Бастион

Бастион је петоугаоно истурено утврђење у склопу бедема тврђаве, ради бочног обезбеђења тврђаве и са кога се од непријатеља ватром бране други дијелови бедема. Уводи се умјесто ронделе да би се избјегао нетучен простор пред њом.

Бастион. Виде се два чеона бедема (фасе) на ближем бастиону и тјеме бастиона (спој двије фасе).

Први бастиони се подижу у 15. вијеку. Све тврђаве се отада граде с њима, и систем утврђивања бастионима (бастионски систем) остаје прихваћен све до краја 19. вијека.

Цртеж бастиона с унутрашње стране тврђаве.

Главни дијелови бастиона су: фаса - чеони бедем (два) и фланка - бочни бедем (два). Гркљан је задња страна бастиона према тврђави, тјеме (теме, још и сајан) је најистуренији дио бастиона. Тачка споја фасе и фланке је раме бастиона. Простор бедема између два сусједна бастиона се зове куртина. Два полубастиона спојена куртином чине бастионски фронт.

Понекад су грађени и бастиони одвојени од тврђаве - такозвани деташовани (одвојени) бастиони.

Види још

• Бастионски систем
• Фортификација

Литература

• Несторовић, Богдан Н. (1952). Архитектура Старог века (Архитектура). Београд, Србија, Југославија: Научна књига. 
• Војна енциклопедија, Београд, 1970., књига прва, pp. 502.