Википедија

Netscape Navigator

Netscape Navigator je ukinuti vlasnički veb pregledač, a originalni pregledač Netscape--a, od verzije 1 do 4.08, i 9.h. Bio je zaštitni znak Netscape-ovog odeljenja za komunikaciju i veoma popularan veb-pregledač na globalnom nivou, 1990-ih, ali do 2002. njegovo korišćenje je gotovo nestalo.[1] To je prvenstveno zbog povećane upotrebe Microsoft-ovog veb-pregledača -{Internet Explorer}, a delimično zato što korporacija Netscape (koju je kasnije kupio AOL) nije izdržala tehničke inovacije Netscape Navigator-a posle kasnih 1990-ih[2]

Netscape Navigator
Programer(i)Netscape Communications Corporation
Prvo izdanje15. decembar 1994.; pre 29 godina (1994-12-15)
Stabilno izdanje
4.0.8 / 9.0.0.6 / 9. novembar 1998.; pre 25 godina (1998-11-09)
21. februar 2008.; pre 16 godina (2008-02-21)
Napisan uC
PlatformaViše platformni
TipVeb-pregledač
Veb-sajtarchive.netscape.com

Poslovna propast Netscape-a je bila glavna tema Majkrosoftovog antimonopolskog suđenja, gde je sud presudio da je spajanje Internet Explorer-a sa OS Windows monopolska i ilegalna poslovna praksa. Ta odluka je doneta kasno za Netscape, jer je već tada Internet Explorer bio najdominantniji veb-pregledač na Windows-u.

Netscape Navigator je nasledio Netscape Communicator iz 1997. godine. Izvorni kod Netscape Communicator-a 4.h bio je osnova za razvijanje Mozilla Application Package-a, koji je kasnije preimenovan u SeaMonkey.[3] Netscapeov Mozilla paket je poslužio kao osnova za pregledač koji je poznat kao Mozilla Firefox.

Ime Netscape Navigator je vraćeno 2007. godine, kada je AOL najavio verziju 9 Netscapeovih serija pregledača, Netscape Navigator 9. 28. decembra 2007.godine, AOL je prekinuo svoj razvoj, ali je nastavio da pruža podršku veb-pregledaču sa sigurnosnim ažuriranjima sve do 1. marta 2008.godine. AOL dozvoljava preuzimanje arhiviranih verzija veb pregledača iz porodice Netscape Navigatora. AOL je sačuvao Netscape veb-portal.[4]

Istorija i razvoj

uredi

Poreklo

uredi

Netscape Navigator na Mosaic veb-pregledaču, koga je napisao Mark Andersen, tada zaposlen u Nacionalnom centru za superračunarske aplikacije i student na univerzitetu u Ilinoisu. Nakon što je Andersen diplomirao 1993. godine, preselio se u Kaliforniju i tamo sreo Džima Klarka, osnivača Silikon grafiks-a. Klark je verovao da je Mosaic veb pregledač imao ogromne komercijalne mogućnosti i obezbedio je potreban novac za to. Ubrzo je Mosaic komunikaciona korporacija vodila biznis u Mauntin Vju-u, Kalifornija, na čelu sa Andersonom kao predsednikom. Kako je univerzitet u Ilinoisu bio nezadovoljan što kompanija koristi naziv Mosaic, kompanija je promenila ime u Netscape Communications i nazvala svoj predstavnički veb-pregledač Netscape Navigator.

Netscape je objavio u prvom novinskom izveštaju (13, oktobra 1994. godine) da će omogućiti korišćenje Navigatora svim ne-komercijalnim korisnicima, i beta verzije 1.0 i 1.1 su zaista bile besplatne za preuzimanje u decembru 1994. godine. Netscape-ova prvobitna politika saradnje je bila takva da je imala za cilj da omogući da Navigator bude besplatan i dostupan svim ne-komercijalnim korisnicima sa naznakom da bi internet softver trebalo da bude distribuiran besplatno.[5]

Međutim, kroz dva meseca od izdavanje tog izveštaja, Netscape je promenio svoju politiku gde je naveo da samo obrazovne i ne-profitabilne institucije mogu besplatno, bez optužbi da koriste verziju 1.0.[6]

 Preokret je bio potpun kada je verzija 1.1 beta bila dostupna 6. marta 1995. godine, gde je u izveštaju navedeno da će verzija 1.1 biti dostupna besplatno samo za akademske i ne-profitne organizacije. Nema je bio prvi pojam u saopštenju za javnost da bi Navigator mogao da bude dostupan svima u duhu internet softvera

Neki eksperti za zaštitu i kriptografi su pronašli da su sve objave Netscapeovih verzija imale ogromne sigurnosne probleme sa pucanjem servera sa velikim URL-ovima i 40-bitnih enkripcionih ključeva.[7][8]

Prvih nekoliko objava ovog projekta je napravljeno u obliku komercijalnih i ocenjujućih verzija; na primer, verzija 1.0 i verzija 1.oN. N ocenjujuće verzije si bile skoro identične komercijalnim verzijama; pismo je tu postojalo kako bi podsećalo ljude da počnu da plaćaju pregledač onog trenutka kada su shvatili da su ga dosta koristili i da su zadovoljni njime. Ova razlika je formalno nestala tokom godina, i kompletna verzija pregledača je ostala dostupna za slobodno korišćenje, sa zatvorenim verzijama koje su postojale na flopi disku (i kasnije na CD-ovima) upakovano zajedno sa telefonskom podrškom. Tokom ove ere, Početna internet oprema je bila popularna, ali je obično zahtevala flopi ili CD disk za internet softver, a ova popularnost se ogledala ostvarivanju Netscapeovog i drugih veb pregledača.[9] Imejl podrška je u početku bila besplatna, i ostala je takva neko vreme, godinu ili dve, dok nije bilo neophodno da se ona unapredi.

Tokom razvoja, Netscape-ov pregledač je bio poznat pod imenom Mozilla, koje je postalo ime maskotu zmaja nalik Godzili koja se koristila neprekidno na veb-sajtu kompanije. Ime Mozilla se takođe koristilo kao korisnički agent za HTTP zahteve pregledača. Ostali veb pregledači su tvrdili da su bili kompatibilni sa Netscapeovim ekstenzijama u HTML-u, i koristili isto ime u njihovom korisničkom agentu tako da bi veb serveri njima slali iste stranice kao one što su poslate Netscapeovim pregledačima. Mozilla je sada univerzalno ime za materije koje su povezane sa naslednicima otvorenog koda, Netscape komunikatora.

Razvoj Netscape-a

uredi
 
Netscape Navigator 1.22

Kada je potrošačka internet revolucija stigla sredinom 1990-ih, Netscape je bio dobro pozicioniran da ti iskoristi. Dobrom kombinacijom karakteristika i privlačne šeme licenciranja koja je omgućavala besplatno korišćenje za nekomercijalne svrhe, Netscape pregledač je ubrzo postao de fakto standard, posebno na platformi Windows. Internet provajderi i izdavači računarskih časopisa pomogli su da Navigator postane dostupan u pisanoj formi.

Važna inovacija koju je Netscape uveo 1994. godine je bio leteći displej veb stranica, gde se tekst i grafici pojavljuju na ekranu dok se stranica preuzima. Raniji veb-pregledači ne bi prikazivali stranicu dok se svi grafici ne bi bili skinuti preko internet konekcije; ovo bi često teralo korisnika da gleda u prazan ekran nekoliko minuta. Sa Netscapeom, ljudi koji koriste dajal-ap konekcije su mogli da počnu da čitaju tekst sa veb-stranice svega nekoliko sekundi nakon pristupanja stranici, pre nego što je većina teksta i grafika učitana. Ovo je napravilo veb mnogo pogodnijim za prosečne korisnike.

Kroz kasne 1990-e, Netscape se potrudio da Navigator ostane tehnički lider među veb pregledačima. Bitne nove karakteristike su uključivale kolačiće, okvire,[10] približne audio konfiguracije,[11] i JavaScript-u (u verziji 2.0). Iako su ove i druge inovacije postale standardne od strane W3C i ECMA i korišćene na ostalim pregledačima, često su smatrane kontroverzama. Netscape je, prema kritikama, bio zainteresovan za prilagođavanje veba njegovim de fakto standardima (zaobilazeći standardne odbore i tako uklanjajući komercijalnu konkurenciju) a tada se to ogledalo u produktima popravljanja bagova. Potrošačka prava su bila kritična kada su u pitanju kolačići i komercijalni veb-sajtovi koji su ih koristili kako bi napali privatnost pojedinaca.

Na tržištu, međutim, ovi problemi prave razliku. Netscape Navigator je ostao lider na marketu sa više od 50% globalnog korišćenja. Softver pregledač je bio dostupan za širok spektar operativnih sistema, uključujući Windows (3.1, 95, 98, NT), Macintosh, Linux, OS/2,[12] i mnogo drugih verzija Linux-a, uključujući DEC, San Solaris, BSD/OS, IRIX, AIX i HP-UX, i radio gotovo identično na svakom od njih. Netscape je počeo da eksperimentiše sa prototipovima sistema zasnovanih na vebu, poznatim kao “Constellation”, koji bi dozvoljavali korisniku da pristupi i izmeni svoje datoteke na bilo kom delu mreže, bilo kog računara ili operativnog sistema koji koristi.

Posmatrači industrija su samouvereno očekivali nastanak nove ere povezanog računarstva. Osnovni operativni sistem, kako se verovalo, bi postao nebitan za razmatranje; buduće aplikacije bi se pokretale na veb-pregledaču. Ovo je predviđao Netscape kao čistu mogućnost da postavi Navigator u srce računarstva nove generacije, i tako dobije mogućnost da se proširi na svim poljima softvera i usluga marketa.

Pad

uredi
 
Korišćenje Netscape Navigatora, 1994–2007

Uspeh Netscape-a je pokazao važnost veba (mnogo ljudi je koristilo internet zbog njegove lakoće upotrebe), internet pretraživanje je počelo da se smatra potencijalnim biznisom. Prateći Netscape, Microsoft je počeo kampanju  kako bi ušao na tržište veb-pregledača. Kao i Netscape pre njega, Microsoft je licencirao Mosaic izvorni kod od Spajgles-a.(koji je preuzeo kod licence od univerziteta u Ilinoisu). Koristeći ovaj jednostavni kod, Majkrosoft je napravio Internet Explorer.

Konkurencija između Microsoft-a i Netscapea je označila sukobe pregledača. Internet Explorer, Internet Explorer 1.0 (dostavljen u alatu Microsoft Plus-a za Windows 95[13]) i IE, verzije 2.0 (prva među-platformna verzija veb-pregledača, koja podržava i Windows i Mac OS[14]) su smatrane da su inferiorne i primitivne kada se uporede sa verzijama Netscape Navigatora. Izdanjem Internet Explorer-a 3.0 (1996) Microsoft je mogao se nosi sa Netscapeom, a sa verzijom 4.0 (1997) još više napredovao u smislu marketinškog deljenja. IE 5.0 (1999) je poboljšao stabilnost i oduzeo veliki deo tržišnog prostora Netscape Navigatoru po prvi put.

Postojale su dve verzije Netscape Navigator-a 3.0; standardna i zlatna. Druga se sastojala od pregledača Navigator sa imejlom, novim čitačima i WYSIWYG kompozitorom veb-stranice; međutim, ove dodatne funkcije su usporile softver, izvršavajući ničice do pucanja.

Ovo zlatno izdanje je preimenovalo Netscape Communicator počevši od verzije 4.0; promena imena je zbunila korisnike. Netscape CEO Džim Barksdejl je insistirao da se promeni ime jer je Komunikator bio opšte prihvaćen klijent aplikacije, koji je sadržao Navigator pregledač.

Stariji Netscape komunikator 4.x je bio sporiji od Internet Explorer-a 5. Tipične veb-stranice su postale dosta ilustrovane, često sa intenzivnim JavaScript-om i kodiranjem sa HTML karakteristikama, dizajnirane za posebne svrhe ali su sada smatrane za globalne alate za uređivanje prostora (HTML tabele, najočigledniji primer, su bile teško podnošljive za Communicator) . Netscape pregledač, nekada dobar proizvod, je postao kreš i sklon greškama; na primer, neke verzije su ponovo preuzele celu veb-stranicu kako bi je ponovo obradile kada se prozoru pregledača promeni veličina (besmislenost za dajal-ap korisnike), i pregledač bi najčešće pukao na veb-stranicama sa jednostavnim CSS-om. Štaviše, dizajn Netscape Communicator-a izgledao je zastarelo u poređenju sa Internet Explorer-om i promenjenim interfejsom operativnih sistema kompanija Microsoft i Apple. Na kraju decenije, Netscapeov veb-pregledač je izgubio dominaciju na Windows-u, i avgusta 1997. godine Microsoft je pristao da investira sto pedeset miliona dolara kako bi Apple postavio Internet Explorer kao podrazumevani veb-pregledač na novim Mac OS distribucijama. Poslednji Internet Explorer} za Mac je objavio Internet Explorer 3.0 za Mac, ali je Internet Explorer 4 ipak objavljen kasnije te godine.

Microsoft je uspeo da natera internet provajdere i prodavce računara da distribuiraju Internet Explorer svojim kupcima, umesto Netscape Navigator-a, uglavnom zbog toga što Microsoft može da koristi moć vlastite licence Windows OEM, i povremeno ih je investirao pri pravljenju IE reklamnih softvera, samo da bi novonastale verzije Internet Explorer-a mogle biti ponuđene. I Netscape i Microsoft su radili to, postavljajući mnogo vlasničkih HTML oznaka na njihove pregledače, što je teralo korisnike da izaberu između dve konkurencije i dva totalno različita veb-pregledača.

U martu 1998. godine, Netscape je objavio najveći deo razvijene baze koda za Netscape komunikator koji je bio pod licencom otvorenog koda.[15] Jedino su pre-alfa verzije [[Netscape 5]] bile puštene pre nego što je zajednica otvorenog koda odlučila da ošteti kompletni kodnu sonovu Netscape Navigatora i napravi nov veb pregledač oko Geko internet motora koji je Netscape razvijao ali koji nije inkorporisan. Novonastali projekat otvorenog koda je nazvan Mozilla, prvobitno ime za Netscape Navigator. AOL je kupio Netscape; programeri Netscapea su uzeli predbeta kod iz Mozill-ine kodne osnove, dali mu nov GUI, i objavili ga kao {Netscape 6. Ovo nije uticalo na vraćanje nekadašnjih korisnika, koji su nastavili da se prebacuju na Internet Explorer. Nakon objavljivanja Netscape-a 7 i javnog beta testiranja, Mozilla 1.0 je objavljena, 5. juna 2002. godine. Ista kodna osnova, pogon Gecko, postali su osnova nezavisnih aplikacija, uključujući Firefox i Thunderbird.

Dana 28. decembra 2007. godine, programeri Netscapea su objavili da je AOL prekinuo razvoj Netscape Navigatora, napuštajući ga 1. marta 2008.godine.[16] Uprkos tome, arhivirane i nepodržane verzije pregledača su ostale slobodne za preuzimanje. Firefox će preuzeti inicijativu nad Internet Explorer-om u sledećoj rundi ratova pregledača.

Legat

uredi

Netscape-ov doprinos internetu uključuje i JavaScript, koji je proglašen za novi standard Ecma International-a. Krajnju specifikaciju ECMAScript-a odobrila je Java i nekoliko veb-pregledača, i njeno korišćenje kao unakrsnog pregledača, dugo posle Netscape Navigatora je značajno opalo. Još jedan primer je oznaka frame, koja se i danas dosta koristi, i koja je bila svrstana u veb-standarde kao što su „HTML 4.01 Frameset” specifikacije.

U časopisu PC World iz 2007. godine, originalni Netscape Navigator se smatrao najboljim tehničkim proizvodom ikada zbog njegovog uticaja i doprinosa na internet.[17]

Vidi još

uredi

Reference

uredi
  1. ^ "Roads and Crossroads of the Internet History".
  2. ^ Netscape's Brief History Arhivirano na sajtu Wayback Machine (16. februar 2009) Retrieved on 02-16-2009
  3. ^ Clark 1999
  4. ^ Tom Drapeau (28 December 2007).
  5. ^ "AOL - News, Sports, Weather, Entertainment, Local & Lifestyle" Arhivirano na sajtu Wayback Machine (14. jun 2002).
  6. ^ "AOL - News, Sports, Weather, Entertainment, Local & Lifestyle" Arhivirano na sajtu Wayback Machine (26. mart 2005).
  7. ^ Demailly, Laurent (22 July 1996).
  8. ^ "Hackers Alert Netscape to Another Flaw".
  9. ^ Mark Robbin Brown; Steven Forrest Burnett; Tim Evans; Heather Fleming; Galen Grimes; David Gunter; Jerry Honeycutt; Peter Kent; Margaret J. Larson; Bill Nadeau; Todd Stauffer; Ian Stokell; John Williams (1996). Netscape Navigator 3 Starter Kit. Que. ISBN 978-0-7897-1181-6. 
  10. ^ Ladd, Eric.
  11. ^ "Navigator Proxy Auto-Config File Format".
  12. ^ Watson, Dave (21 July 2001).
  13. ^ "Download Web Browser - Internet Explorer". Windows.microsoft.com.
  14. ^ "Microsoft Internet Explorer Web Browser Available on All Major Platforms, Offers Broadest International Support" Arhivirano na sajtu Wayback Machine (6. januar 2012) (Press release).
  15. ^ Hamerly, Jim (January 1999).
  16. ^ BBC News Article retrieved 29 February 2008
  17. ^ "The 50 Best Tech Products of All Time" Arhivirano na sajtu Wayback Machine (6. septembar 2015).

Literatura

uredi
  • Mark Robbin Brown; Steven Forrest Burnett; Tim Evans; Heather Fleming; Galen Grimes; David Gunter; Jerry Honeycutt; Peter Kent; Margaret J. Larson; Bill Nadeau; Todd Stauffer; Ian Stokell; John Williams (1996). Netscape Navigator 3 Starter Kit. Que. ISBN 978-0-7897-1181-6. 

Spoljašnje veze

uredi


Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Netscape_Navigator&oldid=27673131”