Атеистичка опклада

Атеистичка опклада је атеистички одговор на Паскалову опкладу и тиче се постојања Бога. Формулисао ју је филозоф Мајкл Мартин и објавио је у својој књизи из 1990. „Atheism: A Philosophical Justification“, односно „Атеизам: Филозофско образложење“.

Једна варијанта опкладе указује на то да, пошто добро и брижно божанство награђује добра дела, особе би требало да живе добар живот и без религије, а ако Бог не постоји, добра дела би и даље била цењена.[1][2] Још једна варијанта предлаже да ће Бог наградити искрене невернике уместо неискрених верника.

Образложење уреди

Опклада предлаже да, када би се проучиле могућности о томе како живети живот, могло би се доћи до једног од следећих исхода:[1][3][4]

  • Можеш живети живот у доброти и веровати у Бога, а добар Бог постоји; у том случају идеш у Рај те је твој добитак бесконачан.
  • Можеш живети живот у доброти а не веровати у Бога, а добар Бог постоји; у том случају идеш у Рај те је твој добитак бесконачан.
  • Можеш живети живот у доброти и веровати у Бога, а добар Бог не постоји; у том случају чиниш свет бољим мада је твој добитак ограничен.
  • Можеш живети живот у доброти и не веровати у Бога, а добар Бог не постоји; у том случају чиниш свет бољим мада је твој добитак ограничен.
  • Можеш живети зао живот и веровати у Бога, а добар Бог постоји; у том случају идеш у Пакао те је твој губитак бесконачан.
  • Можеш живети зао живот и не веровати у Бога, а добар Бог постоји; у том случају идеш у Пакао те је твој губитак бесконачан.
  • Можеш живети зао живот и веровати у Бога, а добар Бог не постоји; у том случају чиниш свет лошијим мада је твој губитак ограничен.
  • Можеш живети зао живот и не веровати у Бога, а добар Бог не постоји; у том случају чиниш свет лошијим мада је твој губитак ограничен.

Следећа табела приказује вредности свих могућих варијанти:

Добар Бог постоји
Веровање у Бога (Б) Неверовање у Бога (¬Б)
Добар живот (Л) +∞ (Рај) +∞ (Рај)
Зао живот (¬Л) -∞ (Пакао) -∞ (Пакао)
Добар Бог не постоји
Веровање у Бога (Б) Неверовање у Бога (¬Б)
Добар живот (Л) +X (чиниш свет бољим) +X (чиниш свет бољим)
Зао живот (¬Л) -X (чиниш свет лошијим) -X (чиниш свет лошијим)

Судећи по овим вредностима, Мартин сматра да је боље живети у доброти без обзира да ли било која особа верује у Бога.

Аргументи против опкладе уреди

Паскалова опклада је заснована на библијском принципу спасења помоћу веровања. Исходи су самим тиме засновани на вери, како је то приказано на табели испод:

Бог постоји (Г) Бог не постоји (¬Г)
Веровање (Б) +∞ (бесконачан добитак) −1 (ограничен губитак)
Неверовање (¬Б) −∞ (бесконачан губитак) +1 (ограничен добитак)

Атеистичка опклада се заснива на веровању да ће добар Бог наградити невернике ако живе живот у доброти. Претпоставка је да ако особа живи живот у доброти и ако постоји добар Бог, доћи ће до +∞ (бесконачан добитак) исхода.

Паскал је игнорисао могућност да може постојати Бог који награђује невернике који су живели у доброти са +∞ (бесконачан добитак) исходом, док атеистичка опклада игнорише могућност да постоји Бог који не награђује невернике иако су живели живот у доброти.

Паскалова опклада претпоставља да ако особа живи живот у доброти а не верује у Бога, а да Бог постоји, да ће завршити са -∞ (бесконачан губитак) исходом. Самим тиме, атеистичка опклада не одговара на Паскалову јер сматра да је Бог у потпуности другачији од Паскаловог.

Алтернативна варијанта опкладе уреди

Живи живот у доброти. Ако има божанстава и праведна су, неће их бити брига колико си им био одан, већ ће те дочекати зависно од врлина по којим си живео. Ако има божанстава а неправедна су, не би требало да им се клањаш. Ако нема божанстава, неће те више бити, али ће твоја добра дела остати у сећању твојих најближих.

Овај цитат се најчешће погрешно присваја Марку Аурелију.[5] Тачан извор није пронађен.

Мало другачији, и знатно мање формалнија варијанта опкладе (приказана изнад) се јавила на разним интернетским блоговима[6] те се најчешће погрешно присваја Марку Аурелију.[7] Разликује се у томе што се бави могућношћу да могу постојати неправедна божанства у виду служења. Такође претвара питање у политеистичко зато што се користи термин „божанства“ уместо „Бог“. Треба такође указати на то да се постављају два закључка без преиспитивања: да ће се добар живот памтити и да се добар живот једноставно не завршава.

Важно је споменути да се обе варијанте не баве концептом да је богослужење саставни и последични чин веровања у божанства. Ово је поготово учигледно у Паскаловој опклади где се наводи да је само веровање у Бога довољно за бесконачан добитак (спасење кроз веру),[8] те игнорише могућност у постојање Бога за кога је недовољна сама вера, већ захтева неку врсту богослужења у виду обреда или сличних радњи како би се избегла казна у неком смислу (ова се претпоставка може лако наћи у већини „већих“ религија попут католицизма, хиндуизма, ислама и других).

На крају свега, све три опкладе игноришу још једну могућност: ако нека особа верује у постојање Бога, те се већина религија састоји од разних богослужења на које се троши време, енергија и ресурси уместо на друге врсте рада, а тај Бог не постоји или тај Бог не подржава методе на којима се вршило богослужење, онда није дошло до побољшања света, него до значајног траћења времена, ресурса и енергије.

Извори уреди

  1. ^ а б Martin, Michael (1990). Atheism: A Philosophical Justification. Temple University Press. стр. 232–238. 
  2. ^ Alvin F Berry. So What If...the God of the Bible Exists...Does It Really Matter at the End ... Dog Ear Publishing. стр. 10. ISBN 9781457500206. Приступљено 18. 5. 2015. 
  3. ^ „The Atheists Wager”. Архивирано из оригинала 28. 08. 2019. г. Приступљено 18. 5. 2015. 
  4. ^ Pascal's Wager as an Argument for Not Believing in God. Приступљено 18. 5. 2015. 
  5. ^ „Egrerores”. egregores.blogspot.com. Приступљено 20. 7. 2015. 
  6. ^ KJ. „Undeniably Atheist”. undeniably-atheist.blogspot.com. Приступљено 20. 7. 2015. 
  7. ^ „The Internet Classics Archive - The Meditations by Marcus Aurelius”. mit.edu. Архивирано из оригинала 17. 11. 2004. г. Приступљено 20. 7. 2015. 
  8. ^ „James 2:24”. Bible Gateway. Приступљено 20. 7. 2015.