Washingtonia filifera
Končasta vašingtonija[4] ili kalifornijska lepezasta palma[4] (Washingtonia filifera) je vrsta palme koja veoma visoko raste i sa svojim lepezastim listovima, koji lelujaju i na najmanjem vetru, predstavlja ukras mnogih tropskih i mediteranskih gradova.[5] Otporna je na napade crvenog palminog surlaša, koji poslednjih decenija desetkuje zasade palmi širom sveta, a retko je napadaju i drugi nametnici karakteristični za palme.
Washingtonia filifera | |
---|---|
Washingtonia filifera na prirodnom staništu u blizini grada Tventinajn Palms (Kalifornija). | |
Naučna klasifikacija | |
Carstvo: | |
Divizija: | |
Klasa: | |
Red: | |
Porodica: | |
Rod: | |
Vrsta: | W. filifera
|
Binomno ime | |
Washingtonia filifera | |
Prirodni areal | |
Sinonimi | |
Spisak
|
Rod je dobio ime u čast Džordža Vašingtona, prvog predsednika Sjedinjenih američkih država.[6]
Rasprostranjenost
urediPoreklom je iz Severne Amerike, iz severozapadnih oblasti Kolorada, južne Kalifornije i zapadne Arizone, a gaji se širom sveta. Često je gajena na Mediteranu.[7]
Izgled
urediOva palma može porasti u visinu do 30 m, sa prečnikom stabla od 80 cm. Stablo je nerazgranato, cilindričnog oblika, samo pri vrhu malo suženo. Krošnju obrazuju veliki listovi sa dugim i debelim drškama.[7] Deblo je delimično prekriveno osušenim listovima koji, kada otpadnu, ostavljaju na kori prstenaste pruge.[6]
Listovi su veoma krupni. Lisna ploča je lepezastog oblika, izdeljena do 1/3 dužine, na 80-90 segmenata. Obodni segmenti dugi oko 80 cm, a središnji i do 150 cm. Sa rubova segmenata odvajaju se tanke, usukane niti. Listovi su na peteljkama dugim 1-1,5 m, na donjem delu prekrivena oštrim, žućkastim bodljama. Mladi listovi upereni su ka vrhu, dok je kod starijih lisna peteljka oborena. Tokom jednog vegetacionog perioda obrazuje se u proseku 13 listova čiji je životni vek 4 godine.[7]
Cvetovi su sitni, beli i neugledni. Skupljeni su u cvasti, metličaste razgranate klipove tankih i savitljivih ogranaka. Plod je jednosemena crna koštunica.[6]
Razmnožava se semenom koje prilično sporo klija.[6]
-
Kora debla
-
Listovi
-
Lisne peteljke
-
Cvetovi
Stanište
urediWashingtonia filifera raste u podnebljima sa blagom klimom, mada starije biljke mogu podneti i temperature do -8 °C[7] ako nisu učestale i ne traju dugo. Mlađe jedinke su osetljivije.[6]
Upotreba
urediPlod končaste vašingtonije može se jesti sirov, kuvan ili mleven u brašno za kolače. Pripadnici indijanskih plemena naročito su cenili ove plodove tokom godina u kojima je vladala glad. Koristili su i listove za izradu obuće, korpi, ali i slamnatih krovova.[8]
Upotreba u ozelenjavanju
urediWashingtonia filifera česta je vrsta na zelenim površinama mediteranskih gradova.[7] Posebno je značajna jer je ne napadaju najopasniji štetnici koji napadaju palme širom sveta, crveni palmin surlaš i palmin drvotočac.[4] Često se sade kao drvored, uz ulice i pešačke staze u parkovima.[6]
Vidi još
uredi- Palme
- Datula ili urmina palma
- Kanarska palma ili feniks palma (Phoenix canariensis)
- Kokosova palma
- Mala žumara
Reference
uredi- ^ Uhl, Natalie W.; Harold E Moore; John Dransfield (1987). Genera Palmarum: a classification of palms based on the work of Harold E. Moore, Jr. Lawrence, Kansas: L.H. Bailey Hortorium: International Palm Society. ISBN 9780935868302. OCLC 15641317.
- ^ „Washingtonia filifera (Linden ex André) H. Wendl. ex de Bary”. Tropicos.org. Missouri Botanical Garden. Pristupljeno 20. 6. 2014.
- ^ „Washingtonia filifera (Linden ex André) H.Wendl. ex de Bary”. PlantList. 2013. Pristupljeno 20. 6. 2014.
- ^ a b v „Washingtonia filifera”. croatianpalmsociety.com. Hrvatska udruga ljubitelja palmi. Arhivirano iz originala 27. 08. 2016. g. Pristupljeno 23. 6. 2016.
- ^ Berberović, Milica. „Priča o palmama (14/11/2015)”. hercegnovi.cool/. Herceg Novi Cool. Pristupljeno 23. 6. 2016.
- ^ a b v g d đ Lanzara, Marija (1984). Drveće. Ljubljana: Mladinska Knjiga.
- ^ a b v g d Vukićević, Emilija (1982). Dekorativna dendrologija. Beograd: Privredno finansijski vodič. str. 749.
- ^ „Washingtonia filifera”. Palm Pedia. Pristupljeno 23. 6. 2016.
Literatura
uredi- Vukićević, Emilija (1982). Dekorativna dendrologija. Beograd: Privredno finansijski vodič. str. 749.
- Lanzara, Marija (1984). Drveće. Ljubljana: Mladinska Knjiga.
- Uhl, Natalie W.; Harold E Moore; John Dransfield (1987). Genera Palmarum: a classification of palms based on the work of Harold E. Moore, Jr. Lawrence, Kansas: L.H. Bailey Hortorium: International Palm Society. ISBN 9780935868302. OCLC 15641317.
- Vukićević, Emilija (1982). Dekorativna dendrologija. Beograd: Privredno finansijski vodič. str. 748—749.
- Lanzara, Marija (1984). Drveće. Ljubljana: Mladinska Knjiga.
Spoljašnje veze
uredi- „Washingtonia filifera (Linden ex André) H. Wendl. ex de Bary”. Tropicos.org. Missouri Botanical Garden. Pristupljeno 23. 6. 2016.
- „Washingtonia filifera (Linden ex André) H.Wendl. ex de Bary”. PlantList. 2013. Pristupljeno 23. 6. 2016.