N,N'-Dicikloheksilkarbodiimid
N,N'-Dicikloheksilkarbodiimid (DCC) je organsko jedinjenje sa hemijskom formulom C13H22N2 čija primarna upotreba je vezivanje aminokiselina tokom veštačke sinteze peptida. Pod standardnim uslovima, ovo jedinjenje se javlja kao beli kristali sa teškim, slatkim mirisom. Niska tačka topljenja ovog materijala pojednostavljuje njegovu upotrebu. DCC je veoma rastvoran u dihlorometanu, tetrahidrofuranu, acetonitrilu i dimetilformamidu, a nerastvoran je u vodi.
Nazivi | |
---|---|
IUPAC naziv
N,N'-dicyclohexylcarbodiimide
| |
Drugi nazivi
Cikloheksanamin, DCC
| |
Identifikacija | |
3D model (Jmol)
|
|
ChEBI | |
ChemSpider | |
ECHA InfoCard | 100.007.914 |
RTECS | FF2160000 |
| |
Svojstva | |
C13H22N2 | |
Molarna masa | 206,33 g·mol−1 |
Agregatno stanje | beli kristalni prah |
Gustina | 1,325 g/cm3, prah |
Tačka topljenja | 34 °C (93 °F; 307 K) |
Tačka ključanja | 122 °C (395 K na 6 mmHg) |
nije rastvoran | |
Opasnosti | |
R-oznake | R22 R24 R41 R43 |
S-oznake | S24 S26 S37/39 S45 |
NFPA 704 | |
Tačka paljenja | 113 °C |
Srodna jedinjenja | |
Srodne materije: karbodiimidi
|
N,N'-diizopropilkarbodiimid, 1-etil-3-(3-dimetil aminopropil) karbodiimid hidrohlorid |
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |
verifikuj (šta je ?) | |
Reference infokutije | |
Struktura i spektroskopija
urediC-N=C=N-C osnova karbodiimida (N=C=N) je linearna. Ona je srodna sa strukturom alena. Tri osnovne rezonantne strukture opisuju karbodiimide:
- RN=C=NR ↔ RN+≡C-N-R ↔ RN--C≡N+R
N=C=N grupa proizvodi karakterističan IR spektralni potpis na 2117 cm−1.[3] 15N NMR spektar pokazuje karakteristično pomeranje na 275.0 ppm iznad azotne kiseline, i 13C NMR spektar sadrži pik na oko 139 ppm ispod TMS.[4]
Priprema
urediPri-Bara et al. koriste paladijum acetat, jod, i kiseonik za sprezanje cikloheksil amina i cikloheksil izocijanida.[5] Prinosi do 67% su postignuti koristeći ovaj pristup:
- C6H11NC + C6H11NH2 + O2 → (C6H11N)2C + H2O
Tang et al. kondenzuju dva izocijanata koristeći katalizator OP(MeNCH2CH2)3N sa prinosom od 92%:[6]
DCC se takođe priprema iz dicikloheksilureje koristeći katalizator faznog transfera po Jaszay et al. Disupstituisana urea, arensulfonil hlorid, i kalijum karbonat reaguju u toluenu u prisustvu benzil trietilamonijum hlorida i daju DCC sa prinosom od 50%.[7]
Reference
uredi- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ^ Jiansheng Tang; Thyagarajan Mohan; John G. Verkade (1994). „Selective and Efficient Syntheses of Perhydro-1 ,3,5-triazine-2,4,6-trioneasn d Carbodiimides from Isocyanates Using ZP(MeNCH2CH2)sN Catalysts”. J. Org. Chem. 59: 4931—4938. doi:10.1021/jo00096a041.
- ^ Issa Yavari; John D. Roberts (1978). „Nitrogen-15 Nuclear Magnetic Resonance Spectroscopy. Carbodiimides”. J. Org. Chem. 43: 4689—4690. doi:10.1021/jo00419a001.
- ^ Ilan Pri-Bara; Jeffrey Schwartz (1997). „N,N-Dialkylcarbodiimide synthesis by palladium-catalysed coupling of amines with isonitriles”. Chem Commun. 4: 347. doi:10.1039/a606012i.
- ^ Jiansheng Tang; Thyagarajan Mohan; John G. Verkade (1994). „Selective and Efficient Syntheses of Perhydro-1 ,3,5-triazine-2,4,6-trioneasn d Carbodiimides from Isocyanates Using ZP(MeNCH2CH2)sN Catalysts”. J. Org. Chem. 59: 4931—4938. doi:10.1021/jo00096a041.
- ^ Zsuzsa Jaszay; Imre Petnehazy; Laszlo Toke; Bela Szajani (1987). „Preparation of Carbodiimides Using Phase-Transfer Catalysis”. Synthesis. 5: 520—523. doi:10.1055/s-1987-27992.
Spoljašnje veze
uredi- Peptidi -- Sekvenciranje i sinteza Архивирано на сајту Wayback Machine (13. mart 2005).