Lahta Centar (рус. Лахта центр) je javno-poslovni kompleks smešten u Sankt-Peterburgu a čiji je ključni objekat sedište PJSC Gazprom. Kompleks se sastoji od 5 objekata: toranj, višenamenska zgrada, zgrada Luka glavnog ulaza KZG (kompleks zgrada i građevina) te stilobata. Ukupna površina izgradnje je 570 000 m²[1].

Lahta centar
Лахта центр
Rekord za visinu
Lahta centar je bila najviša zgrada
na svetu od 2012 do 2019.*
Informacije
Lokacija Sankt Peterburg,
 Rusija
Status završena
Visina
Visina sa antenom
462 m
Vlasnik "Gazprom Neft"
Veb-sajt lakhta.center

*Potpuno nastanjiv objekat, potporan, od glavnog ulaza do strukturnog ili arhitektonskog vrha; pogledati spisak najviših zgrada na svetu za druge tipove lista.

Prva faza, uključujući soliter i višenamensku zgradu, puštena je u rad 16. oktobra 2018. Druga faza, koja uključuje zgradu KZG, po planu će biti završena na proleće 2021[2].

Toranj Lahta Centra (462 м) je najseverniji soliter u svetu i najviši u Evropi. Prema podacima od LEED uvršten[3] je u prvih pet ekoloških solitera u svetu[4]. Ukupna vrednost kompleksa procenjuje se za oko 120,7 milijardi rubalja (1,77 milijardi dolara)[5]. Dan otvaranja ovog kompleksa za posetioce će biti određen po završetku svih radova i uređenja. Prema planu izgradnja pristupnih puteva do Lahta Centra mora da bude završena do isteka 2020. Uređenje obale uz teren takođe se planira završiti do kraja 2020. godine[6][7].

Zanimljivosti

uredi
  • 1 mart 2015. je završeno betoniranje donje ploče kutijastog temelja za toranj Lahta Centra. Ovaj događaj je upisan u Ginesovu knjigu rekorda kao najveće neprekidno betoniranje na svetu – tokom 49 sati uzastopce bilo je izlivano 19 624 м³ betona[8].
  • Od avgusta 2016. je najseverniji soliter u svetu, a od oktobra 2017. još i najviša zgrada u Evropi i Rusiji.
  • 24 decembra 2018. Lahta Centar je prošao atestovanje u skladu sa međunarodnim ekološkum standardima LEED Platinum. Lahta Centar je jedini soliter u Rusiji koji je dobio ekološki sertifikat najvišeg nivoa.
  • 31 decembra 2018. na soliteru je bila upaljena novogodišnja rasveta zelene boje tako da se zgrada pretvorila u najvišu božićnu jelku u Evropi.
  • 2018 - Toranj Lahta Centra je uvršten u popis 10 najboljih u svetu solitera prema podacima arhitektonskog portala  Dezeen.
  • 2018 - Toranj Lahta Centra je uvršten u popis deset najboljih solitera te godine prema podacima najvećeg svetskog arhitektonskog portala Archdaily.
  • 2019 - Kompleks Lahta Centar je postao lider kao dobitnik veće količine nominacija u nagradi Award of Excellence, koju dodeljuje Council on Tall Buildings and Urban Habitat. Objekat je postao finalista u 5 nominacija, naime: Best Tall Building 400 meters and above; Construction Award; Structural Engineering Award; Geotechnical Engineering Award; Façade Engineering Award.

Objekti u kompleksu

uredi
  • Poslovne prostorije će zauzeti oko 300 000 m².
  • Višenamenska sala-transformer kapaciteta do 494 osoba. Sistem transformacije na temelju spiralift-tehnologije omogućuje opciju da se menja prostor ne samo sale nego i scene za 10—20 minuta.
  • Naučno-edukativni centar površinom od 7000 m².
  • Planetarijum u obliku kugle kapaciteta do 100 osoba. Spoljni prečnik je 19 metara. Nebeska projekcija je formirana uz pomoć zvezdane mašine (japanski projektor Ohira Tech Megastar-IIA), dok su veći objekti poput umetničkih letelica, vizuelni efekti i još mnogo toga digitalni, uz rezoluciju od 8K, zbog čega se koriste 10 laserskih 4K projektora SONY GTZ280. Ukupna rezolucija je 48 483 533 piksela.

Osobine konstrukcije

uredi

Opšte

uredi
  • Usled blizine Finskom Zalivu te labavog terena zbog slabijeg tla svi temelji kompleksa podupiru stubovi. Veličina tog stubnog polja (1.+2. faze) je 3480 stubova. Od onih 264 koji se nalaze ispod zgrade tornja imaju prečnik od 2 m, još 848 stubova prečnika od 1,2 m nalaze se ispod višenamenske zgrade te luka; 968 stubova prečnika od 0,6 m podupiru stilobat te još 1400 komada prečnika od 1,2 m su ispod zgrade KZG[9].
  • Površina svih fasada kompleksa (1.+2. etape) je više od 242 000 m², uključujući 179000 m² na objektima 1. faze. Ukupna masa stakla na fasadi tornja je 13000 tona. Oko 70% modula na fasadi tornja variraju se u obliku i veličini, uz to da je kod višenamenske zgrade izvedeno oko 50, a kod KZG oko 15 načina zastakljenja.Površina unutrašnje i spoljne fasade tornja je 93 500 m², višenamenske zgrade je 72 000 m², fasada Luka glavnog ulaza je 13 500 m²., KZG je 63 300 m².

Toranj

uredi
  • Zidina u tlu je zaštitna podzemna konstrukcija visoka 30 m koja služi kao ograda temelju tornja i štiti od podzemnih voda.
  • Temelj podupiru 264 stuba na dubini od 82 m.
  • Kutijasti temelj se sastoji od tri čvrsto armirane ploče prelivene betonom visoke čvrstoće. Najveća od njih je donja ploča debljine od 3,6 m.
  • Osnovni elemenat održivosti tornja je jezgro od armiranog betona unutar kojeg se nalaze mreže i instalacije, vertikalni transport, tehničke prostorije i sigurnosne zone. Protivpožarna zaštita jezgra je REI240, što znači da ono može da izdrži vatru tokom 4 sata bez promene svojstava betona i čelika.
  • U tlocrtu tornja je smešteno od 10 do 15 kompozitnih stubova. Unutar svakog od njih je čelično križano jezgro betonirano betonom visoke čvrstoće.
  • Horizontalnu održivost i ravnotežu soliteru osiguravaju autrigeri. Autrigerni odnosno tehnički nivoi to su parovi spratova kroz čiji prostor od jezgra prema obodu položene dijagonalne čelične rešetke. Njihova funkcija je preraspodela opterećenja od jezgra na stubove prilikom zemljotresa, udara, uragana, gunitka dela nosećih konstrukcija i dr. Toranj ima 5 autrigera.
  • Fasada tornja je montirana, sastoji se od 16 505 elemenata. Staklene jedinice su izrađene od aluminijskog profila i hladno savijenog stakla. Veličina tipične jedinice je 1,5*4, 2 m, težina svake je više 700 kg.
  • Vrh tornja visine više od 100 m napravljen je od nosećih čeličnih cevi okruglog preseka, zagrada i greda, fasade su izrađene od čelične mreže. Zamena stakla na vrežu je mera protiv zaleđivanja. Osim toga, u fasadi na nivou osmatračnice položen je kabel za grejanje.

Višenamenska zgrada

uredi

Višenamenska zgrada je objekat razdvojen u dve zgrade koje imaju zajednički temelj i krov.  Ima promenljivu spratnost sa visinskom razlikom od 7 do 17 spratova, visina vrha je nešto viša od 80 metara. Dužina je oko 300 metara. Osobina je negativan ugao nagiba stražnjih fasada.

Strukturni nacrt zgrade je uokviren. Prilikom izgradnje ovog objekta je iskorišćeno više od 24000 tona metalnih konstrukcija.

Glavni noseći elementi su 4 jezgra od armiranog betona koja primaju vertikalna i horizontalna opterećenja i prenose ih na temelj koji je izveden u obliku monolitnog rostverka podržanog stubovima.

Između te dve zgrade u sklopu nalazi se atrijum prekriven krovom od polimernih membrana za zaštitu od svetlosti ETFE. Unutar atrijuma prebačeni su prelazni mostovi. Atrijum je pešačka zona iz koje možete doći do bilo kojeg objekta u zgradi.

U višenamenskoj zgradi je smeštena većina javnih prostora kompleksa.

Kompleks zgrada i građevina

uredi

Arhitektura KZG uglavnom je istovetna arhitekturi višenamenske zgrade ali uz nešto varijacija. Promenljiva spratnost od 2 do 13 spratova, maksimalna visina je 85 m. Strukturna šema uključuje 16 ukrutnih jezgara. Namena KZG su poslovne prostorije.

Arhitektura i dizajn

uredi

Arhitektonski koncept je 2011. izradilo društvo RMJM. Dalje, koncept i projekat kompleksa su 2011-2017 dorađeni su od strane društva Gorproekt.

Koncept dizajna enterijera je izradio evropski biro Exclusiva Design Srl, koje je 2014. dobilo na javnom natečaju za projektovanje enterijera javnih zona kod višenamenskih kompleksa.

Galerija

uredi

Reference

uredi
  1. ^ [„Проект дня. «Комплекс зданий и сооружений». Его построят у «Лахта-центра» в 2021 году”. The Village. 29. 03. 2019. Приступљено 23. 12. 2019. ]
  2. ^ „Официальный сайт Службы государственного строительного надзора и экспертизы Санкт-Петербурга”. www.expertiza.spb.ru. Приступљено 23. 12. 2019. [мртва веза]
  3. ^ Burj Khalifa To Taipei 101: These Are The Tallest Skyscrapers In The World[мртва веза]
  4. ^ „LEED Certification”. Архивирано из оригинала 21. 04. 2021. г. Приступљено 26. 04. 2021. 
  5. ^ „«Лахта центр» разрешили ввести в эксплуатацию в Петербурге”. Недвижимость РИА Новости. 17. 10. 2018. Приступљено 09. 01. 2019. 
  6. ^ „Первый этап благоустройства набережной возле "Лахта центра" завершат к концу 2020 года”. ТАСС. Приступљено 23. 12. 2019. 
  7. ^ „Lahta Center — St Petersburg”. Guide For You Tours. Приступљено 20. 1. 2022. 
  8. ^ плоча "Лахта центра" ушла је у Гинисову књигу рекорда[мртва веза]
  9. ^ против вертикале. Или за? За оно што Лахта центру" лезхацхаиа " доминантног[мртва веза]