Horch
Horh (nem. Horch) je nemački proizvođač automobila sa sedištem u Cvikauu s početka dvadesetog veka.
| Horh AG | |
|---|---|
 | |
| Deoničarsko društvo | |
| Delatnost | Automobilska industrija |
| Osnovano | 1904. |
| Osnivači | August Horh |
| Sedište | Cvikau,  Nemačka |
| Proizvodi | Automobili |
Istorija uredi
Kompaniju su osnovali August Horh i njegov prvi poslovni partner Sali Herc 14. novembra 1899. u Erenfeldu, Keln.[1] August Horh je prethodno bio rukovodilac proizvodnje kod Karla Benca. Tri godine kasnije, 1902. godine preselio je kompaniju u Rajhenbah im Fogtland. 10. maja 1904. godine osnovao je Horch & Cie. Motorwagenwerke AG, akcionarsko društvo u Cvikau (Saksonija). Grad Cvikau je bio glavni grad jugozapadne Sakon županije i jedan od industrijskih centara Saksonije u to vreme.
Nakon problema sa Horhovim finansijskim direktorom, August Horh osnovao drugu kompaniju, 16. jula 1909, August Horch Automobilwerke GmbH u Cvikau. Međutim ubrzo je morao da promenite ime firme jer Horh je bio već registrovani brend na koji on nije imao pravo. Dana 25. aprila 1910. godine je registrovao kompaniju Audi Automobilwerke u registarskom sudu u Cvikau. Audi je latinski prevod nemačkog glagola "horh", što znači "slušati". Audi ime je predloženo od strane sina jednog od njegovog poslovnog partnera iz Cvikaua.[2]
Godine 1932. su objedinjena oba preduzeća iz Cvikaua (Horh i Audi) sa kompanijama Zschopauer Motorenwerke J. S. Rasmussen (DKV brend) i Vanderer te tako nastaje korporacija Auto union, Saksonija.
Rani modeli uredi
Kompanija je prvobitno počela sa proizvodnjom modela 5 hp (3,7 kW; 5,1 KS) i 10 hp (7,5 kW; 10 KS), sa dvocilindričnim automobilskim motorom automobiles u Kelnu 1901. godine.
Prvi Horhov automobil je bio 4,5 hp (3.4 kW; 4,6 KS), sa blokom motora od legure, što je bilo jedinstveno dostignuće u to vreme. Imao otvorenu karoseriju, sa osvetljenjem koje su pružale lampe sa svećama u njima. Za razliku od moćnih automobila u kasnijim godinama, prvi Horh jedva postizao maksimalnu brzinu od 32 km/č. Koristio je kvačilo sa trenjem i pogonsku osovinu za prenos snage na točkove što je bilo značajno u to vrema.
Firma ubrzo zapada u finansijske probleme, što nije iznenađenje obzirom na pionirski posao proizvodnje automobila u to vreme. Horh je morao da traži nove partnere.
U martu 1902. godine, August Horh proizvodi 20 hp (15 kW; 20 KS) četvorocilindrični automobil u svom pogona u Rajhenbah im Fogtland. Horh automobili su u to vreme smatrani napredniji i bolji od onih koje je onda proizvodio Mercedes Benz.
Do 1903. godine, Horh je proizvodio automobile sa motorom sa četiri cilindra. U martu naredne godine, on je predstavio svoj novi auto na sajmu u Frankfurtu.
August Horh je 1904. godine razvio prvi šestocilindrični motor, koji se pojavio 1907. Moric Šes, kosmopolita iz Berlina, bio je glavni akcionar kompanije Horh 1920. godine. On je uspeo da izgradi Horh brend kao veoma poželjan uvođenjem umetnosti u reklamiranju njihovih proizvoda.
Pol Dajmler je 1923. godine radio za Horh kao glavni inženjer za motore sa 8 cilindara, koje su kasnije prvi uveli u serijsku proizvodnju.
Spoj sa Audijem uredi
Godine 1909, nadzorni odbor (nemački ekvivalent Upravnog odbora) korporacije izbacio je Horha iz firme. Horh je 25. aprila 1910. osnovao Audiwerke GmbH. Ime je rešenje pravnog spora sa svojom starom kompanijom oko korišćenja brenda Horh i pametnom igrom reči (Audi je bukvalno latinski prevod staro nemačkog horh, što je imperativ glagola "slušati").
U 1928, kompaniju je kupio Jirgen Skafte Rasmusen, vlasnik DKV (na nemačkom Dampfkraftwagen, ili vozila sa parnim mašinama), koji je iste godine kupio i ostke američkog proizvođača automobila Rikenbeker. Rikenbeker posedovao opremu koju je uključio u svoju proizvodnju motora sa osam cilindara.
Auto union uredi
Četiri auto proizvođača Horh, Audi, DKV i Vanderer su se 29. juna 1932. godine, spojili formirajući Auto Union AG, Kemnic. Sadašnji Audi svoj logo sa četiri prstena je preuzeo sa logotipa Auto uniona, koji predstavljao spajanje ovih četiri kompanija. Tokom 1930-ih, Horh je predstavio novu liniju manjih i jeftinijih, ali ipak pristojnih, V8 automobila. Godine 1936, Horh je predstavio u Cvikauu 25,000-ti 8-cilindrični luksuzni automobil.
Auto union Grand Pri Rejsing automobili tip A do D, razvijeni su i izgrađen od strane specijaliste trkačkog odeljenja Horha koji su radili u Cvikau između 1933. i 1939. godine. Auto union automobili su osvojila 25 trka između 1935. i 1937. godine, koje su vozili Ernst fon Delius, Tacio Nuvolari Bernd Rozemajer, Hans Štuk i Ahil Varzi.
Auto union je postao glavni isporučilac vozila za nemački Vermaht, kao što su standardni putnički automobili visoke klase (Horh 108), srednje klase (Horh 901 i Vanderer 901) i polu guseničara Sd.Kfz. 11. Civilna proizvodnja je obustavljena nakon marta 1940. godine. Posle rata Auto Union AG u Kemnicu je raspušten i u Ingolštatu, Zapadna Nemačka, osnovan je novi Auto Union GmbH, gde se nastavila proizvodnja civilnih automobila. Zbog rasprostranjenog siromaštva u posleratnoj Nemačkoj, je proizvedeno samo mali broj DKV automobila sa dvocilindričnim motorom. Auto union je kupio 1964. godine Folksvagen, te je ponovo uveden stari brend Audi, sa svojim novim modelom Audi F103. Dajmler-Benc je zadržala prava na brend Horh sve do sredine 1980-ih. Dajmler-Benz je potom prebacio prava za ime Horh na Audi koji zauzvrat potpisao izuzeće da će koristiti naziv "Silberpfeil" (crna strela) na svim trkama u kojim će Audi učestvovati. Međutim, posle toga, brend Horh, ostaje zauvek uspavan.
Veza sa Trabantom uredi
Tokom Drugog svetskog rata, fabrika je pretrpela veliku štetu od bombardovanja. Kasnije, kad su sovjetske snage zauzele područje, ona je postala deo sovjetskog sektora podeljene Nemačke 1945. godine, a kasnije je postao deo Istočne Nemačke.
Stara Horh fabrika je između 1955-1958, proizvela automobil Horh P240, sa 6-cilindričnim motorom koji je bio veoma cenjen u to vreme. Bivši Horh i Audi u Cvikau su ujedinjeni 1958. godine, a novi brend, Sachsenring, u okviru Istočno Nemačke korporacije IFA je rođen. Nakon ujedinjenja 1958, model P240 je preimenovan u Sahzenring P240. Kao što je Sovjetska Uprava neobjašnjivo zabranila izvoz modela P240, tako je ekonomska administracija Istočne Nemačke odlučila da zaustavi proizvodnju vozila. IFA takođe proizvodi prvi Trabant P-50 1957. godine.[3]
Pogone auto industrije u Cvikau 1991. godine je kupio Folksvagen, i efikasno vratio njegovu povezanost sa Audijem.
Retki kolekcionarski primerci uredi
Redak primerak modela Horh 853A Sport kabriolet iz 1937. godine, u originalnom nerepariranom stanju, prodat je 24. juna 2006. godine na aukciji u Kortlandu, Njujorku, za $ 299.000.[4]
U kasnim 1930-im, Horh isporučuje ograničen broj promotivnih marama koje nose Horh logo. Šalju se samo najbogatijim vozačima, najvećim ljubiteljima automobila iz predratne automobilske ere. Međutim, tu je i stepen kontroverze u vezi sa ovim maramama jer su obično bile tražene među visokim članovima SS.
Horh modeli uredi
| Tip | Godina proizvodnje | Cilindri | Zapremina | Snaga | Maks. brzina |
|---|---|---|---|---|---|
| 4-15 PS | 1900–1903 | 2 cilindrični motor | 2,9-3,7 kW | 60 km/č | |
| 10-16 PS | 1902–1904 | 2 cilindrični motor | 7,4-8,8 kW | 62 km/č | |
| 22-30 PS | 1903 | 4 cilindrični motor | 2.725 cm³ | 16,2-18,4 kW | |
| 14-20 PS | 1905–1910 | 4 cilindrični motor | 2.270 cm³ | 10,3-12,5 kW | |
| 18/25 PS | 1904–1909 | 4 cilindrični motor | 2.725 cm³ | 16,2 kW | |
| 23/50 PS | 1905–1910 | 4 cilindrični motor | 5.800 cm³ | 29 kW | 100 km/č |
| 26/65 PS | 1907–1910 | 6 cilindrični motor | 7.800 cm³ | 44 kW | 120 km/č |
| 25/60 PS | 1909–1914 | 4 cilindrični motor | 6.395 cm³ | 40 kW | 110 km/č |
| 10/30 PS | 1910–1911 | 4 cilindrični motor | 2.660 cm³ | 18,4 kW | |
| K (12/30 PS) | 1910–1911 | 4 cilindrični motor | 3.177 cm³ | 20,6 kW | 75 km/č |
| 15/30 PS | 1910–1914 | 4 cilindrični motor | 2.608 cm³ | 22 kW | 80 km/č |
| H (17/45 PS) | 1910–1919 | 4 cilindrični motor | 4.240 cm³ | 33 kW | |
| 6/18 PS | 1911–1920 | 4 cilindrični motor | 1.588 cm³ | 13,2 kW | |
| 8/24 PS | 1911–1922 | 4 cilindrični motor | 2.080 cm³ | 17,6 kW | 70 km/č |
| O (14/40 PS) | 1912–1922 | 4 cilindrični motor | 3.560 cm³ | 29 kW | 90 km/č |
| Poni (5/14 PS) | 1914 | 4 cilindrični motor | 1.300 cm³ | 11 kW | |
| 25/60 PS | 1914–1920 | 4 cilindrični motor | 6.395 cm³ | 44 kW | 110 km/č |
| 18/50 PS | 1914–1922 | 4 cilindrični motor | 4.710 cm³ | 40 kW (55 KS) | 100 km/č |
| S (33/80 PS) | 1914–1922 | 4 cilindrični motor | 8.494 cm³ | 59 kW | |
| 10 M 20 (10/35 PS) | 1922–1924 | 4 cilindrični motor | 2.612 cm³ | 25,7 kW | 80 km/č |
| 10 M 25 (10/50 PS) | 1924–1926 | 4 cilindrični motor | 2.612 cm³ | 37 kW | 95 km/č |
| 8 tip 303/304 (12/60 KS) | 1926–1927 | 8 cilindrični motor | 3.132 cm³ | 44 kW | 100 km/č |
| 8 tip 305/306 (13/65 KS) | 1927–1928 | 8 cilindrični motor | 3.378 cm³ | 48 kW | 100 km/č |
| 8 tip 350/375/400/405 (16/80 PS) | 1928–1931 | 8 cilindrični motor | 3.950 cm³ | 59 kW | 100 km/č |
| 8 3 lit. tip 430 | 1931–1932 | 8 cilindrični motor | 3.009-3,137 cm³ | 48 kW (65 KS) | 100 km/č |
| 8 4 ltr. tip 410/440/710 | 1931–1933 | 8 cilindrični motor | 4.014 cm³ | 59 kW (80 KS) | 100-110 km/č |
| 8 4,5 ltr. tip 420/450/470/720/750/750B | 1931–1935 | 8 cilindrični motor | 4.517 cm³ | 66 kW (90 KS) | 115 km/č |
| 8 5 ltr. tip 480/500/500A/500B/780/780B | 1931–1935 | straight-8 | 4.944 cm³ | 74 kW (100 KS) | 120-125 km/č |
| 12 6 ltr. tip 600/670 | 1931–1934 | V12 | 6.021 cm³ | 88 kW (120 KS) | 130-140 km/č |
| 830 | 1933–1934 | V8 | 3.004 cm³ | 51 kW (70 KS) | 110-115 km/č |
| 830B | 1935 | V8 | 3.250 cm³ | 51 kW (70 KS) | 115 km/č |
| 830Bk/830BL | 1935–1936 | V8 | 3.517 cm³ | 55 kW (75 KS) | 115-120 km/č |
| 850/850 Sport | 1935–1937 | 8 cilindrični motor | 4.944 cm³ | 74 kW (100 KS) | 125-130 km/č |
| 830BL/930V | 1937–1938 | V8 | 3.517 cm³ | 60 kW (82 KS) | 120-125 km/č |
| 830BBL/930V | 1938–1940 | V8 | 3.823 cm³ | 67,6 kW (92 KS) | 125-130 km/č |
| 851/853/853A/855/951/951A | 1937–1940 | 8 cilindrični motor | 4.944 cm³ | 74 kW (100 KS) | 125-140 km/č |
Horh modeli po godini proizvodnje uredi
- 1900 - Horh 4/5PS
- 1902 - Horh 10/12PS
- 1904 - Horh 14/17PS
- 1905 - Horh 35/40PS
- 1906 - Horh 31/60PS
- 1907 - Horh 26/65PS
- 1908 - Horh 11/22PS
- 1909 - Horh 25/60PS
- 1910 - Horh 10/30PS
- 1911 - Horh 6/18PS
- 1912 - Horh 14/40PS
- 1914 - Horh 5/14PS
- 1922 - Horh 10 M20
- 1924 - Horh 10 M25
- 1926 - Horh 8 Tip 303
- 1927 - Horh 8 Tip 304
- 1928 - Horh 8 Tip 350
- 1929 - Horh 8 Tip 375
- 1930 - Horh 8 Tip 400
- 1931 - Horh 8 Tip 410
- 1932 - Horh 8 Tip 710
- 1933 - Horh 830
- 1935 - Horh 850
- 1937 - Horh 851
- 1938 - Horh 855
- 1940 - Horh 801
- 1952 - Horh P2
- 1955 - Horh P240
Literatura uredi
- Peter Kirchberg, Jürgen Pönisch: Horch. Typen – Technik – Modelle. Delius Klasing, Bielefeld 2006, ISBN 3-7688-1775-X.
- Werner Oswald: Alle Horch Automobile 1900–1945. 1. Auflage, Motorbuch Verlag, Stuttgart 1979, ISBN 3-87943-622-3.
- August Horch: Ich baute Autos. Vom Schmiedelehrling zum Autoindustriellen. Schützen-Verlag, Berlin 1937.
- Werner Lang: „Wir Horch-Arbeiter bauen wieder Fahrzeuge“. Geschichte des Horch-Werkes Zwickau 1945 bis 1958. Bergstraße Verlagsgesellschaft mbH, Aue 2007, ISBN 978-3-9811372-1-7.
- Wolf-Dieter Grün: Die Entwicklung der Warenzeichen von Horch und Audi. In: Ulrich Löber (Hrsg.): August Horch. Ein Automobilkonstrukteur aus Winningen. Landesmuseum Koblenz 1986, ISBN 3-925915-17-6, S. 117ff.
- Jürgen Pönisch: 100 Jahre Horch-Automobile 1899–1999. Aufstieg und Niedergang einer deutschen Luxusmarke. Zwickau 2000, ISBN 3-933282-07-1.
Reference uredi
- ^ August Horch: "Ich baute Autos - Vom Schmiedelehrling zum Autoindustriellen", Schützen-Verlag Berlin 1937
- ^ Audi AG motion picture 1994: "The Silver Arrows from Zwickau", running time approx. 49 mins.
- ^ „Trabant History”. Trabant.shocauto.com. Arhivirano iz originala 29. 09. 2010. g. Pristupljeno 2010-10-02.
- ^ „Rm Auctions”. Rm Auctions. Arhivirano iz originala 29. 09. 2010. g. Pristupljeno 2010-10-02.
Spoljašnje veze uredi
Mediji vezani za članak Horch na Vikimedijinoj ostavi