Анђелко  Анушић (Градина на Сувој међи, 1953) српски је књижевник, књижевни критичар, уредник, новинар и публициста.

Анђелко Анушић
Датум рођења1953.

Биографија

уреди

Био је хонорарни сарадник листа Младост и Омладинске новине (Београд) из Петриње и Сиска (1972-1980), стални дописник листа Јединство (Приштина) из Загреба (1980-1991), и Бањалуке (1991-1998), новинар Гласа српског (Бањалука, 1991-1999).[1] Сарађивао је са двадесетак југословенских и српских листова и књижевних часописа од 1971. године до краја 20. столећа.[1]

Радио је као уредник белетристике (1999-2008) у издавачкој кући Глас српски – Графика у Бањој Луци.[1]

Анушић је учествовао у обнови СКД Просвјета у Загребу, покретању и у Редакцији часописа овог Друштва Нови љетопис, затим у оснивању СКД „Сава Мркаљ“ у Топуском (мај 1990), покретању листа овог Друштва („Српски глас“) чији је био први новинар и дописник (Загреб, 1990, и Бања Лука, 1991-1995). Учествовао је у оснивању СКУД „Милан Радека“ у Карловцу (фебруар 1991).[1]

Члан је Удружења књижевника Србије као и Друштва књижевника Војводине.[1]

Доста је писао на тему изгона.[2]

Живи у Новом Саду.[1]

Награде

уреди
  • Почасни грађанин Билеће[1]
  • Награда „Печат вароши сремскокарловачке”, за књигу песама Штап од писмена, 1997.
  • Награда „Светозар Ћоровић”, за роман Прозор отворен на висибабу и кукурек, 2010.
  • Награда „Бранко Ћопић”, за књигу Гласови са Границе, 2016.
  • Андрићева награда, за књигу Легенда о в/ј/етром вијанима, 2019.[3]
  • Кочићева награда, 2022.
  • Награда Сава Мркаљ, за укупан допринос савременој српској књижевности
  • Награда Браћа Мицић
  • Награда Стражилово
  • Награда Сарајевски дани поезије
  • Награда Станко Ракита
  • Награда Раде Томић
  • Награда Гордана Тодоровић
  • Награда Удружења књижевника Републике Српске
  • Награда Међународне награде „Шушњар“ за целокупно књижевно дело
  • Награда Златна сова
  • Награда Фондације Петар Кочић
  • Награда Фондације Драгојло Дудић
  • Награда Младен Ољача
  • Награда Тома Радосављевић
  • Награда Константинове визије

Дјела

уреди
Поезија
  • Човјек пјева на радном мјесту, „ЗАПИС“, ( Београд, 1980)
  • Предикатно стање, „Радничке новине“, (Загреб, 1987)
  • Међупад, „Секција радника писаца Црне Горе“, (Титоград, 1989)
  • Зимзелен и олово, „БИГЗ“ (Београд, 1989)
  • Некрштени дани, „Рад“(Београд, 1994)
  • Штап од писмена, „Рад“ (Београд, 1996)
  • Крст од леда, „Рад“, (Београд, 2000)
  • Литургија за поражене , „Просвета“, (Београд, 2003)
  • Мислиш у злату, чиниш у сребру, „Удружење књижевника Српске-Подружница Бањалука“, (Бања Лука, 2003)
  • Сребро и тамјан, „Завод за уџбенике и наставна средства Српско Сарајево, /изабране и нове п(ј)есме/, (Српско Сарајево, 2004)
  • Ова чаша, /изабране и нове п(ј)есме/, „Графомарк“, (Лакташи, 2007); Пахуља /Snowflake, /двојезично, избор на енглеском/, „Смедеревска песничка јесен“, (Смедерево, 2007)
  • Слава и поруга, „Повеља“, (Краљево, 2008)
  • Чудилица, /песме за малу и велику децу/, „Графомарк“, (Лакташи, 2011)
  • Епитафи за незнане/изабране и нове п(ј)есме/, „Бранково коло“, (Сремски Карловци, 2015)
  • Жив си, кажеш, „Културни центар Новог Сада “, (Нови Сад, 2016)
  • Зимно место, „Центар за туризам, културу и спорт, Сврљиг“, (Сврљиг, 2017)
Приповијетке
  • Христ са Дрине, „Задужбина Петар Кочић“, (Бања Лука,1996)
  • Приче са маргине, „АГЕМА- Нови Град-Бања Лука-Београд“, (Бања Лука, 1997)
  • Одблесци „Глас српски“, (Бања Лука, 1998)
  • Успомене из пакла, „Задужбина Петар Кочић“, (Бања Лука, 1999)
  • Прекодринчеви записци о Косову , Ослобођење“, (Српско Сарајево, 2004)
  • Пре блеска, а после олује, „Прометеј“, Нови Сад, 2012)
  • Писмо Петру Кочићу и још понекоме, „Службени гласник“, (Београд, 2015)
  • Легенда о в(ј)етром вијанима, Удружење књижевника Републике Српске, (Бања Лука, 2019)
Романе
  • Силазак Сина у сан, „Глас српски“, (Бања Лука, 2001), исти роман је 2003. године преведен на енглески /The Son’s Sinking Into Sleep/, „ЗВОНИК“, Београд, 2003)
  • Адресар изгубљених душа, „Styilos“, (Нови Сад, 2006)
  • Прозор отворен на висибабу и кукурек. „Завод за уџбенике и наставна средства, (Источно Ново Сарајево, 2010)
  • Гласови са Границе,/ српска крајишка тетралогија,I, „Завод за уџбенике и наставна средства, (Источно Ново Сарајево, 2016; С Хомером у олуји/, српска крајишка тетралогија, II, III, IV/, „Завод за уџбенике и *наставна средства, (Источно Ново Сарајево, 2018)
Монодрама
  • Колона,„Удружење за очување баштине ДИЈАК“, (Прибој Мајевички, 2018);
Есеји
  • Мркаљев ламент , „Ослобођење“, (Српско Сарајево, 2002);
Аутобиографска проза
  • Загребачке ефемериде, „Бранково коло“, (Сремски Карловци, 2003);
Антологије
  • Јадова јабука /изабране народне пјесме Срба у Хрватској/, „Завод за уџбенике и наставна средства“, (Источно Ново Сарајево, 2005)
  • Насукани на лист лирике /српско п(ј)есништво у БиХ-и друге половине 20 века, у коаторству са професором Живком Малешевићем, „Завод за уџбенике и наставна средства“ (Источно Ново Сарајево, 2006) *Бревијар одабраних новинарских и публицистичких текстова
  • Да мртви и живи буду на броју, („ЗВОНИК“, Београд, 2002)

Референце

уреди
  1. ^ а б в г д ђ е Unos. „Анушић Анђелко”. uk-rs.org (на језику: енглески). Приступљено 2022-11-04. 
  2. ^ Грујичић, Ненад, ур. (2015). Прогнани Орфеји. Сремски Карловци: Бранково Коло. стр. 24. 
  3. ^ „Писац Анђелко Анушић освојио Андрићеву награду”. Дневник (на језику: српски). Приступљено 2022-11-04.