Ветеринарска медицина

Ветеринарска медицина (лат. veterinarius) је грана медицине која се бави превенцијом, дијагностиком и лијечењем болести, поремећаја и повреда животиња. Обим ветеринарске медицине је широк, који покрива све животињске врсте, домаће и дивље, са широким спектром услова који могу утицати на различите врсте.

Ветеринарска медицина је веома распрострањена, и са и без стручног надзора. Професионалну његу најчешће предводе ветеринари, али и ветеринарски техничари.

Ветеринарска медицина помаже људском здрављу кроз праћење и контролисање зооноза (болести које се преносе са животиња на људе), безбједности хране и индиректно кроз вршење основних медицинских истраживања. Такође помажу при контролисању хране сточног поријекла, а и чувајући ментално здравље љубимаца. Ветеринари често сарађују са епидемиолозима, али и другим здравственим научницима и природњацима у зависности од посла. Етички, ветеринари су обично дужни да брину о добробити животиња.

Историја

Египатски Папирус из Кахуна (1900. п. н. е.) и Ведска литература у античкој Индији (Шалихотра) су једни од првих писаних извора о ветеринарској медицини. Први будистички цар Индије едиктом Ашоке каже: „Краљ Пијадаси (Ашока) је омогућио двије врсте медицине, медицину за људи и медицину за животиње. Гдје нема љековитог биља за људе и животиње, наредио је да се купи и посади“.

Први покушаји да се организује и регулише праксу третирања животиња фокусирала се на коње због њиховог економског значаја. У средњем вијеку око 475. године, поткивачи су комбиновали свој посао са поткивањем са много ширим задатком „лијечења коња“. Лорд-мајор Лондона 1356. године забринут због лошег стања бриге о коњима у граду, свим поткивачима који раде у кругу од 7 mi (11 km) од града Лондона наредио да оснују удружење које би регулисали и унапређивало њихов рад. То је довело до оснивања Поштоване компаније поткивача 1674. године.^[1]

У међувремену, књига Карла Руинија „Анатомија коња“ је објављена 1598. године. То је била прва свеобухватна расправа о анатомији не-хумане врсте.^[2]

Предмодерно доба

Археолошки докази, у виду лобање краве на којој је урађена трепанација, показују да су људи обављали ветеринарске процедуре у неолиту (3400–3000. п. н. е.).^[3]

Фрагменти Кахун папируса о ветеринарској медицини, (рани 2. миленијум пне)

Египатски папирус Кахуна (Дванаеста египатска династија) је први сачувани запис о ветеринарској медицини.^[4]

Шалихотра самхита, која датира из времена Ашоке, је рана индијска ветеринарска расправа. Ашокини едикти гласе: „Свуда је краљ Пијадаси (Ашока) ставио на располагање две врсте лекова (चिकितसा), медицину за људе и медицину за животиње. Тамо где није било лековитог биља за људе и животиње, наредио је да се купи и засади.“^[5]

Рукописна страница Хипијатрике (14. век)

Хипијатрика је византијска компилација хипијатрије, датована у пети или шести век нове ере.^[6]

Године 1356, лорд-градоначелник Лондона, забринут због лошег стандарда бриге о коњима у граду, затражио је да сви поткивачи који раде у кругу од 7 миља (11 km) од Града Лондона формирају „удружење“ за регулисање и унапређење своје праксе. Ово је на крају довело до оснивања Воршипфулске компаније поткивача 1674. године.^[7]

У међувремену, књига Карла Руинија Anatomia del Cavallo, (Анатомија коња) објављена је 1598. То је била прва свеобухватна расправа о анатомији једне нељудске врсте.^[8]

Успостављање професије

Клод Буржла је основао прву ветеринарску школу у Лиону 1762.

Први ветеринарски колеџ је основан у Лиону 1762. године, а основао га је Клод Буржла.^[9] Према Луптону, после посматрања девастације говеда која су мучила француска стада, Буржла је посветио своје време тражећи лек. То је резултирало оснивањем ветеринарске школе у Лиону 1761. године, из које је слао ученике да се боре против болести; за кратко време је куга заустављена и здравље стоке обновљено, уз помоћ ветеринарске науке и уметности пољопривреди.^[10] Школа је одмах добила међународно признање у 18. веку и њен педагошки модел се ослањао на постојећа поља људске медицине, природне историје и упоредне анатомије.^[11]

Пољопривредно друштво Одихам је основано 1783. у Енглеској да би промовисало пољопривреду и индустрију,^[12] и играло је важну улогу у оснивању ветеринарске професије у Британији. Један од оснивача, Томас Берџес, почео је да се бави добробити животиња и води кампању за хуманији третман болесних животиња.^[13] На састанку друштва из 1785. одлучено је да се „промовише проучавање Фариерија на рационалним научним принципима“.

Лекар Џејмс Кларк написао је расправу под насловом Превенција болести у којој се залагао за професионализацију ветеринарске трговине и оснивање ветеринарских колеџа. Ово је коначно постигнуто 1790. године, кроз кампању Гранвила Пена, који је убедио Француза Беноа Вјал де Ст. Бела да прихвати место професора на новооснованом ветеринарском колеџу у Лондону.^[12] Краљевски колеџ ветеринарских хирурга основан је краљевском повељом 1844. Ветеринарска наука је постала пунолетна крајем 19. века, уз значајне доприносе сер Џона Мекфадијана, за којег многи сматрају да је био оснивач модерних ветеринарских истраживања.^[14]

У Сједињеним Државама прве школе су основане почетком 19. века у Бостону, Њујорку и Филаделфији. Године 1879, Пољопривредни колеџ у Ајови постао је први колеџ коме је дато земљиште за основање школе ветеринарске медицине.^[15]

Ветеринарски радници

Ветеринари

Ветеринарску заштиту обично предводи ветеринар. Ова улога је еквивалента љекару у хуманој медицини, а обично укључује постдипломске студије и квалификације.

Ветеринарски техничар

Ветеринарски техничар је ветеринарски радник који има завршен IV степен ветеринарске школе и он помаже ветеринару у обављању стручно-техничких послова.

Фазе у рађању говеда

Види још

Извори

^ Hunter 2004, стр. 1–4.
^ Wernham 1968, стр. 472.
^ Ramirez Rozzi, Fernando; Froment, Alain (19. 4. 2018). „Earliest Animal Cranial Surgery: from Cow to Man in the Neolithic”. Scientific Reports. 8 (1): 5536. Bibcode:2018NatSR...8.5536R. PMC 5908843  . PMID 29674628. doi:10.1038/s41598-018-23914-1.
^ Thrusfield 2007, стр. 2.
^ Finger 2001, стр. 12.
^ Scarborough, John; Cutler, Anthony (2005-01-01), „Hippiatrica”, The Oxford Dictionary of Byzantium (на језику: енглески), Oxford University Press, ISBN 9780195046526, doi:10.1093/acref/9780195046526.001.0001, Приступљено 2019-09-27
^ Hunter, Pamela (2004). Veterinary Medicine: A Guide to Historical Sources, p. 1. Ashgate Publishing, Ltd.
^ Wernham, R. B. (1968). The New Cambridge Modern History: The Counter-Reformation and price revolution, 1559–1610, Volume 3, p. 472. Cambridge University Press.
^ Marc Mammerickx, Claude Bourgelat: avocat des vétérinaires, Bruxelles 1971
^ J.L.Lupton, "Modern Practical Farriery", 1879, in the section: "The Diseases of Cattle Sheep and Pigs" pp. 1
^ Heintzman, Kit (2018). „A cabinet of the ordinary: domesticating veterinary education, 1766–1799”. The British Journal for the History of Science. 51 (2): 239—260. PMID 29665887. doi:10.1017/S0007087418000274.
^ ^а ^б Pugh, L. P. (1962), From Farriery to Veterinary Medicine 1785–1795, Heffner, Cambridge (for RCVS), стр. 8—19
^ Cotchen, Ernest (1990), The Royal Veterinary College London, A Bicentenary History, Barracuda Books Ltd, стр. 11—13
^ Exacting researcher brought profession into modern age, American Veterinary Medical Association
^ Widder, Keith R. (2005). Michigan Agricultural College: The Evolution Of A Land-Grant Philosophy, 1855–1925^{[мртва веза]}, p. 107. MSU Press

Литература

Aspinall, Victoria; Cappello, Melanie; Bowden, Sally (2009), Introduction to Veterinary Anatomy and Physiology Textbook, Jeffery, Andrea (forward), Elsevier Health Sciences, ISBN 978-0-7020-2938-7 ^{[мртва веза]}
Boden, Edward; West, Geoffrey Philip (1998), Black's veterinary dictionary, Rowman & Littlefield, ISBN 978-0-389-21017-7
Done, Stanley H. (1996), Color atlas of veterinary anatomy: The dog & cat, Elsevier Health Sciences, ISBN 978-0-7234-2441-3 ^{[мртва веза]}
Dyce, Keith M.; Sack, Wolfgang O.; Wensing, Cornelis Johannes Gerardus (2010), Textbook of veterinary anatomy, Saunders, ISBN 978-1-4160-6607-1
Fenner, William R. (2000), Quick reference to veterinary medicine, John Wiley & Sons, ISBN 978-0-397-51608-7
Lawhead, James B.; Baker, MeeCee (2009), Introduction to veterinary science, Cengage Learning, ISBN 978-1-4283-1225-8
Pfeiffer, Dirk (2009), Veterinary Epidemiology: An Introduction, John Wiley and Sons, ISBN 978-1-4051-7694-1
Radostits, O. M.; Gay, C. C.; Blood, D. C.; Arundel, J. H.; Hinchcliff, Kenneth W (2000), Veterinary Medicine: A Textbook of the Diseases of Cattle, Sheep, Pigs, Goats and Horses (9th изд.), Elsevier Health Sciences, стр. 1877, ISBN 978-0-7020-2604-1 ^{[мртва веза]}
Dunlop, Robert H.; Malbert, Charles-Henri (2004), Veterinary pathophysiology, Wiley-Blackwell, ISBN 978-0-8138-2826-8
Eurell, Jo Ann Coers; Eurell, Jo Ann; Frappier, Brian L.; Dellman, Horst-Dieter (25. 5. 2006), Dellmann's textbook of veterinary histology, Wiley-Blackwell, ISBN 978-0-7817-4148-4
Foreyt, William J.; Foreyt, Bill (2001), Veterinary parasitology reference manual, Wiley-Blackwell, ISBN 978-0-8138-2419-2
Gupta, Ramesh Chandra (2007), Veterinary toxicology: basic and clinical principles, Academic Press, ISBN 978-0-12-370467-2
Hirsh, Dwight C.; Maclachlan, Nigel James; Walker, Richard L. (2004), Veterinary microbiology, Wiley-Blackwell, ISBN 978-0-8138-0379-1
Hunter, Pamela (2004), Veterinary Medicine: A Guide to Historical Sources, Ashgate Publishing, Ltd., стр. 611, ISBN 978-0-7546-4053-0
Merck, Melinda D. (2007), Veterinary forensics: animal cruelty investigations, John Wiley & Sons, ISBN 978-0-8138-1501-5
Murphy, Frederick A. (1999), Veterinary virology, Academic Press, ISBN 978-0-12-511340-3
Nicholas, Frank W. (2009), Introduction to Veterinary Genetics, John Wiley and Sons, ISBN 978-1-4051-6832-8
Robinson, Wayne F.; Huxtable, Clive R. R. (2004), Clinicopathologic Principles for Veterinary Medicine, Cambridge University Press, стр. 452, ISBN 978-0-521-54813-7
Slatter, Douglas H. (2002), Textbook of small animal surgery, Elsevier Health Sciences, ISBN 978-0-7216-8607-3
Kahn, Cynthia M., ур. (2010), The Merck Veterinary Manual, Whitehouse Station, N.J., Merck, ISBN 978-0-911910-93-3
Thrusfield, Michael (2007), Veterinary epidemiology, Wiley-Blackwell, ISBN 978-1-4051-5627-1
Zajac, A.; Conboy, Gary A.; American Association of Veterinary Parasitologists (2006), Veterinary clinical parasitology, John Wiley & Sons, ISBN 978-0-8138-1734-7
Adams, H. Richard (2001), Veterinary pharmacology and therapeutics, Wiley-Blackwell, ISBN 978-0-8138-1743-9
Bryant, Susan (2010), Anesthesia for Veterinary Technicians, John Wiley and Sons, ISBN 978-0-8138-0586-3
Cannon, Marthaxcx; Hijfte, Myra Forster-van (2006), Feline medicine: a practical guide for veterinary nurses and technicians, Elsevier Health Sciences, ISBN 978-0-7506-8827-7 ^{[мртва веза]}
Crispin, Sheila M. (2005), Notes on veterinary ophthalmology, Wiley-Blackwell, ISBN 978-0-632-06416-8
Gelatt, Kirk N. (2000), Essentials of veterinary ophthalmology, Wiley-Blackwell, ISBN 978-0-683-30077-2
Lane, D. R.; Cooper, B. (2003), Veterinary nursing, Elsevier Health Sciences, ISBN 978-0-7506-5525-5 ^{[мртва веза]}
Pattengale, Paula (2004), Tasks for the veterinary assistant, Wiley-Blackwell, ISBN 978-0-7817-4243-6
Riviere, Jim E.; Papich, Mark G. (2009), Veterinary pharmacology and therapeutics, John Wiley and Sons, ISBN 978-0-8138-2061-3
Anthony, David; University of Pennsylvania. University Museum (1984), Man and animals: living, working, and changing together : in celebration of the 100th anniversary, the School of Veterinary Medicine, University of Pennsylvania, UPenn Museum of Archaeology, ISBN 978-0-934718-68-4
Catanzaro, Thomas E. (1998), Building the Successful Veterinary Practice: Innovation and creativity, Wiley-Blackwell, ISBN 978-0-8138-2984-5
Finger, Stanley (2001), Origins of neuroscience: a history of explorations into brain function, Oxford University Press, ISBN 978-0-19-514694-3
Rollin, Bernard E. (2006), An introduction to veterinary medical ethics: theory and cases, Wiley-Blackwell, ISBN 978-0-8138-0399-9
Sherman, David M. (2002), Tending animals in the global village: a guide to international veterinary medicine, John Wiley & Sons, ISBN 978-0-683-18051-0
Shilcock, Maggie; Stutchfield, Georgina (2003), Veterinary practice management: a practical guide, Elsevier Health Sciences, ISBN 978-0-7020-2696-6 ^{[мртва веза]}
Smith, Gary; Kelly, Alan M., ур. (2008), Food Security in a Global Economy: Veterinary Medicine and Public Health, Phila.: University of Pennsylvania Press, стр. 176, ISBN 978-0-8122-2044-5
Swabe, Joanna (1999), Animals, Disease, and Human Society: Human-animal Relations and the Rise of Veterinary Medicine, Routledge, стр. 243, ISBN 978-0-415-18193-8
Swope, Robert E.; Rigby, Julie (2001), Opportunities in veterinary medicine careers, McGraw-Hill Professional, стр. 151, ISBN 978-0-658-01055-2
Swabe, Joanna (1999), Veterinary Courses and CE., стр. 244, ISBN 978-0-415-18193-8, Архивирано из оригинала 08. 02. 2019. г., Приступљено 31. 12. 2021
Anthony, David; Zoetis (2014), VeritasDVM, Dr. Donal Smith, ISBN 978-0-934718-68-4, Архивирано из оригинала 08. 02. 2019. г., Приступљено 31. 12. 2021

Спољашње везе

Ветеринари без граница - Званични канал

[FOOTNOTEHunter20041–4-1] Hunter 2004, стр. 1–4.

[FOOTNOTEWernham1968472-2] Wernham 1968, стр. 472.

[3] Ramirez Rozzi, Fernando; Froment, Alain (19. 4. 2018). „Earliest Animal Cranial Surgery: from Cow to Man in the Neolithic”. Scientific Reports. 8 (1): 5536. Bibcode:2018NatSR...8.5536R. PMC 5908843  . PMID 29674628. doi:10.1038/s41598-018-23914-1.

[FOOTNOTEThrusfield20072-4] Thrusfield 2007, стр. 2.

[FOOTNOTEFinger200112-5] Finger 2001, стр. 12.

[6] Scarborough, John; Cutler, Anthony (2005-01-01), „Hippiatrica”, The Oxford Dictionary of Byzantium (на језику: енглески), Oxford University Press, ISBN 9780195046526, doi:10.1093/acref/9780195046526.001.0001, Приступљено 2019-09-27

[7] Hunter, Pamela (2004). Veterinary Medicine: A Guide to Historical Sources, p. 1. Ashgate Publishing, Ltd.

[8] Wernham, R. B. (1968). The New Cambridge Modern History: The Counter-Reformation and price revolution, 1559–1610, Volume 3, p. 472. Cambridge University Press.

[9] Marc Mammerickx, Claude Bourgelat: avocat des vétérinaires, Bruxelles 1971

[:0-10] J.L.Lupton, "Modern Practical Farriery", 1879, in the section: "The Diseases of Cattle Sheep and Pigs" pp. 1

[11] Heintzman, Kit (2018). „A cabinet of the ordinary: domesticating veterinary education, 1766–1799”. The British Journal for the History of Science. 51 (2): 239—260. PMID 29665887. doi:10.1017/S0007087418000274.

[Pugh-12] а ^б Pugh, L. P. (1962), From Farriery to Veterinary Medicine 1785–1795, Heffner, Cambridge (for RCVS), стр. 8—19

[13] Cotchen, Ernest (1990), The Royal Veterinary College London, A Bicentenary History, Barracuda Books Ltd, стр. 11—13

[14] Exacting researcher brought profession into modern age, American Veterinary Medical Association

[15] Widder, Keith R. (2005). Michigan Agricultural College: The Evolution Of A Land-Grant Philosophy, 1855–1925^{[мртва веза]}, p. 107. MSU Press

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]

[13]

[14]

[15]