Андора ла Веља
Андора ла Веља (кат. Andorra la Vella) је главни град Андоре. [1]Према попису из 2011. године у граду је живело 22.256 становника.[2] Простире се на 59 km². Становништво је разнолико. У граду је 43% Шпанаца, 33% Андорана, 11% Португалаца, 7% Француза и 6% осталих. Званични језик је каталонски. Главни је град Андоре од 1278.
| Андора ла Веља Andorra la Vella | |
|---|---|
 Поглед на град | |
 Застава
 Грб
| |
| Административни подаци | |
| Држава |  Андора |
| Парохија | Андора ла Веља |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — | 22.256 |
| — густина | 16.364,71 ст./km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 42° 30′ 27″ С; 1° 31′ 21″ И / 42.5075° С; 1.5225° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 1.023 m |
| Површина | 1,36 km2 |
  Андора ла Веља Андора ла Веља на карти Андоре | |
| Поштански број | AD500 |
| Регистарска ознака | C |
| Веб-сајт | |
| andorralavella.ad | |
Историја уреди
На месту данашњег града постоје налазишта из каменог доба. Постоје подаци да је град основан у неолиту. У време Карла Великог је спадао у франачку историјску покрајину Марка Испаника. У 8. веку у град су стигли Маври. 1278. године је проглашен андорском престоницом. Из тог доба потиче старо градско језгро. 1707. је изграђена зграда парламента. У 20. веку подручје града није имало велики историјски значај, па чак није укључено у Версајски уговор. 1930.-их Борис Скосирев је успоставио демократију. 1993. је службено успостављена парламентарна демократија. 1991. и 2005. је град био домаћин Игара малих европских држава.
Географија уреди
Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Андора ла Веља се налази у долини између планина Валира дел Норд и Валира дел Ориент које припадају планинском венцу Пиринеји. Смештен је на реци Валири. С обзиром на висину од 1.023 m, највиши је главни град у Европи и популарно скијалиште.
Клима уреди
Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Температуре током године су од −1 °C до 20 °C.
Знаменитости уреди
Позната је по старом градском језгру с каменим улицама и кућама. Такође је позната црква Светог Стјепана Првомученика изграђена у 11. веку у романичком стилу. Значајна је зграда парламента у старом делу града. Најстарија и најпознатија црква је вероватно црква у жупи Санта Колома. Највећи културни центри у граду су владина дворана, главни музеј и градско позориште. Такође је познат градски трг.
Становништво уреди
Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
У граду има највише Шпанаца (43%), Андораца (33%), Португалаца (11%) и Француза (7%). Службени језик је каталонски, а говоре се шпански, португалски и француски. У вери превладавају римокатолици.
Привреда уреди
Андора ла Веља је привредно средиште Андоре. Већина андорских компанија овде има седиште. Сваке године долази око 10 милиона туриста, што доноси велике приходе. Такође, град је и једно од европских банкарских средишта. Иако држава није чланица Европске уније, користи евро.
Саобраћај уреди
Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Као главни град, повезан је с већим аеродромима у Тулузу, Гирони, Перпињану и Барселони. С обзиром на рељеф ваздушни саобраћај није развијен. У граду постоји железничка станица као и градски превоз аутобусом. Железницом је повезан с француским градићем Л'Оспитале-пре-л'Андор који је повезан с Паризом и Барселоном.
Партнерски градови уреди
Референце уреди
- ^ Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 50. ISBN 86-331-2075-5.
- ^ „GeoHive - Andorra population statistics”. web.archive.org. 2015-02-16. Архивирано из оригинала 16. 02. 2015. г. Приступљено 2019-10-12.
.svg){kind=small}
