Galijum nitrid
Galijum nitrid (GaN) je hemijsko jedinjenje, koje ima molekulsku masu od 86,754 Da. Koristi se i kao direktno pojasni binarni poluprovodnik u svijetlećim diodama od 1990-ih.
| |
| |
| Identifikacija | |
|---|---|
3D model (Jmol)
|
|
| ChemSpider | |
| ECHA InfoCard | 100.042.830 |
| |
| Svojstva | |
| GaH3N | |
| Molarna masa | 86,754 |
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |
| Reference infokutije | |
Pošto GaN tranzistori mogu da rade na mnogo višim temperaturama i rade na mnogo većim naponima od tranzistora galijum arsenida (GaAs), oni prave idealna pojačala snage na mikrotalasnim frekvencijama. Pored toga, GaN nudi obećavajuće karakteristike za THz uređaje.[3]
Osobine
uredi| Osobina | Vrednost |
|---|---|
| Broj akceptora vodonika | 1 |
| Broj donora vodonika | 1 |
| Broj rotacionih veza | 0 |
| Particioni koeficijent[4] (ALogP) | -0,3 |
| Rastvorljivost[5] (logS, log(mol/L)) | 2,1 |
| Polarna površina[6] (PSA, Å2) | 35,0 |
Reference
uredi- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ^ Ahi, Kiarash (septembar 2017). „Review of GaN-based devices for terahertz operation”. Optical Engineering. 56: 090901 — преко SPIE.
- ^ Ghose, A.K.; Viswanadhan V.N. & Wendoloski, J.J. (1998). „Prediction of Hydrophobic (Lipophilic) Properties of Small Organic Molecules Using Fragment Methods: An Analysis of AlogP and CLogP Methods”. J. Phys. Chem. A. 102: 3762—3772. doi:10.1021/jp980230o.
- ^ Tetko IV, Tanchuk VY, Kasheva TN, Villa AE (2001). „Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices”. Chem Inf. Comput. Sci. 41: 1488—1493. PMID 11749573. doi:10.1021/ci000392t.
- ^ Ertl P.; Rohde B.; Selzer P. (2000). „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment based contributions and its application to the prediction of drug transport properties”. J. Med. Chem. 43: 3714—3717. PMID 11020286. doi:10.1021/jm000942e.
Literatura
uredi- Holleman A. F.; Wiberg E. (2001). Inorganic Chemistry (1st изд.). San Diego: Academic Press. ISBN 0-12-352651-5.
- Housecroft, C. E.; Sharpe, A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3. изд.). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-175553-6.
