Борик

Борик
Борик;
	Поглед на Борик 2007. године
Административни подаци
Град	Бања Лука
Становништво
— 1991.	11.862
Географске карактеристике
Координате	44° 46′ 12″ С; 17° 12′ 17″ И / 44.77° С; 17.2047° И
	Борик Борик на карти Бање Луке

Борик је градска четврт у Бањој Луци, Република Српска, БиХ. Подијељен је на двије мјесне заједнице:

Борик I и
Борик II.

Налази се источно од центра града, на лијевој обали ријеке Врбас. Врбас својим током на овом мјесту прави лук којим је одредио јужне и источне границе овог насеља.

Борик је изграђен након разорног земљотреса који се десио у Бањој Луци 1969. године. Модерне вишеспратнице су прављене прије свега за оне становнике који су некон земљотреса остали без својих домова, али и многе друге који су се тек доселили.

У овом дијелу града је смјештена истоимена спортска дворана, у којој утакмице играју РК Борац, КК Борац Нектар и многи други спортски клубови из Бање Луке.

Историја

Прије разорног земљотреса у октобру 1969. године на простору данашњег насеља налазио се неизграђени простор са групацијом борова и обрађиваним земљиштем, дијелом називан "Купусиште".

Након земљотреса, приоритет је била изградња станова, школа и привредних капацитета, због чега је на том простору предвиђено велико стамбено насеље са пратећим садржајима.

Изградња насеља

Главном саобраћајницом у насељу, која носи назив Булевар војводе Живојина Мишића (стари назив Улица Раде Врањешевић) са обостраним бициклистичким и пјешачким стазама насеље је у правцу запад-исток подијељено на сјеверни и јужни дио. Саобраћајница је својим западним дијелом са другом, десном обалом Врбаса спојена Мостом КАБ-а (Венеција мостом) а на источном крају Ребровачким мостом.

У изградњи насеља учествовало је више грађевинских предузећа - "Крајина" из Бање Луке, "Враница" из Сарајева, "Техника" из Тузле.

У првој фази граде се слободностојећи објекти претежно у сјеверном дијелу насеља. Грађевинско предузеће "Враница" изградило је неколико типских осмоспратних небодера и неколико четвороспратница. "Враницине" зграде су препознатљиве по бијелој фасади са сивим дијеловима између плавих прозора, а који су сада највећим дијелом замијењени због дотрајалости, док је фасада остала иста. Током деведесетих година ХХ вијека већина "Вранициних" зграда су надограђене са још по једним спратом. У овој фази изграђена је и стамбено-пословна зграда "Титаник". Такође, у овој фази Грађевинско предузеће "Крајина" гради 5 слободностојећих дванаестоспратних солитера у јужном дијелу насеља у монтажном "ИМС систему" те ГП "Техника" из Тузле гради неколико четвороспратница.

У другој фази, према пројекту архитекте Небојше Балића из Пројектног бироа "План", граде се степенасто обликоване стамбене цјелине, познате као "ламеле". "Ламеле" су представљале нове урбанистичко-архитектонске претензије изражене у снажно структуралним, хоризонтално и вертикално разуђеним блоковима, као и у фасадној пластици. Ови објекти изграђени су у монтажном, преднапрегнутом армиранобетонском "ИМС-систему", познатијем као "Систем Жежељ". Овај систем се састоји из монтажних армиранобетонских стубова и касетираних таваница, који се међусобно утежу у оба хоризонтална правца. Примјеном овог система, не само на конструктивне елементе него и на фасадне плоче, процес градње је знатно убрзан.

Поред стамбених зграда, такође су се градили и пратећи објекти са садржајима примјереним величини насеља. На сјеверном дијелу изграђен је вртић "Плави чуперак" и Основна школа "Бранко Ћопић" а у јужном дијелу Основна школа "Вук Стефановић Караџић" (стари назив "Мирко Вишњић"), позната и као "Скопска школа" јер је представљала поклон Града Скопља након земљотреса. У централном дијелу насеља, јужно од главне улице, планирана је изградња објекта са робном кућом, библиотеком, друштвеним домом и осталим садржајима, за који је пројекат урадио архитекта Хамдија Салиховић, професор из Сарајева. Овај објекат никада није реализован, али је у замјену реализован објекат робне куће који је и данас ту, са супермаркетом у приземљу и продавницом непрехрамбене робе (данас теретаном) на спрату. Пројекат је урадила архитекта Емина Колонић.

Источно од Борика, на простору познатом као Филиповића поље, према пројекту архитекте Љиљане Никетић, изграђена је и градска Топлана, којом је чак омогућено снабдијевање насеља топлом водом. Такође, поред топлане, изграђени су објекти "Аутосервиса" (данас "Ауди центар Бања Лука") "Електрокрајине" (познатији као Електродистрибуција) и сектора одржавања "Водовода". Снабдијевање насеља топлом водом из Топлане није у функцији од посљедњег рата.

Средином седамдесетих година, на крајњем сјеверу насеља, изграђена је Спортска дворана "Борик".

Током наредног периода на подручју Борика вршене су надоградње појединих зграда, као и изградња нових стамбено-пословних објеката на мјестима ранијих празних простора или индивидуалних стамбених објеката, чиме се насеље значајно проширило у односу на првобитни обухват.

Становништво

Према посљедњем службеном попису из 1991. године, Борик је имао 11.862 становника.

Националност^[1]	1991.
Срби	5.001
Муслимани ^[а]	2.333
Југословени ^[б]	2.677
Хрвати	1.246
остали и непознато	605
Укупно	11.862

Образовање

На подручју насеља Борик налазе се двије основне школе:

На подручју насеља такође се налазе четири државна вртића:

"Плави чуперак"
"Наташа"
"Пинокио"
"Лептирић"

У овом насељу налази се и Споменик парковске архитектуре "Универзитетски град" са сљедећим факултетима Универзитета у Бањој Луци:

Архитектонско-грађевинско-геодетски факултет
Шумарски факултет
Филолошки факултет
Филозофски факултет
Факултет политичких наука
Факултет физичког васпитања и спорта
Пољопривредни факултет
Академија умјетности
Фармацеутски и стоматолошки одсјек Медицинског факултета
трећим и четвртим павиљоном Студентског центра "Никола Тесла"

Саобраћај

Борик се налази на непун један километар удаљености од центра града, а са Старчевицом и Обилићевом повезан је преко Ребровачког моста и Моста КАБ-а, познатијег као "Венеција мост".

Кроз насеље Борик, преко Ребровачког моста пролази магистрални пут првог реда M-I 108 (стара ознака М-4), данас познат и као Источни транзит, а који носи име Булевар војводе Петра Бојовића. Источни транзит је једна од најфреквентнијих саобраћајница у граду и главна повезница не само овог дијела града, него и општина Челинац и Котор Варош са градовима Приједор и Градишка, што ствара честе гужве на дионици у овом насељу, а које ће у догледно вријеме бити ријешене изградњом обилазнице од насеља Врбања, преко насеља Чесма до постојећег кружног тока код Нове пијаце у Лазареву.

Кроз насеље Борик пролазе сљедеће аутобуске линије:^[2]

линија 9Б (Чесма - Медено поље – Центар)
линија 14 (Старчевица - Центар – Старчевица)
линија 14Б (Аутобуска станица - Борик – Старчевица)
линија 17А (Старчевица – Нова болница)
линија 20 (Инцел - Центар – Паприковац)

Напомене

^ За садашњи статус Муслимана види чланак Муслимани.
^ За садашњи статус Југословена види чланак Југословени.

Референце

^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
^ „SPISAK-LINIJA-PO-PREVOZNICIMA-III-grupe.pdf” (PDF).

Референце

Спољашње везе

Званична страна Града Бање Луке (језик: српски)
Јавна установа спортски центар Борик (језик: српски)
Сателитска мапа (Wikimapia)

Галерија

"Ламеле" по којима је ово насеље препознатљиво
"Ламеле" уз главну саобраћајницу
Титаник зграда, најдужа стамбена зграда у граду
Дванаестоспратни солитери
Ноћни поглед на солитере у Борику
Стамбена четвороспратна зграда у Борику
Стамбена четвороспратна зграда
"Враницине" осмоспратне зграде
Робна кућа у Борику, позната као "супермаркет"
Основна школа "Бранко Ћопић"
Вртић "Плави чуперак"
Спортска дворана "Борик"
"Пентагон" зграде, са становима за војна лица

[2] За садашњи статус Муслимана види чланак Муслимани.

[3] За садашњи статус Југословена види чланак Југословени.

[Савезни_завод_за_статистику_СФРЈ-1] Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

[4] „SPISAK-LINIJA-PO-PREVOZNICIMA-III-grupe.pdf” (PDF).

[1]

[а]

[б]

[2]