Википедија

Maslinovke

Maslinovke (Oleaceae) su familija cvetnica u redu Lamiales.[1] Ona trenutno obuhvata 26 rodova, jedan od kojih je nedavno izumro.[2] Postojećih 25 rodova obuhvataju Cartrema, koji je ponovo otkriven 2012. godine.[3] Broj vrsta u ovoj porodici se procenjuje na oko 700. Oleaceae se sastoji od žbunja, drveća, i nekoliko lijana. Cvetovi su obično mnogobrojni i veoma mirisni.[4] Familija ima kosmopolitsku distribuciju, u opsegu od subarktičkih do najjužnijih delova Afrike, Australije, i Južne Amerike. Značajni članovi familije Oleaceae su maslina, jasen, jasmin, i nekoliko popularnih ukrasnih biljki uključujući Ligustrum, forsitiju, Chionanthus, i jorgovan.[5]

Maslinovke
Maslina (Olea europaea)
Naučna klasifikacija e
Carstvo: Plantae
Kladus: Tracheophytes
Kladus: Angiospermae
Kladus: Eudicotidae
Kladus: Asterids
Red: Lamiales
Porodica: Oleaceae
Hoffmanns. & Link
Plemena
Sinonimi
  • Bolivariaceae Griseb.
  • Forstiereae (Forstieraceae) Endl.
  • Fraxineae (Fraxinaceae) S.F. Gray
  • Iasmineae (Iasminaceae) Link
  • Jasmineae (Jasminaceae) Juss.
  • Lilacaceae Ventenat
  • Nyctantheae (Nyctanthaceae) J.G. Agardh
  • Syringaceae Horan.

Opis

uredi

Listovi

uredi

Porodicu karakterišu nasuprotni listovi koji mogu biti jednostavni ili složeni.

Plod

uredi

Plod može biti bobičast i mesnat sa košticom, suvi plod (kapsula) ili plod s krilcem.

Upotreba

uredi

Mnogi članovi porodice su značajni za privredu. Maslina (Olea europaea) je važna zbog ploda i ulja koje se dobija iz njega; jaseni (Fraxinus) se cene zbog tvrdog drva, a forzicija, jorgovan i jasmin su ukrasne biljke.

Pregled

uredi

Tipski rod za Oleaceae je Olea, maslina. Nedavne klasifikacije ne prepoznaju potporodice, ali porodica je podeljena na pet plemena.[2] Posebnost svakog plemena snažno je podržana u molekularnim filogenetskim studijama, ali odnosi među plemenima nisu bili razjašnjeni do 2014.[6] Filogenetsko stablo za Oleaceae je petorazredno i može se predstaviti kao {Myxopyreae [Forsythieae (Fontanesieae <Jasmineae + Oleeae>)]}.

Glavni centri raznovrsnosti za Oleaceae su u jugoistočnoj Aziji i Australiji.[7] Značajan broj vrsta postoji i u Africi, Kini[8] i Severnoj Americi. U tropskim predelima porodica je zastupljena na raznim staništima, od niske suve šume do planinske oblačne šume. Kod Oleaceae širenje semena gotovo u potpunosti vrše vetar ili životinje. U slučaju da je plod bobica, vrstu uglavnom rasejavaju ptice. Plodovi rasuti vetrom su samare.

Neka starija dela prepoznala su čak 29 rodova u Oleaceae.[9] Danas većina autora prepoznaje najmanje 25, ali ovaj broj će se promeniti, jer se nedavno pokazalo da su neki od ovih rodova polifiletski.

Procene broja vrsta u Oleaceae kretale su se od 600 do 900. Većina razlika u broju vrsta nastaje zbog roda Jasminum u kojem je prihvaćeno bar 200[10] ili čak 450[11] vrsta.

Uprkos oskudnosti fosilnih zapisa i netačnosti datiranja molekularnih časovnika, jasno je da su Oleaceae drevna porodica koja je postala široko rasprostranjena rano u svojoj istoriji. Za neke rodove se veruje da su reliktne populacije koje su ostale nepromenjene tokom dužih perioda zbog izolacije koju su nametnule geografske barijere poput područja sa malim uzvišenjima koja odvajaju planinski vrhovi.

Sistematika

uredi

Rodovi

uredi

Sledeći spisak sadrži svih 25 prihvaćenih rodova u nedavnoj reviziji familije iz 2004. godine.[2][12]

Vrste

uredi

Reference

uredi
  1. ^ Angiosperm Phylogeny Group (2009). „An update of the Angiosperm Phylogeny Group classification for the orders and families of flowering plants: APG III”. Botanical Journal of the Linnean Society. 161 (2): 105—121. doi:10.1111/j.1095-8339.2009.00996.x. Архивирано из оригинала (PDF) 25. 5. 2017. г. Приступљено 26. 6. 2013. 
  2. ^ а б в Peter S. Green. 2004. "Oleaceae". pages 296-306. In: Klaus Kubitzki (editor) and Joachim W. Kadereit (volume editor). The Families and Genera of Vascular Plants volume VII. Springer-Verlag: Berlin; Heidelberg, Germany. ISBN 978-3-540-40593-1.
  3. ^ Nesom, Guy L. (2012). „Synopsis of American Cartrema” (PDF). Phytoneuron. 96: 1—11. 
  4. ^ Vernon H. Heywood, Richard K. Brummitt, Ole Seberg, and Alastair Culham. Flowering Plant Families of the World. Firefly Books: Ontario, Canada. ISBN 978-1-55407-206-4..
  5. ^ Anthony Huxley, Mark Griffiths, and Margot Levy (1992). The New Royal Horticultural Society Dictionary of Gardening. . The Macmillan Press,Limited: London. The Stockton Press: New York. ISBN 978-0-333-47494-5. (set).
  6. ^ Refulio-Rodriguez, Nancy F.; Olmstead, Richard G. (2014). „Phylogeny of Lamiidae”. American Journal of Botany. 101 (2): 287—299. PMID 24509797. doi:10.3732/ajb.1300394. 
  7. ^ Armen L. Takhtajan (Takhtadzhian). ' second edition (2009). Springer Science+Business Media. ISBN 978-1-4020-9608-2 (print) ISBN 978-1-4020-9609-9 (eBook). Takhtajan, Armen, ур. (2009). Flowering Plants. ISBN 978-1-4020-9608-2. doi:10.1007/978-1-4020-9609-9. 
  8. ^ Mei-chen Chang, Lien-ching Chiu, Zhi Wei, and Peter S. Green. 1996. "Oleaceae" pages 272-319. In: Wu Zhengyi, Peter H. Raven, and Hong Deyuan (editors). 1994 onward. Flora of China vol. 15: Myrsinaceae – Loganiaceae. Science Press: Beijing, China; and Missouri Botanical Garden Press: St. Louis, MO, USA. ISBN 978-0-915279-37-1(vol. 15) ISBN 978-0-915279-34-0 (set).
  9. ^ Flora ornamental española, VI (Araliaceae – Boraginaceae) Архивирано на сајту Wayback Machine (2. март 2016), 2010.
  10. ^ Peter S. Green and Diana Miller. 2009. The Genus Jasminum in Cultivation. Royal Botanic Gardens, Kew. ISBN 978-1-84246-011-5.
  11. ^ David J. Mabberley. 2008. ' third edition (2008). Cambridge University Press: UK. Mabberley, D. J. (мај 2008). Mabberley's Plant-book: A Portable Dictionary of Plants, Their Classification and Uses. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-82071-4. 
  12. ^ „Oleaceae Hoffmanns. & Link | Plants of the World Online | Kew Science”. Plants of the World Online. Приступљено 2020-05-08. 

Spoljašnje veze

uredi
 
Maslinovke на Викимедијиној остави.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Maslinovke&oldid=28927464”