Бурлеска господина Перуна бога грома
„Бурлеска господина Перуна бога грома“ је кратки авангардни роман српског књижевника Растка Петровића и уједно једно од најамбициознијих и најнеобичнијих књижевних остварења српске књижевности. Први пут је објављен 1921. у едицији Албатрос, најзначајнијој едицији српске књижевне авангарде. Роман се састоји из четири поглавља: „I књига, о распуштености богова“, „II књига, о Набору Деволцу“, „III књига, апокрифна“, и „IV књига, шта је било напослетку“. Временски распон представљених догађаја простире се на више од хиљаду година, са основном идејном тежњом да се прикаже култура и историја Словена на Балканском полуострву. „Бурлеска“ започиње приказом паганског раја и описом живота словенских претхришћанских богова, а завршава се у болници 1925, то јест, четири године након што је ова књига први пут штампана. Осим паганских божанстава у роману се као ликови, између осталих, појављују, деволски земљорадници, светогорски калуђери, Богородица, Свети Петар, али и холандски сликар Винсент ван Гог.
| Бурлеска господина Перуна бога грома | |
|---|---|
 Насловна страна првог издања | |
| Настанак и садржај | |
| Аутор | Растко Петровић |
| Земља | Краљевина Југославија |
| Језик | српски језик |
| Жанр / врста дела | роман |
| Издавање | |
| Датум | 1921. |
Растков роман је жанровски тешко дефинисати. Он не само да отелотворује авангардну идеју мешања жанрова, већ је у исто време и пародијски преглед великог броја књижевних врста: од једноставних облика, предања, митова, епских песама, бајки, преко житија и апокрифа до аутобиографске прозе и конструктивистичке поезије.[1] У њему су присутне сложене стратегије приповедања, интертекстуалне везе и богат стилски распон од узвишеног и лирског до тривијалног и баналног.
„Бурлеска господина Перуна бога грома“ је након штампања поделила књижевну јавност Југославије. С једне стране налазили су се књижевници и критичари блиски авангардној поетици који су у Растковом експерименту препознали изразиту поетску снагу, хумор и оригиналну књижевну творевину, док су критичари и писци наклоњени традиционалној литератури и канонизованим уметничким вредностима, роман дочекали негативним рецензијама. Као трећа струја постојали су и они који Петровићевом делу нису спорили изразиту поетску снагу, али су доводили у питање естетске квалитете његовог остварења.[2][3][4]
Референце уреди
- ^ Петровић 2008, стр. 227.
- ^ Здравко Петровић Рана рецепција „Бурлеске господина Перуна бога грома“ Архивирано на сајту Wayback Machine (22. новембар 2015), Културни херој, 9. фебруар 2013. (приступљено: 22. новембра 2015).
- ^ Крајновић, Адријана Д. (2017). „Ликови традиције у огледалу бурлеске – „Бурлеска господина Перуна бога грома”, Растко Петровић”. Годишњак Катедре за српску књижевност са јужнословенским књижевностима. 12: 331—345. ISSN 1820-5305. doi:10.18485/godisnjak.2017.12.19.
- ^ Петровић, Растко (1974). Бурлеска господина Перуна бога грома. Nolit. OCLC 758764998.
Литература уреди
- Петровић, Предраг (2008). Авангардни роман без романа: Поетика кратког романа српске авангарде. Београд: Институт за књижевност и уметност.
