Joy Division
Joy Division (srp. Odeljenje za zabavu/ Odeljenje za radost) bila je engleska post pank muzička grupa, nastala nakon širenja panka u Engleskoj. Joy Division je bio prvi sastav pank pokreta koji svojom muzikom više nije naglašavao gnev i energiju, već je izražavao raspoloženje, čime je udario temelje alternativne muzike 1980-ih godina. Uprkos dosta sirovom početku kojim se nije razlikovao od drugih pank grupa na tadašnjoj sceni, Joy Division je, pošto je u svoju muziku uključio i sintesajzer, sve više naglašavajući melodičnost prožetu introvertnim i melanholičnim tekstovima frontmena grupe Ijana Kertisa, usmerio deo pank pokreta prema alternativnoj muzici kasnijih godina.
| Joy Division | |
|---|---|
| Muzički rad | |
| Aktivni period | 1976—1980. |
| Osnivanje | 1976. (Solford, Engleska) |
| Žanr | post-pank, gotik rok[1] |
| Izdavačka kuća | Factory Records |
| Članovi | |
| Bivši članovi | Ijan Kertis Bernard Samner Piter Huk Stefan Moris |
| Ostalo | |
| Veb-sajt | joydivisionofficial |
Biografija uredi
Formiranje uredi
Joy Division je formiran početkom 1977. Gitarista Bernard Albreht (rođen kao Bernard Diken) i basista Piter Huk su prvobitno formirali bend „Stif kitens“, a nakon toga su u grupu uključili i pevača Ijana Kertisa i bubnjara Stiva Broderdejla koji je sam sebe nazivao „Varšava“ (engl. Warsaw) po pesmi Dejvida Bouvija. U maju 1977. usledio je prvi nastup i to u Mančesteru. Pošto su snimili nekoliko demo snimaka grupu je u oktobru iste godine napustio bubnjar, a na njegovo mesto je došao Stiven Moris.
Bend je krajem 1977. promenio ime u Joy Division inspirisan pripovetkom „Kuća lutaka“ poljskog Jevrejina Jehel Denura, koji je pisao pod pseudonimom „Ka-cetnik 135633“. U ovoj pripoveci naziv „Joy Division“ je bio korišćen u slengu za grupu žena koje su u koncentracionim logorima u nacističkoj Nemačkoj bile prisiljavane da seksualno zadovoljavaju naciste (Joy Division bi na engleskom značilo odeljenje za zabavu).[2]
Nastupajući tokom 1978, najčešće na severu Engleske upoznali su nekoliko uticajnih osoba — Roba Gretona, mančesterskog didžeja koji je postao menadžer banda, Tonija Vilsona, TV novinara i vlasnika izdavačke kuće, i Dereka Branvuda, jednog od rukovodilaca izdavačke kuće „RCA“ koji je prvi u maju 1978. snimio tonski zapis koji je bio osnova kasnijeg prvog samostalnog albuma benda. Nekoliko pesama sa tog snimka odisalo je pank energijom, a ostatak je iskazao ono što će biti zaštitni znaci Joy Division-a u daljem periodu: emocionalni nemir i očaj Ijana Kertisa, Hukov brundajući bas i nazupčani rifovi sa gitare Albrehta.
Rana izdanja uredi
Prva ploča koju je izdao Joy Division bio je EP pod nazivom „An Ideal for Living“ u junu 1978. pod imenom sopstvene izdavačke kuće „Enigma“. Početkom 1979. javnost je pokazala priličan interes za novi zvuk koji je bend izbacio na tržište pa se bend sve češće pojavljuje u medijima. Sa producentom Martinom Hanetom bend je započeo snimanje novog materijala pa je u julu 1979. izašao prvi album „Unknown Pleasures“ koji je izazvao oduševljenje kritičara i publike, zbog čega se se dugo zadržao na nezavisnim top-listama u Ujedinjenom Kraljevstvu.
Nakon izdavanja albuma „Unknown Pleasures“, u drugom delu 1979. Joy Division je krenuo na turneju na kojoj su, zbog svoje žestoke svirke i nekonvencionalne predstave tokom koncerata, a i zbog glasina koje su kružile o bolesti Ijana Kertisa, vrlo brzo sticali nove poklonike. Ijan Kertis je, inače, patio od epilepsije i depresije i bio je sklon teškim duševnim stanjima i lomovima, pa je uskoro, u nekim trenucima, na sceni bilo teško razlikovati njegove koncertne nastupe i napade bolesti. Nakon kratkog odmora krajem 1979. bend je početkom 1980. nastavio svoju evropsku turneju na kojoj su mnogi koncerti bili otkazani zbog Kertisovog zdravstvenog stanja.
Kertisovo samoubistvo i posledice uredi
U aprilu 1980. bend je započeo snimanje svog novog izdanja koji je izašao na tržište ubrzo, istog meseca, pod nazivom „Love Will Tear Us Apart“. Singl je bio odlično primljen, ali se i dalje nije mogao pomeriti van nezavisnih top-lista. Tokom maja 1980. bendu je ugovorena turneja po SAD. Pre turneje imali su dve nedelje odmora, a dva dana pre predviđenog leta Ijan Kertis je izvršio samoubistvo vešanjem u svom stanu. Kertisovom smrću Joy Division je prestao da postoji. Tragična je činjenica da se to dogodilo u trenutku kada se bend sa svojim izdanjem „Love Will Tear Us Apart“ potpuno etablirao na muzičkoj sceni i krenuo prema komercijalizaciji svog stvaralaštva. Posle njegove smrti ostali članovi benda su objavili singl i spot za pesmu „Atmosphere“, kao neku vrstu spomena na njega, a njegova supruga Debora je na njegovom grobu uklesala reči „Love Will Tear Us Apart“.
U januaru 1981. članovi Joy Division-a osnivaju novi bend pod imenom „New Order“ (čiji je naziv ironično odnosi na zločinačke ideje Trećeg rajha o novom poretku) koji je svojom muzikom izišao iz sene Ijana Kertisa i muziku benda usmerio na elektronsku muziku. [3]Prema nekim tumačenjima, jedna od njihovih najpoznatijih pesama „Blue Monday“ je inspirisana Kertisom i predstavlja svojevrsnu poruku upućenu njemu.
Joy Division je za vreme kratkog postojanja izvršio veliki uticaj na razvoj muzike svog vremena i uticao na mnoge muzičare. Originalnom i nekonvencionalnom muzikom i izvođenjem, stekao je kultni status među obožavaocima muzike širom sveta.
Diskografija uredi
- Unknown Pleasures — (1979)
- Closer — (1980)
Reference uredi
- ^ Morgenstern, Hans (16. 4. 2015). „Five Best Goth Rock Bands of All Time”. Miami New Times. Pristupljeno 14. 11. 2019.
- ^ No more heroes : a complete history of UK punk from 1976 to 1980. Cherry Red. ISBN 978-1-901-44765-1.
- ^ „New Order | Biography & History”. AllMusic (na jeziku: engleski). Pristupljeno 14. 11. 2019.
Spoljašnje veze uredi
- Zvanični sajt (jezik: engleski)
- Joy Division na sajtu Discogs (jezik: engleski)
- Joy Division na sajtu IMDb (jezik: engleski)
