;
Svojstva
Hemijska formula	C19H19N7O6
Molarna masa	441,40 g·mol−1
Agregatno stanje	žuto-narandžasti kristalni prah
Tačka topljenja	250°C (523 K), razlaže se
Rastvorljivost u vodi	0.0016 mg/ml (25°C)
Kiselost (pKa)	1.: 2.3, 2.: 8.3
	Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
	verifikuj (šta je ?)
	Reference infokutije

Folna kiselina ili vitamin B9, je jedan od vitamina B kompleksa.^[4] Drugo ime ove kiseline je pteroilglutaminska kiselina. Folna kiselina se nalazi kao poliglutamat. Nakon unosa u organizam, apsorbuje se preko enzima u sluznici duodenuma. Nakon apsorpcije se redukuje do tetrahidrofolne kiseline, FH₄ koja je koenzim i služi kao prenosilac grupa sa jednim atomom ugljenika, pri metaboličkim procesima.

Folna kiselina je važna za sintezu DNK, pa i za funkcionisanje svake ćelije u organizmu. Ima značajnu ulogu u ertitropoezi (stvaranju crvenih krvnih zrnaca). Tako manjak ove kiseline u organizmu dovodi do anemije. Ima bitnu ulogu u konverziji aminokiselina, pre svega snižava nivo homocisteina u krvi. Povišen nivo homocisteina u krvi može dovesti do začepljenja krvnog suda. Ima značajnu ulogu u razvoju ploda, jer je bitna za normalan razvoj nervne cevi kod novorođenčeta.

Ishrana

U mnogim zapadnim zemljama se folna kiselina dodaje prehrambenim proizvodima

Nalazi se u listovima zelenog povrća - spanaća, blitve. Prvi put je izolovana iz listova ovog povrća, po čemu je i dobila ime folium-list. Pored toga se nalazi i u orasima, kvascu, svinjskoj, goveđoj, jagnjećoj i pilećoj jetri.

Preporučena dnevna doza (RDA):

deca 50-400µg
odrasli 400 µg
trudnoća 800 µg

Prilikom unosa velikih količina folne kiseline, može doći do prikrivanje deficijencije B12 vitamina.

Vidi još

Vitamin B1 (Tiamin)
Vitamin B2 (Riboflavin)
Vitamin B3 (Nikotinamid)
Vitamin B5 (Pantotenska kiselina)
Vitamin B6 (Piridoksin)
Vitamin B12 (Cijanokobalamin)
Vitamin H (Biotin)

Reference

^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. уреди
^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
^ Susan Budavari, ур. (2001). The Merck Index: An Encyclopedia of Chemicals, Drugs, and Biologicals (13th изд.). Merck Publishing. ISBN 0911910131.
^ Donald Voet; Judith G. Voet (2005). Biochemistry (3 изд.). Wiley. стр. 1027—9. ISBN 9780471193500.

Spoljašnje veze

[1] Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. уреди

[2] Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.

[Merck13th-3] Susan Budavari, ур. (2001). The Merck Index: An Encyclopedia of Chemicals, Drugs, and Biologicals (13th изд.). Merck Publishing. ISBN 0911910131.

[VoetBiochemistry3rd-4] Donald Voet; Judith G. Voet (2005). Biochemistry (3 изд.). Wiley. стр. 1027—9. ISBN 9780471193500.

[4]

[1]

[2]

[3]