Апсцисинска киселина

Апсцисинска киселина (енгл. abscisic acid, ABA) је биљни хормон, по хемијској природи сесквитерпеноид. Синтеза апсцисинске киселине дешава се највећим делом у хлоропластима, као и у другим пластидима. Стално присуство апсцисинске киселине у ниским концентрацијама неопходно је за нормалан раст и диференцијацију ћелија. Повишена концентрација апсцисинске киселине неопходна је за затварање стома, дормантност семена, сенесценсију (старење) и опадање листова, као и способност толеранције на физиолошку сушу.

Апсцисинска киселина
Stereo, skeletal formula of abscisic acid
Називи
Системски IUPAC назив
(2Z,4E)-5-[(1S)-1-хидрокси-2,6,6-триметил-4-оксоциклохекс-2-ен-1-ил]-3-метилпента-2,4-диеноинска киселина[1]
Други називи
(2Z,4E)-(S)-5-(1-Хидрокси-2,6,6-триметил-4-оксо-2-циклохексен-1-ил)-3-метил-2,4-пентанедиеноинска киселина
Идентификација
3Д модел (Jmol)
3DMet B00898
Абревијација ABA
Бајлштајн 2698956
ChEBI
ChemSpider
ECHA InfoCard 100.040.275
EC број 244-319-5
MeSH Abscisic+Acid
RTECS RZ2475100
  • InChI=1S/C15H20O4/c1-10(7-13(17)18)5-6-15(19)11(2)8-12(16)9-14(15,3)4/h5-8,19H,9H2,1-4H3,(H,17,18)/b6-5+,10-7-/t15-/m1/s1 ДаY
    Кључ: JLIDBLDQVAYHNE-YKALOCIXSA-N ДаY
  • OC(=O)\C=C(\C)/C=C/[C@@]1(O)C(C)=CC(=O)CC1(C)C
Својства
C15H20O4
Моларна маса 264,32 g·mol−1
Агрегатно стање безбојни кристали
Тачка кључања 120 °C (248 °F; 393 K)
log P 1.896
Киселост (pKa) 4.868
Базност (pKb) 9.129
Опасности
S-ознаке S22, S24/25
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25°C [77°F], 100 kPa).
ДаY верификуј (шта је ДаYНеН ?)
Референце инфокутије

Ови хормони регулишу раст и развиће биљке у периоду када она прелази из фазе активног раста у фазу мировања. Осим тога што утиче на опадање листова, он ствара и пупољке за презимљавање и спречава клијање семена. Овај хормон припада групи која се називај инибитори. Из тог разлога што у неким физиолошким процесима имају супротно дејство. Садрже у себи једињења са разноврсном хемијском структуром. Ова киселина је откривена је у Калифорнији шездесетих година 20. века. Открио ју је истраживач Адикот док је испитивао узроке опадања незрелих плодова памука. Тада је устновљено да се у плодовима накупља хормон који изазива њихово опадање и он бива назван апсцисинска киселина. Име је добила по појави коју узрокује (лат. abscessio, опадање). У току сушних перода повећава се концентрација овог хормона у листовима биљке. То утиче и на затварање стоминог апарата приликом наглог губитка воде, што доводи то прекида транспирације која ће спречити даљи губитак воде.

Референце

уреди
  1. ^ „Abscisic Acid - Compound Summary”. PubChem Compound. USA: National Center for Biotechnology Information. 16. 9. 2004. Identification and Related Records. Приступљено 22. 10. 2011. 
  2. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  уреди
  3. ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 

Спољашње везе

уреди