Suge Knight

Marion Hju Najt Mlađi (engl. Marion Hugh Knight Jr.; Kompton, 19. april 1965) američki je muzički producent i osnivač diskografske kuće Death Row Records, koji je bio centralna figura u komercijalnom uspehu gangsta repa. Ovaj podvig se pripisuje prva dva albuma diskografske kuće: The Chronic repera Dr. Dre i Doggystyle repera Snoop Dogg.

Suge Knight
Suge Knight 2007. godine
Ime po rođenju	Marion Hju Najt Mlađi
Datum rođenja	(1965-04-19)19. april 1965.
Mesto rođenja	Kompton, Kalifornija, SAD
Zanimanje	muzički producent
Aktivni period	1987—1996. 2001—2015.
Krivična prijava	teško ubistvo, pokušaj ubistva, pobegao s mesta udesa
Krivična kazna	28 godina u zatvoru
Deca	5
Muzička karijera
Žanr	hip hop gangsta rep hip hop Zapadne obale
Izdavačke kuće	Black Kapital Death Row
Povezani članci	Dr. Dre Tupak Šakur Snoop Dogg

Počeci

Merion Najt rođen je 19. aprila 1966, u oblasti Kompton u Los Anđelesu. Njegov poznati nadimag Šug je skraćenica od Šugar Ber (slatki meda). Kao mladić bio je član ulične bande Mob Piru Blads, a i kasnije je vrlo često viđan u njihovim bojama. Bez obzira na to bio je odličan učenik i sportista, pa je dobio sportsku stipendiju kako bi nastavio školovanje. Nakon škole, kratko je igrao za Los Anđeles Remse, ali nije uspeo. Zbog toga je pronašao posao kao promoter koncerata i telohranitelj poznatih kao što je Bobi Braun. Najtovi problemi sa zakonom počeli su 1987. kada je bio optužen za krađu auta, posedovanje oružja i pokušaj ubistva. Ipak izbegao je zatvor i osuđen je na uslovnu kaznu. Dve godine kasnije, osnovao je sopstvenu izdavačku kuću, i zaradio prvi veliki novac primoravši Vanila Ajsa da potpiše za njega. (Priča se da je Najt prebacio Ajsa preko ograde balkona na 20. spratu držeći ga samo za članke.)

Det Rou Rekords

Šug je podstaknuo Drea, suvlasnika Det Rova (engl. Death Row Records), da zajednički osnuju izdavačku kuću, u kojoj će Dre biti, ne samo producent, nego i solo izvođač. Najt je osigurao distribuciju preko Interskop Rekordsa. Dreov prvi album, The Chronic, je postao jedan od najuticajnijih rep albuma svih vremena, i prodao se u preko 6 miliona primeraka. Ovaj album je napravio zvezdu i od Dreovog štićenika Snup Doga, čiji se prvi album, Doggystyle, prodao u preko 5 miliona kopija, što je Det Rovu osiguralo poziciju najmoćnije kuće u rep muzici. Kroz uspeh Det Rova, muzika sa zapadne obale počela je da dominira u rep muzici. Najt je otvorio noćni klub u Las Vegasu po imenu Klub 662. Ovo ime je dato, jer ovi brojevi, na tastaturi telefona, daju ime MOB, ime Najtove bande iz mladosti. U međuvremenu, Najt je imao sukobe sa mnogim poznatim ličnostima, od kojih je najznačajniji njegov sukob sa Šonom Kombsom, vlasnikom izdavačke kuće Bed Boj Rekords iz Njujorka. Na dodeli Soursovih nagrada, u avgustu 1995, Najt je izjavio: Bilo ko, ko želi da bude umetnik i želi da ostane zvezda, a ne želi da mu se izvršni producent trpa u sve spotove i sve pesme, neka dođe i potpiše za Det Rov. Ovo se odnosilo na Pafijevu tendenciju da bude sporedni vokal u pesmama njegovih umetnika i da se pojavljuje u njihovim spotovima.

Najt je, 1995, izjavio da mu je bilo žao Tupaka, koji se nalazio u zatvoru, i kojem nijedan od njegovih prijatelja nije pomogao. Položio je kauciju od 1,4 miliona dolara i izvukao Tupaka iz zatvora, koji je potpisao za Det Rov, i zajedno sa svojim prijateljima formirao grupu Di Autloz. Kada je Tupak počeo da snima All Eyez On me, prvi dupli album u istoriji repa, Šug je izjavio da će Det Rov ponovo da stvara istoriju. Album se prodao u preko 10 miliona kopija, i mnogi ga smatraju najboljim albumom u istoriji Gangsta repa.

1995. grupa Da Dog Paund, nalazila se u prikolici u Njujorku, spremajući se za snimanje spota za pesmu Njujork, Njujork. U spotu, trebalo je da oni nogama ruše zgrade na Tajms Skveru. Tupak se nalazio na lokalnoj radio-stanici i prozivao mnoge repere iz Njujorka. Na prikolicu je ispaljeno nekoliko metaka. Nije bilo povređenih, ali pucnjava je predstavljala upozorenje da Det Rov nije dobrodošla u Njujorku. Tupak je kasnije tvrdio da je bio ljut na Snupa, jer ga ovaj nije javno podržao i nije želeo da provocira Istočnu obalu. Snup je odbio da snimi pesmu u kojoj bi prozivao Notorijus B. I. G.-a, i držao se podalje od sukoba Det Rov – Bed Boj. Najt je u jednom intervjuu, nakon zatvora, izjavio da je razlog zašto se Tupak nije pojavio na Snupovom albumu Tha Doggfather, taj jer je Tupak imao sukob sa Snupom.

Tupak je postao vodeći umetnik Det Rova. Suvlasniku Dr. Dreu, nije se dopao pravac u kojem je išla izdavačka kuća i napustio je Det Rov krajem 1995. Dre je kasnije rekao da je kap koja je prelila čašu bilo premlaćivanje jednog producenta samo zato što je prebrzo premotavao traku. Tupak se zbog toga okomio na Drea, napadajući ga u pesmama kao što su: To Live & Die In L.A., Toss It Up i Fuck Friends. Takođe isticao je da Dre praktično nije ništa radio i da mu je trebalo tri godine da snimi jednu pesmu.

I bez Drea, Det Rov je napredovala. Izbacili su singl Hit ‘Em Up u kojem su isprozivali najuticajnije repere sa istoga, Notorijus B. I. G.-a, Paf Dedija, Mob Dip i Nasa. Dve sedmice pre Tupakove smrti objavili su planove o osnivanju Det Rova na istoku. Ali svi planovi su obustavljeni kada je Tupak ubijen u Las Vegasu, septembra 1996. Snup Dog je izjavio, nakon Tupakovog ubistva, da napušta izdavačku kuću jer se plaši za sopstveni život.

Zatvaranje

Na video-snimku tuče u lobiju MGM hotela u Las Vegasu, jasno se mogu videti Tupak i Šug kako učestvuju u tuči sa članom bande Sautsajd Krips Orlandom Andersonom. Na taj način Šug je prekršio svoju uslovnu kaznu. Zbog toga je on osuđen na devet godina zatvora, što je praktično predstavljalo kraj Det Rov carstva.

Šug je izašao iz zatvora 2001. godine i pokušao je da ponovo pokrene izdavačku kuću, sa novim izvođačima kao što su Top Dog, Da Realist, Kruked I... Ali, decembra 2002. Šug je ponovo zatvoren zbog toga što je prekršio uslovnu jer se družio sa članovima bandi. Nakon što je pušten, ponovo je uhapšen 2003. zbog napada na radnika sa jednog parkinga. Iz zatvora je pušten aprila 2004.

Literatura

• Biggie & Tupac. Dir. Nick Broomfield. Lafayette Films, 2002.
• Brown, Jake. Suge Knight: The Rise, Fall, and Rise of Death Row Records: The Story of Marion "Suge" Knight, a Hard Hitting Study of One Man, One Company That Changed the Course of American Music Forever. Amber Books, October 1, 2001, 218 pp. ISBN 0-9702224-7-5
• Kading, Greg. Murder Rap: The Untold Story of the Biggie Smalls & Tupac Shakur Murder Investigations by the Detective Who Solved Both Cases. One Time Publishing, 2011. ISBN 0-9839554-8-4
• Philips, Chuck. "Who Killed Tupac Shakur? How Vegas Police Probe Foundered". Los Angeles Times, September 7, 2002, p. 1.
• Raftery, Brian M. "A B.I.G. Mystery." Entertainment Weekly. September 27, 2002, p. 19.
• Ro, Ronin. Have Gun Will Travel: The Spectacular Rise and Violent Fall of Death Row Records. Doubleday, 1998, 384 pp. ISBN 0-385-49134-4
• Poole, Russell. "Chaos Merchants" ISBN 9781310940200
• Scott, Cathy. The Killing of Tupac Shakur. Huntington Press, October 1, 2002, 235 pp. ISBN 0-929712-20-X
• Scott, Cathy. The Murder of Biggie Smalls. St. Martin's Press, 210 pp. 2000. ISBN 978-0312266202
• Scott, Cathy. "The Unsolved Murders of Tupac Shakur and Biggie Smalls." Crime Magazine. July 23, 2012, p. 1.
• "Suge Knight Sentenced to 10 Months for Parole Violation." MTV.com. July 31, 2003.
• Sullivan, Randall. LAbyrinth: A Detective Investigates the Murders of Tupac Shakur and Notorious B.I.G. New York: Atlantic Monthly Press. 2002.
• Sullivan, Randall. Labyrinth: Corruption and Vice in the L.A.P.D.: The truth behind the murders of Tupac Shakur and Biggie Smalls. Atlantic Monthly Press, April 2, 2002, 384 pp. ISBN 0-87113-838-7
• Welcome to Death Row. Dir. S. Leigh Savidge & Jeff Scheftel, 2001