Балзамаста јела
Балзамаста јела (лат. Abies balsamea (L.) Mill. – по способности да ствара специфичну врсту балзама) је високо четинарско дрво из рода јела.[1]
Балзамаста јела | |
---|---|
Научна класификација | |
Царство: | |
Дивизија: | |
Класа: | |
Ред: | |
Породица: | |
Род: | |
Врста: | A. balsamea
|
Биномно име | |
Abies balsamea (L.) Mill.
| |
Ареал распростирања Балзамасте јеле |
Распрострањеност
уредиСамоникла је на атлантској обали Канаде, на Лабрадору и у Сједињеним Америчким Државама од западне Вирџиније на југоистоку до Минесоте на западу. У висину се пење до 1600. м н.в. У Европу је унета 1697. године.[1][2]
Опис врсте
уредиБалзамаста јела може израсти 15-20 м са правилном купастом крошњом која се формира од земље. Кора је сивосмеђа и глатка. У младости расте лагано, касније брже. Достиже старост 150-200 година. Пупољци су црвенкасти. Четине су дуге 1,5-2,5 цм, тупе и при врху мало урезане. С лица тамнозелене, сјајне, с наличја са две пруге стома. На гранама су чешљасто раздељене. Када се протрљају миришу на балзам.
Мушке цвасти су жућкастозелене са траговима ружичасте боје, а женске светлозелене. Шишарице су усправне, седеће, ваљкастог облика, дуге 5-10 цм. У младости су плаво до маслинастозелене, а касније смеђељубичасте.[2][1]
-
Кора стабла старог 15 година, са смолоносним врећицама.
-
Гране са четинама.
-
Мушке цвасти.
-
Шишарке.
Услови станишта
уредиВрста је сенке и врло отпорна на мраз. Типична је врста хладног климата. Лепо расте на алувијалним и суглинастим земљиштима, а слабо на подзоластим и пешчаним. На природним стаништима образује чисте састојине, или заједнице са другим алпским врстама Северне Америке. Доста је отпорна на аерозагађење.[2][1]
Употреба
уредиМлади примерци имају смолоносне врећице које садрже жућкасту, уљасту смолу познату као Канадски базам, који се користи у оптици и микроскопској техници.
-
Канадски балзам.
-
Микроскопски узорак пљоснатог црва стар око 60 година, трајно сачуван у канадском балзаму.
Значај у озелењавању
уредиВрста је декоративна и у појединачној и у групној садњи. Не препоручује се садња на теренима са сувом климом.[2]
Варијетети и форме
уредиПостоје бројни култивари који се узгајају на зеленим површинама, а важнији су:
- Abies balsamea ‘Columnaris‘ – крошња ваљкасте форме.
- Abies balsamea ‘Glauca’ – четине сивоплавкасте боје.
- Abies balsamea ‘Nana’ – ниска форма округласте крошње.[2]
Референце
уредиЛитература
уреди- Lanzara, Paola (1982). Drveće. 374 (4 изд.). Ljubljana: Mladinska knjiga.
- Вукићевић, Емилија (2005). Декоративна дендрологија. 781 (2 изд.). Београд: Привредно финансијски водич.
Види још
уредиСпољашње везе
уреди- Balsam Fir Архивирано на сајту Wayback Machine (10. март 2009) Приступљено 15. 12. 2015.
- Balsam Fir VirginiaTech - Department of Forest Resources and Environmental ConservationПриступљено 15. 12. 2015.