Ана Милићевић Луњевица

Ана Милићевић Луњевица (18841975), била је најмлађа сестра краљице Драге Обреновић.

Ана Милићевић Луњевица
Датум рођења1884.
Датум смрти1975.

Биографија

уреди

Ана Милићевић Луњевица била је ћерка Панте Луњевице и унука Николе Милићевића Луњевице. Оставши прерано без оба родитеља, детињство и рану младост провела је уз сестру Драгу, као и уз краља Александра Обреновића касније.[1]

У Мајском преврату 1903. године нису убијена само њега сестра и њен муж, краљ Александар, већ су животе изгубили и два њена брата – Никола и Никодије. Срећом, тада су поштеђени животи Ане и још неколико чланова њене породице. Међутим, били су прогнани у иностранство.[1]

Живела је једно време у Француској, није се удавала. Умрла је у старачком дому у Швајцарској 1975. године.

Књига „Моја сестра краљица Драга”

уреди

Нешто пред своју смрт, Ана Милићевић Луњевица је преко југословенског конзула у Женеви предала Историјском музеју Србије следеће документе:[1]

  • Писма које су Николи Луњевици била упућена од стране кнеза Милоша Обреновића, Љубице Обреновић и Јована Обреновића, у периоду од 1820. до 1840. године.[1]
  • Писмо-захвалницу (јавну благодарност) Панти Луњевици, начелнику округа шабачког, за помоћ, доброчинство и наклоност породицама настрадалих у Српско-турском рату. Писмо је потписао велики број шабачких грађана 1877. године.[1]
  • Две вредне уметничке слике.[1]
  • Три њене велике свеске са белешкама о догађајима од 1804. до 1903. године. Управо су ови записи послужили за успостављање књиге Ане Милићевић Луњевице под насловом „Моја сестра краљица Драга” 1995. године, а све то заслугом неколико удружених издавача – Рада, Ошишаног јежа и Гоша штампарије из Београда. Ова публикација, илустрована фотографијама, највише се осврће на догађаје 1903. године. Самим чином издавања књиге јавност је добила прилику да се јасније упозна са убиствима у ноћи између 28. и 29. маја 1903. године.[1]

Литература

уреди
  1. ^ а б в г д ђ е Глишић, др Миломир; Илић, Душан Д.; Лазаревић, Александар; Мандић, Радмило Лале; Марковић, Мирослав Лаф; Ристић, Миодраг (2003). Стари Милановац. Горњи Милановац: Скупштина општине Горњи Милановац / Музеј рудничко-таковског краја. стр. 132.