WD-40
WD-40 je zaštitni znak za penetrirajući uljani sprej za odstranjivanje vode. Sprej proizvodi WD-40 kompanija, bazirana u San Dijegu (Kalifornija).[1]
Istorija uredi
Sprej WD-40 razvio je 1953. godine Norman Larsen[2], osnivač engl. Rocket Chemical Company, u San Dijegu (Kalifornija). Naziv 'WD-40' nastao je kao skraćenica od engl. Water Displacement, 40th formula – „odstranjivanje vode, 40. formula”, što ukazuje da je nastao kao Larsenov 40. pokušaj da se napravi ovaj proizvod.[1] Sprej, koji sadrži razne ugljovodonike, je bio namenjen kompaniji Convair za zaštitu spoljašnjosti, ali još važnije unutrašnjih „balonskih” rezervoara sa izuzetno tankim zidovima (rezervoara bez unutrašnje potpore, nalik balonu), interkontinentalne balističke rakete Atlas od rđe i korozije.[3][4] Ovi krhki rezervoari za gorivo bili su napravljeni od nerđajućeg čelika, i kada u njima nije bilo raketnog goriva morali su da budu napunjeni azotom pod pritiskom kako se ne bi urušili pod sopstvenom težinom. Tek kasnije je otkriveno da se WD-40 može koristiti u domaćinstvima, tako da je postao dostupan kupcima u San Dijegu 1958. godine.[3]
Funkcija uredi
Dugoročni aktivni sastojak spreja je neisparljivo viskozno ulje koje ostaje na površini na koju se nanosi, obezbeđuje podmazivanje i zaštitu od vlage.[5] Ovo ulje razblaženo je isparljivim ugljovodonikom kako bi se dobila tečnost niske viskoznosti koja se može aerosolizovati kako bi zašla u pukotine. Ugljovodonik zatim isparava, i ostaje samo ulje. Za stvaranje pritiska u kanisteru ranije se koristio ugljovodonik niske molekulske mase, dok se danas koristi ugljen-dioksid. Tečnost se pod tim pritiskom izbacuje napolje, a nakon nekog vremena počinje da isparava.
Sprej se može koristiti kako u komercijalne svrhe, tako i u domaćinstvima. Najčešće se koristi za uklanjanje prljavštine i odvijanje zaglavljenih vijaka. Može se koristiti i za zarđale katance i brave, kao i za odstranjivanje vlage.
Sastav uredi
Tačan sastav WD-40 je poslovna tajna. Kako bi se tajna sačuvala, proizvod nije patentiran 1953. godine, i vremenski period u kojem je mogao da se patentira je odavno istekao.[4] Glavni sastojci istaknuti su na kanisteru spreja koji se prodaje u SAD, i to su:
- 50% „alifatičko jedinjenje”[6]
- <25% naftno ulje
- 12–18% alfatički ugljovodonik niskog napona pare
- 2–3% ugljen-dioksid
- <10% inertni sastojci.
Proizvod je izuzetno zapaljiv i može doći do iritacije ljudske kože pri čestom uzastopnom izlaganju. Preporučuje se da se pri upotrebi spreja koriste rukavice od nitril gume i zaštitne naočare. Takođe se navodi da voda nije adekvatna za gašenje kada se WD-40 zapali.
Časopis Wired je 2009. godine objavio članak u kojem se navodi da je, nakon gasne hromatografije i masene spektrometrije, WD-40 otporan na zamrzavanje.[7]
Reference uredi
- ^ a b „Q&A WD-40 CEO Garry Ridge explains company's slick success”. latimes.com. 30. 7. 2015. Pristupljeno 30. 7. 2015.
- ^ Mercer 2011, str. 181
- ^ a b „Our History”. WD-40. Arhivirano iz originala 23. 06. 2014. g. Pristupljeno 14. 01. 2016.
- ^ a b Martin, Douglas. "John S. Barry, Main Force Behind WD-40, Dies at 84". The New York Times, July 22, 2009.
- ^ „WD-40 MSDS” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 11. 9. 2012. g. Pristupljeno 19. 8. 2012.
- ^ „WD-40 Facts and Myths”. Arhivirano iz originala 16. 07. 2014. g. Pristupljeno 24. 4. 2014.
- ^ Di Justo, Patrick (20. 4. 2009). „What's Inside WD-40? Superlube's Secret Sauce”. Wired. Arhivirano iz originala 1. 1. 2014. g. Pristupljeno 24. 4. 2014.
Literatura uredi
- Mercer, Bobby (2011). ManVentions: From Cruise Control to Cordless Drills - Inventions Men Can't Live Without. Adams Media. str. 181. ISBN 978-1-4405-1075-5. Pristupljeno 28. 6. 2013.[mrtva veza]
Spoljašnje veze uredi
- Zvanični veb-sajt
- WD-40 Material Safety Data Sheet Arhivirano na sajtu Wayback Machine (9. avgust 2015)
- Upotrebe spreja WD-40, na Snopes.com