Proteinska kinaza C

Proteinska kinaza C, takođe poznata kao PKC (ЕЦ 2.7.11.13), je familija enzima koji kontrolišu dejstvo drugih proteina putem fosforilacije hidroksilnih grupa serinskih i treoninskih aminokiselinskih ostataka tih proteina. PKC enzimi se aktiviraju signalima poput povećanja koncentracije diacilglicerola ili Ca2+. PKC enzimi imaju važnu ulogu u nekoliko kaskada prenosa signala.

Proteinska kinaza C
Identifikatori
EC broj2.7.11.13
Baze podataka
IntEnzIntEnz pregled
BRENDABRENDA pristup
ExPASyNiceZyme pregled
KEGGKEGG pristup
MetaCycmetabolički put
PRIAMprofil
Strukture PBPRCSB PDB PDBe PDBj PDBsum

PKC familija sadrži deset izoenzima.[1] Oni se dele u tri potfamilije, na osnovu njihovih sekundarnih glasnika: konvencionalna (ili klasična), nova i atipična.[2] Konvencionalni (c)PKC enzimi su izoforme α, βI, βII, i γ. Njima je za aktivaciju potreban Ca2+, diacilglicerol (DAG), i fosfolipid kao što je fosfatidilserin. Novi (n)PKC proteini su δ, ε, η, i θ izoforme, i njima je potreban DAG, ali ne Ca2+. Konvencionalni i novi PKC enzimi su aktivirani istim putem prenosa signal kao fosfolipaza C. Za razliku od njih, atipični (a)PKC enzimi (protein kinaza Mζ i ι / λ izoforme) nisu zavisni od Ca2+ i diacilglicerola. Termin „protein kinaza C“ se obično odnosi na celu familiju.

Izoenzimi

uredi

Vidi još

uredi

Literatura

uredi
  1. ^ Mellor H, Parker PJ (1998). „The extended protein kinase C superfamily”. Biochem. J. 332 ( Pt 2): 281—92. PMC 1219479 . PMID 9601053. 
  2. ^ Nishizuka Y (1995). „Protein kinase C and lipid signaling for sustained cellular responses” (abstract). FASEB J. 9 (7): 484—96. PMID 7737456. 

Spoljašnje veze

uredi