Макови

Makovi (lat. Papaveraceae) kosmopolitska je porodica skrivenosemenica koja obuhvata oko 775 poznatih vrsta raspoređenih u 45 rodova. Naziv cele familije potiče od latinskog naziva za mak (papaver). Iako je kosmopolitski raspostranjena najveći broj vrsta raste u umerenoj zoni severne hemisfere, iako se mogu pronaći i vrste koje žive u suptropskim oblastima. Većinom su to jednogodišnje zeljaste biljke, iako postoji i nekoliko žbunastih vrsta.

Makovi
Bulka
Naučna klasifikacija
Carstvo:	Plantae
Divizija:	Magnoliophyta
(nerangirano):	Eudicots
Red:	Ranunculales
Porodica:	Papaveraceae Juss.

Najtipičniji predstavnik ove porodice je bulka (Papaver rhoeas).

Opis porodice

Većina predstavnika iz porodice makova spadaju u kategoriju zeljastih, jednogodišnjih i višegodišnjih biljaka. Manji broj vrsta pripada kategoriji grmova i malog drveća. U okviru ove porodice nalaze se biljke u čijim vegetativnim delovima se nalaze dobro razvijene mlečne cevi sa mlečnim sokom (lateksom) koji sadrži jedinjenja iz grupe alkaloida. Mlečni sok ističe iz mlečne cevi prilikom povrede biljke, vodenkasto je bele, ređe crvene boje. Kod pojedinih vrsta primetno je pak i potpuno odsustvo mlečnih cevi. Sadrže alkaloide, a najrasprostranjeniji su derivati izohinola. Listovi imaju naizmeničan raspored, mogu biti prost ili složeni, uglavnom su sedeći, ali mogu biti i sa lisnom drškom. Stabljika je u većini slučajeva granata.

Cvetovi su najčešće krupni i imaju terminalan položaj. Kod najvećeg broja predstavnika ove porodice cvetovi su pojedinačni, a sreću se i vrste sa cvetovima skupljenim u rastresite cvasti koje po tipu mogu biti cimozne i recimozne. Cvetovi su dvopolni, aktinomorfne simetrije i ciklično građeni. Obično su bez mirisa. Perijant je dvojan, sa četiri krunična listića koji su najčešće veliki i jarko obojeni. Međutim, manji broj vrsta ima 6 krunčnih listića u cvetu, a poznati su i predstavnici sa većim brojem kruničnih listića. Takođe su poznate i vrste kod kojih krunični listići potpuno odsustvuju.

Čašica je najčešće tročlana, ređe dvočlana ili četvoročlana i veoma rano opada. U cvetu obično imaju 2 ili 4 prašnika, mada postoje i vrste sa znatno većim brojem. Oprašivanje je najčešće entomofilno, mada se pojedini predstavnici razmnožavaju i anemofilno (uz pomoć vetra). Oplodnih listića ima najčešće dva, nešto ređe 3 do 5, a izuzetno retko iznad pet. Oni grade sinkarpan tučak. Plodnik je nadcvetan, najčešće jednook, ređe višeook. Obično sadrži od 2 do 16 placenti i mnogobrojne semene zametke, ili samo jedan bazalni semeni zametak. Nektarije nisu prisutne. Plod je najčešće čahura septicida ili poricida, a ređe nepucajući plod. Klica je jako sitna, a endosperm sadrži uljane materije.

Privredni značaj

Pojedine vrste iz ove porodice imaju veliki ekonomski značaj. Seme pojedinih vrsta koristi se u industriji zbog svog uljastog endosperma. Najvažniji predstavnik ove vrste je mak (Papaver somniferum) koji se gaji i kao industrijska i kao ukrasna biljka. Iz zelenih čaura ove biljke dobija se mlečni sok čijim daljim sušenjem se dobija opijum, važna farmaceutska sirovina iz koje se dobija čitav niz jedinjenja iz kategorija alkaloida − morfin, kodein, papaverin i drugi. Predstavnici ove porodice su rasporstranjeni kao livadske, korovske i ruderalne biljke. Tako se bulka javlja kao jednogodišnji korov u usevima strnih žita.

• 
  Bulka
• 
  Hunnemannia fumariifolia
• 
  Meconopsis betonicifolia
• 
  Dicentra peregrina

Rodovi

• Adlumia Raf. ex DC.
• Arctomecon Torr. & Frém.
• Argemone L.
• Bocconia L.
• Canbya Parry ex A.Gray
• Capnoides Mill.
• Cathcartia Hook.f.
• Ceratocapnos Durieu
• Chelidonium L.
• Corydalis DC.
• Cryptocapnos Rech.f.
• Cysticapnos Mill.
• Dactylicapnos Wall.
• Dendromecon Benth.
• Dicentra Bernh.
• Dicranostigma Hook.f. & Thomson
• Discocapnos Cham. & Schltdl.
• Ehrendorferia Fukuhara & Lidén
• Eomecon Hance
• Eschscholzia Cham.
• Fumaria L.
• Fumariola Korsh.
• Glaucium Mill.
• Hunnemannia Sweet
• Hylomecon Maxim.
• Hypecoum L.
• Ichtyoselmis Lidén & Fukuhara
• Lamprocapnos Endl.
• Macleaya R.Br.
• Meconella Nutt.
• Meconopsis Vig.
• Papaver L.
• Platycapnos (DC.) Bernh.
• Platystemon Benth.
• Platystigma Benth.
• Pseudofumaria Medik.
• Pteridophyllum Siebold & Zucc.
• Roemeria Medik.
• Romneya Harv.
• Rupicapnos Pomel
• Sanguinaria L.
• Sarcocapnos DC.
• Stylomecon G.Taylor
• Stylophorum Nutt.
• Trigonocapnos Schltr.

Библиографија

• Blattner, Frank R. & Kadereit, Joachim W. (1999). „Morphological evolution and ecological diversification of the forest-dwelling poppies (Papaveraceae: Chelidonioideae) as deduced from a molecular phylogeny of the ITS region”. Plant Systematics and Evolution. 219 (3-4): 181—197. doi:10.1007/bf00985578. 
• Carolan, James C.; Hook, Ingrid L.I.; Chase, Mark W.; Kadereit, Joachim W. & Hodkinson, Trevor R. (2006). „Phylogenetics of Papaver and Related Genera Based on DNA Sequences from ITS Nuclear Ribosomal DNA and Plastid trnL Intron and trnL–F Intergenic Spacers”. Annals of Botany. 98 (1): 141—155. PMC 2803553 . PMID 16675606. doi:10.1093/aob/mcl079. 
• Hoot, S.B.; Kadereit, J.W.; Blattner, F.R.; Jork, K.B.; Schwarzbach, A.E. & Crane, P.R. (1997). „Data congruence and phylogeny of the Papaveraceae s.l. based on four data sets: atpB and rbcL sequences, trnK restriction sites, and morphological characters”. Systematic Botany. 22: 575—590. JSTOR 2419829. doi:10.2307/2419829. 
• Kadereit, J.W. (1993). Papaveraceae.  In Kubitzki, Rohwer & Bittrich 1993
• Kadereit, J.W.; Schwarzbach, A.E.; Jork, K.B. (1997). „The phylogeny of Papaver s.l. (Papaveraceae): polyphyly or monophyly?”. Plant Systematics and Evolution. 204: 75—98. doi:10.1007/bf00982533. 
• Kubitzki, K.; Rohwer, J.G.; Bittrich, V., ур. (1993). The Families and Genera of Vascular Plants. II. Flowering Plants - Dicotyledons. Berlin: Springer-Verlag. ISBN 978-3-540-55509-4. 
• Lidén, M. (1993). Fumariaceae.  In Kubitzki, Rohwer & Bittrich 1993
• Lidén, M. (1993). Pteridophyllaceae.  In Kubitzki, Rohwer & Bittrich 1993
• Lidén, M.; Fukuhara, T.; Rylander, J. & Oxelman, B. (1997). „Phylogeny and classification of Fumariaceae, with emphasis on Dicentra s.l., based on the plastid gene rps16 intron”. Plant Systematics and Evolution. 206: 411—420. doi:10.1007/bf00987960. 
• Wang, W.; Lu, A.-M.; Ren, Y.; Endress, M.E. & Chen, Z.-D. (2009). „Phylogeny and classification of Ranunculales: Evidence from four molecular loci and morphological data”. Perspectives in Plant Ecology, Evolution and Systematics. 11: 81—110. doi:10.1016/j.ppees.2009.01.001. 
• Watson, L. & Dallwitz, M.J. (1992—2006). „The families of flowering plants: descriptions, illustrations, identification, and information retrieval. Version: 29th July 2006.”. Архивирано из оригинала 03. 01. 2007. г. Приступљено 27. 12. 2006.