Википедија

London Calling (pesma)

London Calling (srp. London zove, MFA: /ˈlʌndən ˈkɔlɪŋ/) je pesma britanskog pank rok benda The Clash. Objavio ju je Si-Bi-Es rekords u decembru 1979. godine kao ploču od 7 inča (ploča od 12 inča, objavljena je godinu dana kasnije) u Ujedinjenom Kraljevstvu. London Calling je objavljen kao singl sa istoimenog trećeg studijskog albuma benda The Clash.

London Calling
Omot originalnog izdanja ploče iz 1979. godine
Singl izvođača: The Clash
album: London Calling
Izdat7. decembar 1979.
Snimljenavgust-septembar 1979.
Žanrpost-pank, pank rok
Dužina3:18
Jezikengleski
IzdavačCBS
TekstopisacDžo Stramer, Mik Džouns
Hronologija singlova benda The Clash
Groovy Times
(1979)

London Calling
(1979)

Clampdown
(1979)
Hronologija ponovnih izdanja singlova
This is England (1985) London Calling (1988) I Fought the Law (1988)

Pesmu su napisali Džo Stramer i Mik Džouns i ona sadrži apokaliptične, antiratne, i radikalne političke poruke. Pesma je napisana u E ključu frigijskog modula.[1]

London Calling je doživela pozitivne reakcije kritičara i dostigla je jedanaesto mesto na britanskoj listi top hitova u januaru 1980. godine, što je bio vrhunac benda do izlaska pesme Should I Stay or Should I Go koja je dostigla prvo mesto 1990. godine. Od njenog izlaska, London Calling je hvaljena od strane kritičara, i mnogi je nazivaju najboljom pesmom benda The Clash. Godine 2004. časopis Roling stoun je rangirao ovu pesmu kao petnaestu na svojoj listi 500 najboljih pesama svih vremena.[2]

Naslov pesme je aluzija na identifikaciju Bi-Bi-Si vorld servisa "This is London Calling..." koja je korišćena u toku Drugog svetskog rata, pretežno u zemljama okupiranim od strane Sila Osovine.[3] Džo Stramer je prvi put čuo ovaj prenos kada je živeo u Nemačkoj sa svojim roditeljima.

London Calling je korišćena u mnogim filmovima i serijama i postala je jedan od najčešćih indikatora da je radnja filma smeštena u Londonu.[4]

Pozadina i inspiracija uredi

Pesmu London Calling su zajedno napisali gitaristi Džo Stramer i Mik Džouns dok su bili na turneji Sjedinjenih Američkih Država. Stramer je rekao da je većina scena iz pesme došlo od naslova novina koje je on čitao, i da je originalna ideja za pesmu potekla iz razgovora sa njegovom tadašnjom verenicom u dugoj vožnji taksijem. Stramer je o tom događaju rekao:

Bilo je mnogo gluposti o Hladnom ratu, i znali smo da je London podložan poplavama. Rekla mi je da napišem nešto o tome.[5]

Gitarista Mik Džouns je rekao da je glavna tema poplave Londona došla kada je pročitao naslov u novinama: 'Severno more će se možda podići i gurnuti Temzu, i tako poplaviti grad'. U knjizi Anatomy of a Song, Džouns je rekao:

Pošizeli smo. Za nas, taj naslov je bio samo još jedan primer kako je sve otišlo dođavola.[6]

Umetnost uredi

Umetnost koja je korišćena za album London Calling bio je baziran na prvom albumu američke rokenrol legende, Elvisa Preslija, pa je umetnost korišćena za singl London Calling bila slično bazirana na starim Kolumbija 78 rpm pločama. Naslovnicu ovog singla je dizajnirao britanski umetnik Rej Lovri. Naslovnica singla London Calling je skoro identična Kolumbija pločama, samo deca na naslovnici singla slušaju klasične rok i pank albume. Ovi albumi su (sleva nadesno) debitni album Bitlsa Please Please Me, Never Mind the Bollocks, Here's the Sex Pistols benda Sex Pistols, debitni album Roling Stounsa, debitni album Kleša, Highway 61 Revisited Boba Dilana, i debitni album Elvisa Prislija (koji je inspirisao London Calling).[7]

Tekst uredi

Tekst pesme London Calling aludira na "nuklearnu grešku" (eng. "a nuclear error...") tj. na incident koji se desio na ostrvu Tri milje par meseci pre početka rada na pesmi. Ovaj incident je takođe pomenut u tekstu pesme "Clampdown" koja je objavljena na istom albumu.[8]

Strofa "London is drowning / And I live by the river" (London se utapa / A ja živim pored reke) aludira na tadašnju brigu da će većina Londona biti potopljena u slučaju da se Temza podigne (u slučaju porasta razine mora). Ova briga je kasnije dovela do izgradnje Barijere na Temzi koja reguliše nivo porasta te reke.

Stramer je u pesmu ubacio i poruke protiv policijske brutalnosti. Strofa "We ain't got no swing / Except for the ring of that truncheon thing" (Nemamo ritma / Sem zvonjave tog pendreka) govori o pendrecima koji su 1979. godine bili deo obavezne opreme Metropolitanske policije.

Pesma takođe sadrži strofe o neobaveznom korišćenju opijata, "We ain't got no high / Except for that one with the yellowy eyes" (Nemamo vođstvo / Sem onog sa žućkastim očima) i postavlja se kao himna za mlađe generacije pankera tako što ih navodi da se uzdignu i bore za ono što misle da je pravedno, "London Calling to the Imitation Zone / Forget it brother you could go it alone" (London zove zonu imitacija / Zaboravi brate, možeš ti i sam).

Linija Except for that one with the yellowy eyes takođe ima kao cilj da ismeje Stramerovo kratko oboljenje od Hepatitisa 1978. godine.

Strofa "Now don't look to us / Phoney Beatlemania has bitten the dust" (Nemojte u nas da gledate / Došao je kraj lažnom ludilu za Bitlsima) predstavlja očajanje benda zbog visokih dugova i lošeg menadžmenta njihovog benda koji su nastali kada je pank rok bum muzike koji je započet od strane benda The Sex Pistols polako zamro 1977. godine.

Neke od neobjavljenih strofa koje je napisao Džo Stramer su kasnije objavljene u knjizi The London Calling Scrapbook.[9] Originalni naziv ove pesme u Stramerovim beleškama bio je 'Ice Age' (srp. Ledeno doba), aluzija na nuklearno ledeno doba koje bi nastalo u slučaju nuklearnog rata:

The USA is sinking

The world is shrinking

The sun is blinking

While I'm drinking

The oil stops flowing

The wheat stops growing

The world stops knowing

Pesma se završava fejd-autom uz Morzeov kod koji speluje slova S-O-S, što pojačava smisao davljenja i vriska za pomoć. Mik Džouns je kreirao ovaj zvuk na jednom od svojih pikapa za gitaru.[10]

Kritički prijem i komercijalni nastup uredi

London Calling je objavljena kao jedini singl sa albuma London Calling i u svojoj prvoj nedelji je dostigla jedanaesto mesto na top listi u januaru 1980. godine. Ovo je bio najviše rangirani singl ovog benda do izlaska pesme "Should I Stay or Should i Go" deset godina kasnije koja je dostigla prvo mesto na top listi. London Calling se nije rangirala u američkoj top listi gde je pesma "Train in Vain" dostigla dvadeset i treće mesto na američkoj top pop listi.[11]

London Calling je bila prva pesma benda The Clash koja je dospela na top listu singlova van Ujedinjenog Kraljevstva, kada je ušla u top 40 listu u Australiji.

Ova pesma je provela deset nedelja na top listi singlova, ali je kasnije ponovo dospela u listu dva puta, i u njoj ukupno provela petnaest nedelja.

Kada je pesma ponovo izdata 1988. godine, dospela je ponovo na top listu singlova, gde je dostigla četrdeset i šesto mesto i tu provela tri nedelje. Treće izdanje ove pesme izdato 1991. godine, dospelo je na šezdeset i četvrto mesto na top listi, gde je proveo dve nedelje.[12][13]

Od njenog izlaska, kritičari su hvalili London Calling kao jednu od najboljih pesama benda The Clash. Roling stoun magazin je 2004. godine rangirao ovu pesmu kao petnaestu na svojoj listi 500 najboljih pesama svih vremena. Ovo je najviše rangirana pesma benda The Clash i najviše rangirana pank rok pesma na ovoj listi.

1989. godine, Roling stoun magazin je takođe rangirao album London Calling kao najbolji album koji je izašao tokom osamdesetih, iako je sam album izašao u decembru 1979. godine.

London Calling je dospela na listu "100 najboljih pesama osamdesetih" u izdanju VH1 gde je greškom ispisano da je pesma izašla 1982. godine.

Pesma London Calling se nalazi u "Top 500 pesama koje su uticale na rokenrol" u izdanju Dvorane slavnih rokenrola.[14]

Muzički spot uredi

London Calling bila je peta pesma benda The Clash za koju je snimljen muzički spot. Ovaj spot, kao i sve ostale pored spota za pesmu "Tommy Gun", režirao je britanski reditelj, di-džej i muzičar Donovan "Don" Lets.

U spotu, The Clash izvode London Calling na brodu blizu Kadogan pristaništa, nadomak mosta Albert, na severnoj strani Temze, u Batersi parku, tokom hladne i kišovite noći u decembru 1979. godine.[15]

Don Lets je o ovom snimanju rekao:

Ja volim kopno. Ne umem da plivam.Nisam znao da Temza ima plimu. Dakle, mi smo stavili kamere na brod, niska plima, kamere su 4.5 metra prenisko. Nisam ni shvatio da reke teku, pa sam mislio da će kamera lepo poskakivati gore-dole ispred pristaništa. Ali ne, kamera je konstantno skretala daleko od obale. Onda je počela kiša. Bio sam van svoje zone, ali sam nastavio, i Kleš je radio svoje. Grupa koja je radila svoje je bila jedina stvar koja je bila potrebna da učini ovaj spot sjajnim. Ovo je dobar primer pretvaranja naše slabosti u prednost.[16]

Ovaj muzički spot je pomogao u popularizovanju pesme London Calling van Ujedinjenog Kraljevstva.

Osoblje uredi

London Calling uredi

  • Džo Stramer - glavni vokali, ritam gitara
  • Mik Džouns - prateći vokali, gitara
  • Pol Simonon - prateći vokali, bas gitara
  • Toper Hedon - bubnjevi

Armagideon Time uredi

  • Džo Stramer - glavni vokali, klavir
  • Mik Džouns - gitara, harmonika, zvučni efekti
  • Pol Simonon - bas gitara
  • Toper Hedon - bubnjevi
  • Miki Galager - orgulje

Prerade i korišćenje u popularnim medijima uredi

London Calling su od njenog izlaska preradili mnogi izvođači, među kojima su Skindred, Nowhere, Boy Division, The New Standards, i Brus Springstin i I-strit bend.[17]

The Clash je odbio zahtev Britiš Telekoma za korišćenje pesme London Calling u reklamnoj kampanji tokom ranih devedesetih, da bi 2002. prihvatili zahtev autokompanije Jaguar za reklamu modela njihovog automobila.[18] Mnogi kritičari i fanovi su smatrali ovaj akt izdajom pank pokreta od strane benda, i u nekim slučajevima su deklamovali 'Pank je mrtav!' u aktu kritike prema bendu.[19] U intervjuu objavljenom na njegovom sajtu, Stramer je rekao:

Da, pristao sam na to. Mi dobijamo hiljade i hiljade zahteva i sve ih odbijemo. Ali sam pomislio Jaguar... da. Ako si u grupi, i svi napravite nešto zajedno, onda svi zaslužuju nešto. Pogotovo dvadeset i kusur godina kasnije.[20]

Pesma je iskorišćena za reklamu Britiš Ervejza iz 2012. godine. U ovoj reklami, putnički avion se vozi ulicama Londona i prolazi pored mnogih poznatih lokacija u gradu, a zatim se na kraju parkira ispred Olimpijskog stadiona. Reklama se završava sa sloganom 'Don't fly. Support team GB' (Ne letite. Podržite tim Velike Britanije) uz hešteg #HomeAdvantage (Prednost kod kuće).[21]

Džo Stramer je kasnije u svojoj karijeri postao di-džej za Bi-Bi-Si Vorld Servis i bio je voditelj svoje radio emisije koja se zvala "Joe Strummer's London Calling" (London Zove Džoa Stramera).[22] Ova radio emisija je trajala svega osam epizoda, gde je Stramer puštao pesme benda The Clash kao i svoje novije pesme.[23]

Pesmu London Calling su usvojili fanovi fudbalskog kluba Arsenal, kao uvodnu himnu kada se igraju utakmicu na njihovom Emirejts Stadionu.[24] Ova pesma se takođe svira na poluvremenu na utakmicama fudbalskog kluba Fulam, na njihovom stadionu Krejven kotidž.[25]

London Calling se pojavljuje u filmovima Bili Eliot (2000), Intimnost (2001), Džejms Bond filmu Umri drugi dan (2002), i Atomska plavuša (2017).

Pesma se takođe pojavljuje u sitkom seriji Prijatelji u epizodi "The One with the Ross's Wedding: Part 1" kada postava serije odlazi u Englesku.[26]

Plasman na top listama uredi

Objavljivanje Godina Zemlja Najviša

pozicija

Prvo objavljivanje

singla

1979 Ujedinjeno Kraljevstvo 11
1980 Irska 16
1980 Novi Zeland 23
1980 Sjedinjene Američke Države 30
1980 Australija 28
Drugo objavljivanje singla 1988 Ujedinjeno Kraljevstvo 46
Treće objavljivanje

singla

1991 Irska 18
1991 Švedska 30
1991 Ujedinjeno Kraljevstvo 64

Reference uredi

  1. ^ „London Calling by The Clash Chords, Melody, and Music Theory Analysis - Hooktheory”. www.hooktheory.com. Pristupljeno 2021-05-10. 
  2. ^ Stone, Rolling; Stone, Rolling (2003-12-11). „500 Greatest Songs of All Time”. Rolling Stone (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-11-04. 
  3. ^ „World Service - Listen Live - BBC Sounds”. www.bbc.co.uk (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-11-04. 
  4. ^ „The Clash”. IMDb. Pristupljeno 2020-11-04. 
  5. ^ „Behind The Song: The Clash, "London Calling" « American Songwriter”. American Songwriter (na jeziku: engleski). 2015-02-19. Pristupljeno 2020-11-04. 
  6. ^ „Anatomy of a Song”. www.goodreads.com. Pristupljeno 2020-11-04. 
  7. ^ „London Calling Project | Ray Lowry”. www.raylowry.com. Arhivirano iz originala 16. 11. 2020. g. Pristupljeno 2020-11-09. 
  8. ^ Songfacts. „London Calling by The Clash - Songfacts”. www.songfacts.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-11-05. 
  9. ^ „London Calling Scrapbook”. The Clash UK (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-11-05. 
  10. ^ „London Calling Meaning | Shmoop”. www.shmoop.com. Pristupljeno 2020-11-05. 
  11. ^ „london calling | full Official Chart History | Official Charts Company”. www.officialcharts.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-11-06. 
  12. ^ „london calling {1988} | full Official Chart History | Official Charts Company”. www.officialcharts.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-11-06. 
  13. ^ „london calling {1991} | full Official Chart History | Official Charts Company”. www.officialcharts.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-11-06. 
  14. ^ „500 Songs that Shaped Rock and Roll”. web.archive.org. 2009-02-27. Arhivirano iz originala 27. 02. 2009. g. Pristupljeno 2020-11-06. 
  15. ^ „The Clash | Official Website”. The Clash | Official Website. Pristupljeno 2020-11-07. 
  16. ^ scottduckett, Author (2019-07-10). „THE CLASH: LONDONS CALLING”. scottduckett.com (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 26. 11. 2020. g. Pristupljeno 2020-11-08. 
  17. ^ „Cover versions of London Calling by The Clash | SecondHandSongs”. secondhandsongs.com. Pristupljeno 2020-11-09. 
  18. ^ „ART FOR A CHANGE - London Calling”. www.art-for-a-change.com. Pristupljeno 2020-11-09. 
  19. ^ „The Clash-- "London Calling" in a Jaguar commercial...”. Headphone Reviews and Discussion - Head-Fi.org (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-11-09. 
  20. ^ „Boston Globe Online / Sunday | Focus / Brand new Jag”. web.archive.org. 2002-10-04. Arhivirano iz originala 04. 10. 2002. g. Pristupljeno 2020-11-09. 
  21. ^ „British Airways Doesn't Want Brits Flying” (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-11-09. 
  22. ^ „The Sound of Strummer | Arts and Entertainment | BBC World Service”. www.bbc.co.uk. Pristupljeno 2020-11-09. 
  23. ^ „"Joe Strummer's London Calling": All 8 Episodes of Strummer's UK Radio Show Free Online | Open Culture” (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-11-09. 
  24. ^ „Tviter”. mobile.twitter.com. Pristupljeno 2020-11-09. 
  25. ^ FC, Fulham. „Fulham FC”. Fulham FC. Pristupljeno 2020-11-09. 
  26. ^ Bright, Kevin (1998-05-07), The One with Ross's Wedding: Part 1, Jennifer Aniston, Courteney Cox, Lisa Kudrow, Matt LeBlanc, Bright/Kauffman/Crane Productions, Warner Bros. Television, Pristupljeno 2020-11-09 

Spoljašnje veze uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=London_Calling_(песма)&oldid=26759454”