Албанска дијаспора

Албанска дијаспора (алб. Mërgata Shqiptare или Diaspora Shqiptare) су етнички Албанци и њихови потомци који живе ван Албаније, јужне Србије, југоисточне Црне Горе, западне Северне Македоније, северозападне Грчке и јужне Италије.

Распрострањеност етничких Албанаца у свету.
  Албанија
  + 1.000.000
  + 100.000
  + 10.000
  + 1.000

Највеће заједнице албанске дијаспоре посебно се налазе у Италији, Аргентини, Грчкој, Румунији, Хрватској, Турској, Скандинавији, Немачкој, Швајцарској и САД. Друге важне заједнице у расту налазе се у Аустралији, Бразилу, Канади, Француској, Белгији, Новом Зеланду, Уједињеном Краљевству и Уједињеним Арапским Емиратима. Албанска дијаспора је велика и наставља да расте, а Албанци су сада присутни у значајном броју и у бројним другим земљама.

Историја

уреди

Албанска дијаспора представља једну од највећих савремених дијаспора у Европи, са емиграцијом у сталном порасту.[1] Многи савремени Албанци који припадају дијаспори одлучују да своју етничку припадност декларишу као своју националност, што се види у недовољном пријављивању етничких Албанаца у попису првенствено у Северној Америци, Јужној Америци и Океанији. Због тога што је албанска дијаспора велика, стара и сложена, многи Албанци у иностранству су се венчали, асимилирали или формирали транснационалне идентитете и заједнице.[2] Ови разлози, између осталог, препреке су за утврђивање правог обима албанске дијаспоре и укупне популације.

После доласка комуниста на власт у Албанији након Другог светског рата, емиграција је забрањена, а кршења строго кажњена. Упркос томе, огроман број Албанаца је избегао на југ Србије (првенствено Косово и Метохију) и запад Северне Македоније. Истовремено, наталитет Албанаца у Албанији и Србији био је међу највишим у Европи, а привреде међу најслабијима (посебно под Хоџиним режимом), што је довело до огромног пораста броја младог становништва у оба региона и последично огромна потражња за емиграцијом када су границе отворене 1990-их. Стопа емиграције постепено се смањивала крајем 2000-их, са наглим порастом 2014/15.

Референце

уреди
  1. ^ Barjaba, Joniada. "Albanian Diaspora across the World." Athens Journal of Mediterranean Studies: 173.
  2. ^ Demmers, Jolle (2002). „Diaspora and conflict: Locality, long-distance nationalism, and delocalisation of conflict dynamics”. Javnost - the Public. 9 (1): 85—96. S2CID 145737785. doi:10.1080/13183222.2002.11008795. .