Габо Ђара

Габо Ђара (енгл. Gabo Djara) је роман српског и аустралијског писца и антрополога Сретена Божића. Писан је алегорично у форми бајке. Објављен је под његовим књижевним псеудонимом Б. Вонгар (енгл. B. Wongar), а припада нуклеарном циклусу. Прво оригинално издање овог романа, на енглеском језику приредила је издавачка кућа „Dodd, Mead and Co.” 1. јануара 1987. године, а превод на српски језик и његово публиковање кућа „Јасен” 2012. године. Српски превод имена романа са домородачког језика је Зелени мрав. Превод на српски језик је прегледао и одобрио писац.

Габо Ђара
Корице издања на српском (Јасен, 2012)
Настанак
Ориг. наслов	Gabo Djara
Аутор	Сретен Божић /Б. Вонгар/
Земља	Аустралија
Језик	енглески српски
Садржај
Жанр / врста дела	мешавина научне фантастике и маште
Теме	алегорија о удару европске цивилизације на аустралијско абориџинско становништво ради искоришћавања природних ресурса; антропологија и култура
Место и време радње	Земља Западног Арнхема (Аустралија) Цирих (Швајцарска) Лондон (Уједињено Краљевство); 20. век
Издавање
Издавач	Dodd, Mead and Co. (1987) George Braziller (1991) Јасен (2012)
Датум	1. јануар 1987.
Број страница	242
Тип медија	меки увез
Превод
Преводилац	Венита Ђурић
Класификација
ISBN ?	978-0-8076-1243-9

Садржај

У прологу књиге, Божић каже да су догађаји у роману измишљени. Затим, додаје:

"Међутим, по абориџинској митологији, Габо Ђара, огромни зелени мрав и духовни предак тамошњих племена, створио је природу Земље Западног Арнхема и учврстио облик људског живота. Повукао се у Сневање, духовни свет, уз пророчанство да ће се, ако његово свето тотемско место буде узнемирено, поново подићи, чудовишан, да изгони упадаче. На тој племенској земљи бели човек је пронашао наслаге уранијума, за које се сматра да су међу најбогатијим на овој Земљи."

Овај пролог који се провлачи кроз целу књигу је домородачки вјерују и нада да ће стваралац природе и живота победити оне који их уништавају.

У Уводу, Божић пише о Гулвирију (енгл. Gulwiri), домороцу који је са њим делио затворску ћелију и који је тврдио за себе да је у сродству са дрвећем. Божић је патио од пролива. Гулвири је тврдио да дрвеће поседује дал, тј. чаролију за лечење пролива. У свом призивању чаролије, Гулвири је на бетону цртао затворске ћелије дрвеће, опонашајући гуљење и дробљење коре дрвета коју би Божић требало да жваће. Тражио је дрво које је у братству са Божићем јер је мислио да дрво које не лечи Божића вероватно није у сродству са њим.

"Током ноћи више пута сам чуо како шапуће стару племенску песму којом је хвалио поједине биљке зарад слатког нектара, доброг урода и дубоке хладовине током врелих сунчаних дана. Молио их је да ме прихвате као свог рођака коже. „Јадничак болесни, биће он добар према вама.” Мора да је дрвеће одговорило на његове молбе јер, кад сам се следећег јутра пробудио, осетио сам да сам исцељен."

Роман има три дела који су насловљени са Први део, Други део и Трећи део.

Главна личност овог дела је Габо Ђара, аустралијски зелени мрав који је антрополог-наратор магије постојања и стварања света домородаца Земље Западног Арнхема.

У Првом делу, Габо Ђара — племенски прапредак племена Наманаме, митске земље домородаца — рађа се као аустралијски зелени мрав у сали енглеског парламента а вољом Ђингане (енгл. Jingana), духовне мајке домородаца. Све догађаје који тангирају аустралијске домороце Габо Ђара види очима домородаца. Доношење закона о атому је само ритуал обожавања радиоактивног камена донесеног са планине Вавалаг (енгл. Wawalag). Жути колач (концентрација уранијумске руде ископане у планини Вавалаг) нешто је што белци у парламенту и на енглеској берзи кушају те у исто време продају Шеику Доларију (енгл. Sheik $), који треба да гради нуклеарне реакторе који ће отопити сав снег на Земљи. Енглеска краљица проглашава витезом Комадину Рудана (енгл. Sir Rock-Pile), особу која је добила право на копање уранијума од истраживача Еремита (енгл. Recluse). Еремит се слави као особа заслужна за успех у проналажењу уранијума у Аустралији. Домородачка земља се дели белцима геодетским штаповима које Габо Ђара види као погребне мотке. Ритуални покушај домородаца да постигну мир са белцима је прегажен машинама-зверима које гутају стене и дрвеће. Еремит и сестра Алба (енгл. Alba) која је покушала да покрсти домороце постају чланови домородачког племена и одбацују цивилизацију белог човека чиме постају непријатељи колонизатора, са досијеима FBI-ја и CIA-е.

У Другом делу, Габо Ђара је безвременско биће које из Аустралије лети у Цирих сакривено у одећи банкарског службеника. Улази у трезор неке банке где прави своје гнездо од доларских новчаница. Открива у истој просторији где је трезор златне полуге са натписом »Наманама« што је име његове аустралијске домовине. Ухваћен и стављен у стаклену посуду, враћен је у Аустралију где га подвргавају мучењу покушавајући да од њега извуку информације о племенским људима. Среће ћоравог генерала који руководи нуклеарним пробама и ракетним нападима и чија је опсесија да нуклеарним бомбама уништи пола света. Габо Ђару прате безвременски духови аустралијских домородаца: Варан (енгл. Waran), дух динго пса, и Марнгит (енгл. Marngit), дух племенског врача исцелитеља. У критичном тренутку луде опсесије генерала појављује се Варан, скаче и ископава једино око генералу. Светла се у тој згради мучења и експеримената гасе, а Варан ослобађа Габо Ђару.

Габо Ђара је озрачен преко сваке мере али још увек жив, што чуди белце; телесне димензије му се повећавају. Предан је људима који се баве физичком уништавању домородаца путем тровања извора воде, дељењем ћебади заражене великим богињама, радијацијом и мецима. Покушавају да му утврде пол и нађу срце па га сецирају на хируршком столу. Пре него што би га убили на тај начин, појављује се Маргнит, диже олују која руши електричне водове, квари струјни агрегат у операционој сали која потања у мрак. Варан прегриза конопце којим је Габо Ђара био везан, а Маргнит затвара и зацељује хируршке резове на телу Габо Ђаре и изводи га из операционе сале.

У Трећем делу, Божић пише о колонизаторском pax romana поимању мира и његовог одраза на судбину домородаца. Председник аустралијског парламента припрема миротворну скупштину на коју треба да буде позван Еремит, истраживач који је открио уранијумову руду и откриће поклонио другима без накнаде те остао да живи са домороцима. Аустралијски домороци су сведени на зелене аустралијске мраве затворене у диђериду (енгл. didjeridu), дувачки инструмент којим Цвика (енгл. Specs) — управник трезора Велике Британије — удара о под, а које — кад испадну из инструмента — одмах купи усисивач који Габо Ђари личи на огромног мравоједа. Габо Ђара схвата да је Цвика потпуно безличан и да изговара речи свога господара Сер Рудана. Мир значи, поред свођења домородаца на контролисани број јединки, и ослобођење истих од погубних племенских обичаја. Радијациона болест коју домороци зову болест трулежи је, код белих, болест стидних длака које отпадају код жена. Добра Дама, церемонијална личност, мисли да домороци имају лек против болести стидних длака и да би Еремит могао да објасни како се ова болест лечи.

Безвремени Габо Ђара среће Маркса, слуша његову теорију поделе белог света на људе белог и плавог оковратника. Објашњава Габо Ђари како радници не располажу чак ни својом кашиком и како морају имати право на три оброка дневно и на сопствену кашику. Габо Ђара се чуди како човек који никад није имао жуљеве на рукама може да говори о радницима. Домороци немају људе белих и плавих оковратника нити једу кашиком, па није јасно како Маркс уврштава домороце у плаве оковратнике.

Домороци виде машине које ждеру стене и беле људе као исту врсту бића која су међусобно укрштена. Опсесија белаца поробљавањем домородаца и уништења њихове земље види се само као огромна катастрофа али и схватање да је живот неуништив. Домородачка мото-песма је пророчанство пропасти света белаца:

У Наманами,
Земљи Габо Ђаре,
Чудовиште гута стене.

Што брже једе,
Брже ће умрети.

Књига је илустрована традиционалним цртежима биљака и животиња који су дело Јумајне Бурурване (енгл. Yumayna Bururwana) из Арнхемске Земље.

По А. Петровићу (у Антропологији привида, поговору издања ове књиге на српском језику), Божићева књига има два вида. Један је антропологија магије, а други антропологија технологије.

Антропологија магије је домородачко поимање настанка и постојања света, схватања живота на Земљи и зависности човека од природе и њених ресурса. У свету домородаца душа је основни појам живота. Живот човека не престаје физичком смрћу човека; он се наставља преласком душе умрлог у дрво, пса динга, или другог човека. На тај начин су дингои и дрвеће човекови рођаци. Копље и бацач копља се праве од сувог дрвета, ватра се ложи тако да се не спале листови еукалиптуса, пас динго се не тера из људског склоништа кад покушава да се заштити од сунца током дана. Гвоздено дрво упозорава пса динга да су бели људи поставили гвожђе испод њега којим желе да га ухвате. Душа болесног или рањеног човека напушта тело ако је бол неиздржив.

Антропологија технологије је антропологија белог човека. Огромне машине ждеру стене Земље Западног Арнхема, белци спаљују биљни свет, истребљују домороце и затиру њихову културу. Бели човек је опседнут поробљавањем других народа и уништавањем природе у свету у ком је вредност планине мерена количином уранијума којим се може отопити сав снег на Земљи или уништењем целог континента и свега живог на њему. Планина припада Круни, енглеској краљици, коју опет истражују њени поданици (Сер Комадина, Еремит) по закону белаца. Налазишта уранијума се продају на берзи сваком оном ко плаћа фунтама стерлинга у злату или валути конвертибилној у злато. Шеик Долари је финансијер, звезда берзе на којој акције налазишта уранијума вртоглаво расту.

Осврти на књигу

У свом интервјуу, Р. Вилбенкс (енгл. R. Willbanks) је Божићу поставио следеће питање:

"У Вашем најновијем роману, Габо Ђара, Ви пишете: „Племенски човек више не постоји а свет белога човека је потонуо у хаос ... ово ствара потребу за маштом.” Шта бисте могли рећи о роману и његовој машти?"

Божић одговара:

"Габо Ђара је о свету који настаје после рударских активности и бацања бомби. То је период радиоактивног загађења. Габо Ђара је производ радијације која се [је] проширила на цели свет."

По Вилбанксу, огромни зелени мрав Габо Ђара комична је фигура која шири радијацију светом, доручкује са краљицом, иде у посету америчком председнику и аустралијском парламенту у Канбери. За све људе са којима Габо Ђара ступа у контакт, Божић у интервјуу каже да су у неком смислу зли. Сви су они директно или у неком пасивном смислу криви за нуклеарну катастрофу која је задесила аустралијске домороце.

У контексту Божићеве „Нуклеарне трилогије” (Валг [1983], Каран [1985] и Габо Ђара [1987]), Џ. Двајер (енгл. J. Dwyer) види трагедију аустралијских домородаца као универзалну трагедију целог света. Сва три романа су скуп неуморних напора чији је циљ да се демистификује то што се догодило: откриће уранијума, ужаси ископавања уранијумове руде и нуклеарних тестова, истребљење домородаца радијацијом и медицинским експериментима, као и разарање и уништење природног хабитата домородаца који је за њих извор живота те њиховог народног идентитета.

А. Петровић у поговору ове књиге каже да модерни читалац ово дело може најлакше да схвати као бајку. За Божића каже да је у Горњој Трешњевици одрастао на бајкама. Књига је изнутра слична Андерсеновом Царевом новом оделу, причи о невидљивом ткању које је заробило свет опсеном. Свет белаца, гоњен енергијом украденом од Земље, стално разара живот пресвлачећи цара у нове одоре. Мрав Габо Ђара је Андерсеново дете које узвикује „Цар је го!”.

Д. Метјуз примећује да је овај роман посвећен Пру Грив (енгл. Prue Grieve), за коју каже да је била Сретенова бивша партнерка и уредница романа.

Литература

• Frow, John; Morris, Meaghan (1993). Australian Cultural Studies: A Reader. University of Illinois Press. стр. 12. 
• Gabo Djara. Google Books. Dodd, Mead and Co. 1987. Приступљено 10. 5. 2016. 
• Вонгар, Б. (2012). Габо Ђара. [превела Венита Ђурић, приредио Александар Петровић]. Јасен, Београд.
• Wongar, B. (1991). Gabo Djara: A Novel of Australia. George Braziller.