Kraftwerk
Ovaj članak je nedovršen. |
Kraftwerk (transkr. Kraftverk) je nemački elektronski muzički bend iz Diseldorfa, koji su osnovali Ralf Hiter i Florijan Šnajder 1970. godine. Njujork tajms ih naziva „Bitlsima elektronske muzike“.[1]. Prema britanskom listu Observer, „nijedan bend posle Bitlsa nije toliko doprineo pop kulturi kao Kraftwerk.“ U januaru 2014. godine, nagrađeni su Gremi nagradom za životno delo.
| Kraftwerk | |
|---|---|
 | |
| Muzički rad | |
| Aktivni period | 1970—danas |
| Mesto osnivanja | Diseldorf, Nemačka |
| Žanrovi | |
| Izdavačka kuća | Kling Klang, EMI, Astralwerks, Elektra, Warner Bros., Capitol, Vertigo, Philips |
| Članovi | |
| Sadašnji članovi | Ralf Hiter Fric Hilpert (od 1990.) Hening Šmic (od 1991.) Štefan Fafe (od 2008.) |
| Bivši članovi | Florijan Šnajder (1970-2008) Karl Vajs(†) (1970) Eberhard Kraneman (1970) Houschäng Néjadepour (1970) Mihael Roder (1971) Andreas Homan (1971–1972) Klaus Dinger (†) (1971–1972) Plato Kostic Rivera (1971–1972) Klaus Reder (1974–1975) Emil Šult (1971–1986) Volfgang Flir (1972–1986) Karl Bartos (1975–1990) Fernando Abartnes (1991) |
| Ostalo | |
| Veb-sajt | kraftwerk.com |
Istorija uredi
Osnivanje i rane godine (1970—1973) uredi
Florijan Šnajder (flauta, sintisajzer, električna violina) i Ralf Hiter (električne orgulje, sintisajzer) su se upoznali kao studenti na Univerzitetu muzike i medija Roberta Šumana u Diseldorfu krajem 1960ih, na kojem su studirali improvizaciju muzike[2].
Njih dvojica prvobitno sviraju zajedno u petorci Organisation. Ovaj ansambl je izdao samo jedan album, Tone Float, izdat za RCA Records u Ujedinjenom Kraljevstvu, ali se grupa raspala posle toga.
Raniji članovi grupe Kraftwerk od 1970. do 1974, su se menjali. Hiter i Šnajder radili su sa nekoliko muzičara tokom snimanja prvih tri albuma i izvođenja uživo nastupa; značajni od tih članova su bili gitarista Mihael Roder i bubnjar Klaus Dinger, koji su napustili grupu da bi formirali bend Neu![2]. Početkom 1971. godine, Hiter napušta grupu zbog studija arhitekture, a vraća se posle šest meseci.
Albumi Kraftwerk, izdat 1970, i album Kraftwerk 2, izdat 1972, uglavnom su bili svirani na tradicionalnim instrumentima kao što su gitara, bas gitara, bubnjevi, električne orgulje, flauta i violina. Post-produkcija uz pomoć modifikacije je izobličila zvukove instrumenata. Oba albuma su bila instrumentalna. Od 1972. do 1973. godine, uživo nastupe su samo izvodili Florijan i Ralf, a kasnije Volfgang Flir postaje član grupe.
Sa trećim albumom Ralf und Florian koji je izdat u oktobru 1973. godine, Kraftwerk se približio svom klasičnom zvuku, oslanjajući se više na sintisajzer i dram mašine. Album je takođe obeležio prvu upotrebu vokodera grupe Kraftwerk, koji je postao muzička signatura benda.
Međunarodni proboj (1974—1976) uredi
Četvrti album Autobahn je izdat u novembru 1974. godine. Hiter i Šnajder su počeli ulagati u novu tehnologiju kao što su minimug i EMS Synthi AKS. Takođe je zadnji album koji je Koni Plank producirao. Nakon komercijalnog uspeha kada se album plasirao na broj 5 na Bilbord top 200[3], Ralf i Florijan su uložili pare na novije stvari za njihov studio. U to vreme, slikar i grafički umetnik Emil Šult je postao saradnik benda. Šult je dizajnirao njihove omote albuma i kasnije pisao tekstove.[2]
1975. godine, krenuli su na turneju da promovišu album Autobahn, i to je prvi put da izvode u Ujedinjenom Kraljevstvu, Kanadi i Sjedinjenim Američkim Državama. Hiter i Šnajder su uglavnom svirali klavijaturne delove sa sintisajzerima i izvodili vokale, a Volfgang i novi član Karl Bartos su svirali elektronske udaraljke. Bartos je takođe koristio vibrafon na sceni. Hiter-Šnajder-Bartos-Flir bio je sastav je sve do kraja 1980ih godina.
Posle turneje, Kraftwerk kreće sa radom na novom albumu Radio-Activity. Ovaj album je bio manje popularan u Americi nego u Evropi. 1976. godine, britanski pevač Dejvid Boui je pozvao bend da daju podršku na turneji ali su to odbili[4]. Posle Radio-Activity turneje, bend je napravio kraću pauzu.
Vozovi, roboti i kompjuteri (1977—1982) uredi
Biciklizam non-stop (1983—1989) uredi
U miksu (1990—1999) uredi
Obilazak planete (2000—2009) uredi
Katalog (2010—danas) uredi
Diskografija uredi
- 1970: Kraftwerk
- 1971: Kraftwerk 2
- 1973: Ralf und Florian
- 1974: Autobahn
- 1975: Radio-Activity (nemački naziv: Radio-Aktivität )
- 1977: Trans-Europe Express (nemački naziv: Trans-Europa Express )
- 1978: The Man-Machine (nemački naziv: Die Mensch-Maschine )
- 1981: Computer World (nemački naziv: Computerwelt )
- 1983: Tour De France (maksi singl)
- 1986: Electric Café
- 1991: The Mix (kompilacija)
- 1999: Expo 2000 (maksi singl)
- 2003: Tour de France Soundtracks
- 2005: Minimum-Maximum (uživo)
Reference uredi
- ^ Call Them the Beatles Of Electronic Dance Music - New York Times nytimes.com Pristupljeno 5. 4. 2013.
- ^ a b v Bussy, Pascal (1993). Kraftwerk—Man, Machine & Music. SAF Publishing. ISBN 978-0-946719-70-9.
- ^ Kraftwerk | Awards allmusic.com Pristupljeno 6. 9. 2014.
- ^ Richard Witts"Vorsprung durch Technik ? Kraftwerk and the British Fixation with Germany". reproduced in "Kraftwerk: Music Non-Stop". Continuum Books 2012
Literatura uredi
- Bussy, Pascal (1993). Kraftwerk—Man, Machine & Music. SAF Publishing. ISBN 978-0-946719-70-9.