Грачаничка штампарија
Грачаничка штампарија је древна српска штампарија, која је основана 1539. године у српском православном манастиру Грачаници, као једна од првих штампарија у српским земљама под османском влашћу. У овој штампарији издат је чувени Грачанички октоих (петогласник), који је приређен заслугом тадашњег грачаничког митрополита Никанора. Као најстарија штампарско-издавачка установа на просторима Косова и Метохије, Грачаничка штампарија заузима истакнуто место у културној историји косовско-метохијских Срба, државе Србије и српског народа у целини.[1][2][3][4]
Делатност
уредиУ време оснивања ове штампарије, српски православни манастир Грачаница био је катедрални, односно престони манастир Липљанске епархије, која је по свом седишту такође називана и Грачаничком, а читаво то подручје је у административном погледу улазило у састав Вучитрнског санџака.[5][6]
Ради заснивања штампарије при поменутом манастиру митрополит Никанор је ангажовао штампара „раба Димитрија“ који је о свом раду написао кратак предговор на Ia листу Грачаничког октоиха (петогласника), једине познате књиге штампне у Грачаничкој штампарији. Димитрију је као узор послужио Цетињски октоих (петогласник) из штампарије Црнојевића.
Од Грачаничког октоихаа није сачуван ниједан потпуни примерак. Књига је имала 224 листа формата 32 х 21,5 cm, а свака страна по 27 редова. Сва слова су читка, са великим проредом. Наслови су штампани крупним словима. На Ib листу је илустрација у дврорезној техници. На горњој половини је слика Грачанице, а на доњој портрети Косме Мелода, Јована Дамаскина и Јосифа Химографа. Октоих има три иницијала и два орнамента у црно брлој техници.
Штампарија је убрзо престала са радом, а даља судбина штампара Димитрија није позната.
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ Грујић 1936, стр. 81-96.
- ^ Дурковић-Јакшић 1964, стр. 287-298.
- ^ Петровић 1981, стр. 169-178.
- ^ Медаковић 1993, стр. 425-440.
- ^ Zirojević 1968, стр. 103-120.
- ^ Зиројевић 1972, стр. 263-275.
Литература
уреди- Грујић, Радослав М. (1936). „Прва штампарија у јужној Србији, 1539. године, на Косову Пољу у манастиру Грачаници” (PDF). Гласник Скопског научног друштва. 15-16: 81—96.
- Дурковић-Јакшић, Љубомир (1964). „Прилог прослави 425-годишњице прве српске штампарије на Косову пољу”. Библиотекар. 16 (5-6): 287—298.
- Zirojević, Olga (1968). „Vučitrnski i Prizrenski sandžak u svetlosti turskog popisa 1530/31. godine”. Gjurmime albanologjike: Albanološka istraživanja. 7 (2): 103—120.
- Зиројевић, Олга (1972). „Вучитрнски и Призренски санџак у време владавине Сулејмана Величанственог”. Историјски часопис. 19: 263—275.
- Медаковић, Дејан (1958). Графика српских штампаних књига XV-XVII века. Београд: Научно дело.
- Медаковић, Дејан (1993). „Старе српске штампарије”. Историја српског народа. 3 (2). Београд: Српска књижевна задруга. стр. 425—440.
- Петровић, Дамњан (1981). „Грачаничка штампарија и њен оснивач митрополит Никанор”. Стремљења. 22 (2): 169—178.
- Плавшић, Лазар (1959). Српске штампарије од краја XV до средине XIX века. Београд: Удружење графичких предузећа Југославије.
- Филић, Милорад (1996). Издавачка делатност Срба на Косову и Метохији (грађа за библиографију и историју књиге): 1539-1941. Приштина: Народна и универзитетска библиотека.
- Филић, Милорад (2019). Српска штампана књига, периодика и штампарије на Косову и Метохији 1536‒1941: Историјски преглед и библиографија. Београд: Православни богословски факултет.